Starateljstvo

Starateljstvo Od pre tri godine, kad je novi Zakon o porodici uskladjen sa evropskim standardima, odluku o poveravanju starateljstva donosi sud, dok centri za socijalni rad samo dostavljaju svoje misljenje uz kojeg roditelja dete ima bolje uslove za razvoj. Strucne procene se ne prepisuju iz knjiga, niti iz zakona, vec iz zivota svake pokidane porodice. Radi se timski: pored socijalnog radnika, tu je psiholog, zatim pedagog i pravnik. Uloga pravnika je da u zakonu proveri kako se uskladjuju zelje roditelja i predlozi strucnog tima o starateljstvu, a da to bude najbolje za dete. Ostali strucnjaci, svojim posebnim metodama, sprovode dalji postupak. Psiholog procenjuje (dijagnostikuje) tipove licnosti roditelja i dece, traga za eventualnom patologijom (alkoholizam, narkomanija, psihicke smetnje). Zadatak socijalnog radnika je da ispita socioekonomski status porodice: nacin zivota, prihode, uslove i kulturu stanovanja, higijenu. - Dogadja se da tamo gde najmanje ocekujemo, izostaje osnovna higijena - kaze Mirjana Veljovic, rukovodilac Centra na Vozdovcu. Pedagoske kapacitete oba roditelja procenjuje pedagog. Nastoji da sazna kakvi su vaspitni stavovi roditelja, na koji nacin nagradjuju ili kaznjavaju decu, stepen njihove usaglasenosti, toplinu ili njeno odsustvo na relaciji roditelj - dete. I crtez otkriva porodicu Dragocen izvor saznanja, neophodan za pravednu procenu uz kojeg ce roditelja detetu biti bolje, svakako su i sama deca. Pristup zavisi od uzrasta. - Ne moze se detetu od tri godine prici isto kao detetu od petnaest godina. Malo dete ne moze da kaze nista. Od njega obicno trazimo da pokaze igracke ili da nacrta svoju porodicu. Tako saznajemo kako mu je, kako se oseca, sta zeli, gde mu je prijatno, za koga je vezano, koji su mu strahovi. Crtez moze da pokaze i njegov polozaj u porodici. Dete ponekad izostavi jedan, a ubaci sasvim drugi lik na crtez svoje porodice - dedu, na primer, ignorisuci tatu, sto znaci da mu je deda model muske figure. Ponekad izostavi cak i majku, ili oba roditelja. Kada na crtezu ono dominira, znamo da se oseca zasticeno. Ako izostavi sebe, shvatamo to kao ozbiljno upozorenje da dete ne nalazi svoje mesto u porodici. Tada jos detaljnije analiziramo stanje, ukazujemo na greske, kako bi se poboljsao njegov status u porodici - kaze Sonja Cosic. Sud donosi konacnu odluku Odluku o starateljstvu donosi sud. Sudija uglavnom uvazava misljenje strucnog tima centra, mada konacna odluka, neocekivano, bude i drugacija. Svez primer je slucaj dvoje malisana iz unutrasnjosti. Posle samovoljnog odlaska majke, a na predlog tamosnjeg centra za socijalni rad, deca su ostala sa ocem, u mestu u kojem su rodjena i pohadjaju skolu. I centar za socijalni rad u Beogradu, gde majka danas zivi, procenio je da je za razvoj dece bolje da ostanu uz oca i ne menjaju sredinu. Odlukom suda, starateljstvo je ipak povereno majci. Usledio je odlazak od oca i iz porodicne kuce, i dolazak u sasvim novu sredinu. Prema saznanju ekipe koja je obradjivala ovaj predmet, deca se tesko navikavaju na zivot u Beogradu i pate za ocem! Zbog udaljenosti i skolskih obaveza, njihovi susreti su sada veoma retki, a patnja visestruka! Kada su mame i tate «ljuti» partneri - Obrazovani partneri, posebno majke koje dosta citaju i prate svoju decu, pokusavaju da smanje njihovu traumu, dok primitivne strukture o tome ne razmisljaju, ne shvataju ni kada im objasnjavamo. Ima roditelja koji, jednostavo, osnovne stvari ne razumeju. Postoje slucajevi u kojima ni zivotno doba, ni socijalni status, ni obrazovni stepen ne obuzdava medjusobne obracune partnera, iako je to uvek stetno po decu. Da bi ostvarili svoj cilj preuzimanja starateljstva, ni visoki intelektualci i uvazeni strucnjaci ponekad ne biraju sredstva, vec se sluze vrlo perfidnim merama - saznanje je nasih sagovornika. - Najbolje je i za nas kada se roditelji unapred dogovore kako ce i dalje da zajedno brinu o deci. Nazalost, takvi su dogovori veoma retki - primecuje Sonja Cosic. Roditeljstvo se ne ukida propisima Kada se dete poveri jednom roditelju, ne iskljucuje se pravo (i obaveza) drugog da se stara o detetu, o njegovoj ishrani, zdravlju, odevanju, skolskom