Starateljstvo

Zivot u braku koji ne funkcionise, i koji se odrzava u zivotu samo zbog dece je pogresan. Mnogo vise deca pate dok gledaju drage roditelje koji se svakodnevno sukobljavaju. Izmedju dva zla treba izabrati manje, a to je razvod.

Citajuci ove komentare prosto ne znam odakle da krenem sa svojom pricom...razveli smo se februara prosle godine sporazumno i deca su tada dodeljena meni kao majci na starateljstvo.Sve je bilo u redu,vidjali su oca oca bez problema,a onda iznenada nastaje problem...Naime u decembru 2008.god obavestila sam bivseg supruga da se moze destiti da u januaru 2009.u slucaju da dobijem vizu otputujem na godisnji odmor za Ameriku.On se tada slozio da ce biti sa decom (deca su inace stara 7 i 3 god)do mog povratka.Dobila sam vizu 05.01.2009.,obavestila ga da cu biti na godisnjem odmoru,deca su otisla kod oca po dogovoru 10.01.2009.Po mom povratku sa odmora 31.01.2009.dozivljavam katastrofalan sok,jer od bivseg supruga saznajem da je on sada staratelj deci.Kako i sta nije mi bilo jasno.Uspeo je da dobije privremeno starateljstvo u roku od deset dana,da na osnovu tog resenja sa punim pravom prebaci dete u drugu skolu,da ne vodi mladjeg u vrtic(jer je pametnije da ga baka cuva)Ja nisam obavestena o tome,niti mi je uruceno bilo kakvo resenje.Odmah sam obavestila centar za soc.rad.deca su jos uvek kod njega krece prica sa centrom,pozivanja na razgovore,danas 09.02.smo imali rociste i sudija nije htela da ponisti to privremeno resenje do odluke centra.Samo zelim da moja deca budu samnom kao sto su i do sada bila.Dostavila sam im dokumentaciju da sam u radnom odnosu,potvrdu o godisnjem odmoru,avionske karte....vidite li sta sve ljubomora moze da uradi i po meni nepromisljena odluka sudije da donese takvo resenje bez prethodne provere.I sta sad?Najgore od svega je sto deca ispastaju ni kriva ni duzna.

Starateljstvo? Dvojno starateljstvo? Nemojte i vi, molim vas, da doprinosite sirenju ove gluposti (vec toliko rasprostranjene u medijima). Rec je o roditeljskom staranju, o zajednickom vrsenju roditeljskog prava. Pogledajte bilo koji udzbenik Porodicnog prava ili sam Zakon o porodici (2005) - razlika izmedju starateljstva (posebna pravna ustanova, oznacava nesto sasvim drugo) i roditeljskog staranja je kao razlika izmedju neba i zemlje. Konsultujte nekog poznavaoca Porodicnog prava i uverite se u to. Srdacan pozdrav.

Sve to se u ovakvim tekstovima i javnim debatama jako bajkovito predstavlja - u stvarnosti je to ume da bude jako nekorektno i površno uradjeno od strane onih kojim je poveren posao da donose odluku o sudbini dece i roditelja. To sam na žalost osetio na svojoj koži a moja deca i danas imaju posledice tog loše obavljenog posla od strane 'stručnjaka' iz socijalnog zavoda i suda. Površnost i neprofesionalnost je dovela do toga da se deca dodele majci koja je tokom celog procesa bila favorizovana tako da je delovalo da ja treba da odstatiram kroz proces da bi oni doneli odluku koju su u startu zacrtali - da deca treba da pripadnu majci. To što su kasnije deca, naročito stariji, pokazivali konfliktna ponašanja koja su dovela do drastičnijih intervencija gde je bilo potrebno da se angažuju ponovo i psiholozi i neuropsihijatri pa i milicija, to što je majka samovoljno u nekoliko navrata meni onemogućavala da vidim svoju decu, sve to nije bilo dovoljno da se odluke onih koji ovako 'stručno' i 'nepristrasno' odlučuju o sudbini dece promene i deca dodele meni. RAVNOPRAVNOST POLOVA TU NE POSTOJI - MUŠKARCI TEK TREBA DA SE IZBORE DA IMAJU ISTA PRAVA KAO I ŽENE. Trebalo mi je izuzetno veliko strpljenje, i upornosti i pažnje da bih uspevao da decu vaspitavam u takvim uslovima i da im pomažem da odrastaju u zdrave ljude. Ta bitka još uvek nije završena, ali je moglo sve to da su uradi tako da zajednica koja nema šanse bude raskinuta, ali da se umanje traume dece time što će se imati zaista objektivan, stručan pristup kada se prikupljaju informacije i kada se donose odluke. Verovatno bi i parovi koji su u krizi uložili više napora da aktivno učestvuju u nalaženju rešenja i i zbegavanju trauma kada bi znali da postoje službe koje će objektivno donositi odluke u interesu dece. Ovako, nek je Bog na pomoći deci koja najviše tereta moraju da podnesu i onim roditeljima koji su tu žrtve - ZAISTA BEZ OBZIRA DA LI SU TO OČEVI ILI MAJKE - A NE SAMO DEKLARATIVNO. A ako neko stvarno voli decu, mora da shvati da se mora u svim medijima ravnopravno pristupati i očevima i majkama, da o roditeljstvu treba da se govori i sa jednima i sa drugima, da takvim ravnopravnim pristupom mogu da se izbegnu mnoge traume, nasilje u porodici da se umanjuje i da se zaista vrši promocija porodice koja gubi sve više svoj položaj osnovne jedinice društva.