uspehu, vidovima zabave... svemu sto doprinosi da se dete pravilno razvija i vaspitava. Poveravanje starateljstva mami ili tati znaci da je u konkretnom slucaju za (konkretno) dete trenutno sagledano resenje. To ne znaci da je jednom doneta odluka nepromenljiva. Na zahtev roditelja ili njihov zajednicki dogovor, odluka o starateljstvu moze i da se promeni. U propisima postoji stavka definisana kao Izmena odluke o poveravanju. Ni Zakon o porodici, ni strucni tim organa starateljstva ne zastupaju iskljucivo stav da se dete dodeljuje majci. Ako je razvod neminovan, i kada je u pitanju starateljstvo o bebi, strucnjaci centra smatraju da je bolje da dete, makar do svoje trece ili pete godine, bude uz majku. Od tog stava se odstupa samo u izuzetnim slucajevima - kada se radi o nepodobnoj majci, sklonoj alkoholu, prostituciji, koja grubo zanemaruje decu, ili se izjasni da ne zeli da preuzme brigu o detetu. Pati ponekad i strucni tim Ima slucajeva da otac ne prihvata da je za opsti razvoj deteta (bebe koja sisa) bolje da bude sa majkom. Dogadja se cak da ocevi uzmu dete i odu u nepoznatom pravcu. Nedavno je izdata poternica za ocem koji se, prerusen, skrivao sa sestomesecnom bebom. Dete je bilo bolesno i izostale su kontrole i lecenje, mada je zvao bivsu suprugu i trazio instrukcije kako da postupi. - Beba je bukvalno izlozena velikom riziku samo zbog nespremnosti oca da razume njene realne potrebe - procenjuje Sonja Kostic. Pred nekim situacijama se i iskusni strucnjaci nadju u dilemi. - Kome poveriti dete ako su oba roditelja nekvalitetna i znate da mu nece biti dobro ni kod jednog, ni kod drugog? Nije lako ni kada su i mama i tata kvalitetni kao roditelji, ali su u konfliktu oko deteta, i oboje zele da im se ono poveri. Da bi to ostvarili, optuzuju jedno drugo, «razvlace» dete na dve strane i dovode ga u strasan konflikt - objasnjava nasa sagovornica. U fazi razvoda mnogi se, ljuti ili razocarani, fokusiraju na partnera, koristeci decu kao kaznu ili plen. Zaborave na osnovnu roditeljsku duznost: da pomognu detetu, kako bi sto bezbolnije prebrodilo njihov razvod. A pre odluke da se razidju, ni mama ni tata ga nisu pitali za savet! Sa mamom i tatom Neretko, roditelji insistiraju da se deca izjasne sa kim zele da zive. U mladjem uzrastu, skoro svi kazu: "Sa mamom i sa tatom". Starija deca obicno uvidjaju da je razlaz roditelja neminovan pa se, cesto uz mnogo uzdaha, opredele za jednog od njih. Nijedna prica nije ista Razgovor sa roditeljima i decom je prvi korak koji strucni tim preduzima da bi procenio kome da se poveri starateljstvo. To moze da potraje mesec dana do pet godina, koliko se u jednom slucaju cekalo na proceduru razvoda braka. Nijedna prica nema unapred predvidiv tok. Moze i dvojno starateljstvo Novi Zakon o porodici daje mogucnost dvojnog starateljstva, pri cemu su izjednacena prava i obaveze oba roditelja - koji se dogovaraju o svemu sto je od interesa za dete, pa i o vremenu koje ce da provodi kod svakog od njih. Medjutim, malo je primera kada se razvedeni roditelji dobro usklade sa interesom deteta. U njihovim odnosima najcesce preovladava ljutnja i odsustvo komunikacije. MAGAZIN MAMA U JANUARSKOM BROJU DONOSI: Starateljstvo Pileca supa kao lek Treca godina vaseg deteta Dijeta posle porodjaja Snezne radosti Konkurs za najbolju baku Temperatura kao upozorenje Redovne kontrole u toku prve godine Kada bi, kakvim preciznim mehanizmom, mogla da se izmeri patnja dece ciji se mama i tata razilaze, broj razvoda brakova i broj malisana koji zbog toga pate bi, verujemo, bio manji. Nazalost, takvih mehanizama nema. Ostaju samo nagadjanja, varljiva roditeljska nadanja da ce traume rastanka u svesti dece da zacele odrastanjem, kao i tvrdnje strucnjaka - koje mnogo ne ohrabruju. Autor: M. Ajbl Izvor: magazin "Mama" Kada bi, kakvim preciznim mehanizmom, mogla da se izmeri patnja dece ciji se mama i tata razilaze, broj razvoda brakova i broj malisana koji zbog toga pate bi, verujemo, bio manji. Nazalost, takvih mehanizama nema. Ostaju samo nagadjanja, varljiva roditeljska nadanja da ce traume rastanka u svesti dece da zacele odrastanjem, kao i tvrdnje strucnjaka - koje mnogo ne ohrabruju.

Od pre tri godine, kad je novi Zakon o porodici usklađen sa evropskim standardima, odluku o poveravanju starateljstva donosi sud, dok centri za socijalni rad samo dostavljaju svoje mišljenje uz kojeg roditelja dete ima bolje uslove za razvoj.

Stručne procene se ne prepisuju iz knjiga, niti iz zakona, već iz života svake pokidane porodice. Radi se timski: pored socijalnog radnika, tu je psiholog, zatim pedagog i pravnik. Uloga pravnika je da u zakonu proveri kako se usklađuju želje roditelja i predlozi stručnog tima o starateljstvu, a da to bude najbolje za dete. Ostali stručnjaci, svojim posebnim metodama, sprovode dalji postupak.

Psiholog procenjuje (dijagnostikuje) tipove ličnosti roditelja i dece, traga za eventualnom patologijom (alkoholizam, narkomanija, psihičke smetnje). Zadatak socijalnog radnika je da ispita socioekonomski status porodice: način života, prihode, uslove i kulturu stanovanja, higijenu.

- Događa se da tamo gde najmanje očekujemo, izostaje osnovna higijena - kaže Mirjana Veljović, rukovodilac Centra na Voždovcu.

Pedagoške kapacitete oba roditelja procenjuje pedagog. Nastoji da sazna kakvi su vaspitni stavovi roditelja, na koji način nagrađuju ili kažnjavaju decu, stepen njihove usaglašenosti, toplinu ili njeno odsustvo na relaciji roditelj - dete.

I crtež otkriva porodicu

Dragocen izvor saznanja, neophodan za pravednu procenu uz kojeg će roditelja detetu biti bolje, svakako su i sama deca. Pristup zavisi od uzrasta.

- Ne može se detetu od tri godine prići isto kao detetu od petnaest godina. Malo dete ne može da kaže ništa. Od njega obično tražimo da pokaže igračke ili da nacrta svoju porodicu. Tako saznajemo kako mu je, kako se oseća, šta želi, gde mu je prijatno, za koga je vezano, koji su mu strahovi. Crtež može da pokaže i njegov položaj u porodici. Dete ponekad izostavi jedan, a ubaci sasvim drugi lik na crtež svoje porodice - dedu, na primer, ignorišući tatu, što znači da mu je deda model muške figure. Ponekad izostavi čak i majku, ili oba roditelja. Kada na crtežu ono dominira, znamo da se oseća zaštićeno. Ako izostavi sebe, shvatamo to kao ozbiljno upozorenje da dete ne nalazi svoje mesto u porodici. Tada još detaljnije analiziramo stanje, ukazujemo na greške, kako bi se poboljšao njegov status u porodici - kaže Sonja Ćosić.

Sud donosi konačnu odluku

Odluku o starateljstvu donosi sud. Sudija uglavnom uvažava mišljenje stručnog tima centra, mada konačna odluka, neočekivano, bude i drugačija. Svež primer je slučaj dvoje mališana iz unutrašnjosti. Posle samovoljnog odlaska majke, a na predlog tamošnjeg centra za socijalni rad, deca su ostala sa ocem, u mestu u kojem su rođena i pohađaju školu. I centar za socijalni rad u Beogradu, gde majka danas živi, procenio je da je za razvoj dece bolje da ostanu uz oca i ne menjaju sredinu. Odlukom suda, starateljstvo je ipak povereno majci. Usledio je odlazak od oca i iz porodične kuće, i dolazak u sasvim novu sredinu.

Prema saznanju ekipe koja je obrađivala ovaj predmet, deca se teško navikavaju na život u Beogradu i pate za ocem! Zbog udaljenosti i školskih obaveza, njihovi susreti su sada veoma retki, a patnja višestruka!

Kada su mame i tate «ljuti» partneri

- Obrazovani partneri, posebno majke koje dosta čitaju i prate svoju decu, pokušavaju da smanje njihovu traumu, dok primitivne strukture o tome ne razmišljaju, ne shvataju ni kada im objašnjavamo. Ima roditelja koji, jednostavo, osnovne stvari ne razumeju. Postoje slučajevi u kojima ni životno doba, ni socijalni status, ni obrazovni stepen ne obuzdava međusobne obračune partnera, iako je to uvek štetno po decu. Da bi ostvarili svoj cilj preuzimanja starateljstva, ni visoki intelektualci i uvaženi stručnjaci ponekad ne biraju sredstva, već se služe vrlo perfidnim merama - saznanje je naših sagovornika.

- Najbolje je i za nas kada se roditelji unapred dogovore kako će i dalje da zajedno brinu o deci. Nažalost, takvi su dogovori veoma retki - primećuje Sonja Ćosić.

Roditeljstvo se ne ukida propisima

Kada se dete poveri jednom roditelju, ne isključuje se pravo (i obaveza) drugog da se stara o detetu, o njegovoj ishrani, zdravlju, odevanju, školskom uspehu, vidovima zabave... svemu što doprinosi da se dete pravilno razvija i vaspitava. Poveravanje starateljstva mami ili tati znači da je u konkretnom slučaju za (konkretno) dete trenutno sagledano rešenje. To ne znači da je jednom doneta odluka nepromenljiva. Na zahtev roditelja ili njihov zajednički dogovor, odluka o starateljstvu može i da se promeni. U propisima postoji stavka definisana kao Izmena odluke o poveravanju.

Ni Zakon o porodici, ni stručni tim organa starateljstva ne zastupaju isključivo stav da se dete dodeljuje majci.

Ako je razvod neminovan, i kada je u pitanju starateljstvo o bebi, stručnjaci centra smatraju da je bolje da dete, makar do svoje treće ili pete godine, bude uz majku. Od tog stava se odstupa samo u izuzetnim slučajevima - kada se radi o nepodobnoj majci, sklonoj alkoholu, prostituciji, koja grubo zanemaruje decu, ili se izjasni da ne želi da preuzme brigu o detetu.

Pati ponekad i stručni tim

Ima slučajeva da otac ne prihvata da je za opšti razvoj deteta (bebe koja sisa) bolje da bude sa majkom. Događa se čak da očevi uzmu dete i odu u nepoznatom pravcu. Nedavno je izdata poternica za ocem koji se, prerušen, skrivao sa šestomesečnom bebom. Dete je bilo bolesno i izostale su kontrole i lečenje, mada je zvao bivšu suprugu i tražio instrukcije kako da postupi.

- Beba je bukvalno izložena velikom riziku samo zbog nespremnosti oca da razume njene realne potrebe - procenjuje Sonja Kostić.

Pred nekim situacijama se i iskusni stručnjaci nađu u dilemi.

- Kome poveriti dete ako su oba roditelja nekvalitetna i znate da mu neće biti dobro ni kod jednog, ni kod drugog? Nije lako ni kada su i mama i tata kvalitetni kao roditelji, ali su u konfliktu oko deteta, i oboje žele da im se ono poveri. Da bi to ostvarili, optužuju jedno drugo, «razvlače» dete na dve strane i dovode ga u strašan konflikt - objašnjava naša sagovornica.

U fazi razvoda mnogi se, ljuti ili razočarani, fokusiraju na partnera, koristeći decu kao kaznu ili plen. Zaborave na osnovnu roditeljsku dužnost: da pomognu detetu, kako bi što bezbolnije prebrodilo njihov razvod. A pre odluke da se raziđu, ni mama ni tata ga nisu pitali za savet!

Sa mamom i tatom

Neretko, roditelji insistiraju da se deca izjasne sa kim žele da žive. U mlađem uzrastu, skoro svi kažu: "Sa mamom i sa tatom". Starija deca obično uviđaju da je razlaz roditelja neminovan pa se, često uz mnogo uzdaha, opredele za jednog od njih.

Nijedna priča nije ista

Razgovor sa roditeljima i decom je prvi korak koji stručni tim preduzima da bi procenio kome da se poveri starateljstvo. To može da potraje mesec dana do pet godina, koliko se u jednom slučaju čekalo na proceduru razvoda braka. Nijedna priča nema unapred predvidiv tok.

Može i dvojno starateljstvo

Novi Zakon o porodici daje mogućnost dvojnog starateljstva, pri čemu su izjednačena prava i obaveze oba roditelja - koji se dogovaraju o svemu što je od interesa za dete, pa i o vremenu koje će da provodi kod svakog od njih. Međutim, malo je primera kada se razvedeni roditelji dobro usklade sa interesom deteta. U njihovim odnosima najčešće preovladava ljutnja i odsustvo komunikacije.

MAGAZIN MAMA U JANUARSKOM BROJU DONOSI:

Starateljstvo

Pileća supa kao lek

Treća godina vašeg deteta

Dijeta posle porođaja

Snežne radosti

Konkurs za najbolju baku

Temperatura kao upozorenje

Redovne kontrole u toku prve godine