Deca uvek izvuku deblji kraj kada su razvodi braka u pitanju.Cak i kod dvojnog starateljstva deca su tuzna i nesrecna.Kada su kod majke traze oca,kada su kod oca placu za majkom,i nikako nije dobro.

Jednostavno receno,razvedenim roditeljima je vaznija sopstvena sreca,nego sreca svoje dece.

Ja zaista moram da primetim da je zakon pre svega kao i strucni i izvrsni kadar u vezi razvoda katastrofican i mislim da su oni osnovni krivci za traume dece jer da je zakon drugaciji da su sudovi brzi i strucni kadar zaista objektivan i to u interesu dece ni partneri ne bi bili izmozdeni cesto ocajni i ne bi morali da pribegavaju glupostima niti bi tada u njima svo to sranje izazivalo razne osecaje pre svega nepravde a cak i ono najgore u svima nama.
Zaista se slazem da ne postoji ravnopravnost i da su muskarci vrlo osteceni a samim tim i deca. Ta prica pa cak i za odojcad tj bebe koje sisaju da je tu ta fizicka potreba nesto presudno pa da je presudno sta bi bilo sa onom decom cije mame izgube mleko itd. U pitanju je citava zamena teza i jedna vrlo pausalna i konvencijski inertna procena pocevsi od centra za socijalni rad do sudova. Ako je procena kao i sudska odluka se iskljucivo donosi na osnovu interesa deteta onda molim lepo svim je a pogotovo tim istim socijolozima pedagozima psihijatrima itd. poznato da je za svaku osobu pa i dete najvazniji element psiholoski i emotivni. Pa bi trebali onda takodje da se sete da upravo prema njihovoj strucnoj literaturi razvoj dobrog dela licnosti po jednima se u detetu formira do trece godine zivota a po drugima do 5 ili 7 g. z. Pa tako kako onda smeju da dozvole da fizicke gluposti budu primarne ( naravno ne pricam o krajnim ekstremima i aljkavim idiotima jer takvi svejedno nisu dobri svom detetu ni po drugom i vaznije pitanju)ili novac itd. I po tom pitanju i ako sam zensko smatram da ima podjednako losih majka i oceva kao i dobrih i onda bi odnos odluka centra trebao da bude ujednacen ili malo na stranu zena jer nazalost dobar deo pa cak i onih casnih muskaraca i dobrih oceva sam boluje od tradicije i konvencije u koje su ga vaspitanjem ubedili pa je detetu sem u krajnim slucajevima uvek bolje kod majke kao da nikog ne zanima da ti mali ljudi postanu dobri i sto kvalitetniji veliki sretni posteni razvijeni emotivno duhovno i obrazovno, ljudi. Najlakse je drzati se konvencija i povrsine i brinuti na tako prizemnim nivoima. A drugo sta je sa onim kada niko nije alkos niti kurva itd... ali jedan roditelj je kvalitetno kao osoba prosto bolji i jos voli svoje dete i ima spremnost da se istom bavi a drugi sve to isto tako alil mu ne ide tako dobro jer nema dovoljne kvalitete ( ali takva je vecina jer opet ne pricam o krajnostima ). Zasto je tada sta sramota da se to i kaze ili ne kaze ali odluci spram toga. I ako ne volim generalizaciju ali moram da kazem da su mnoge majke krive jer same nisu posedovale dovoljni kvalitet pa su od dece napravili mnogo mnogoooo manje nego sto su oni mogli ili sto bi mozda ocevi od njih napravili da su njima dodeljeni. I na kraju pomenucu i to kako se oni oslanjaju na to da se izmedju majke i deteta stvara hemijsko bioloska veza a sa ocevima ne, cak i da je to tacno kakve to veze ima sa tim ko bolje ume sa detetom i ko je bolji po njega i od kada je to hemijska ljubav garant dobrobiti. To se samo uzima i to u patologiji kao validno jerbo mama sina ubicu nece prijaviti niti ga objektivno vrednovati.
Za kraj zelim da kazem da ovim ne branim musku stranu ni najmanje cak ako na bilo cijoj strani stojim to je dete pa cak i zena jer zbog svega ovoga ovakvog sto uvrzenog misljenja sto administrativno zakonske socijalno drustvene realnosti, i svih drugih gluposti dovode do toga da se i zene i muskarci pozivaju na ista pa i ponasaju naravno kada im to odgovara jer ih ispravnost ne zanima pa zato muskarci cesto ne ucestvuju u prepovijanju pranju usranih pelena, kuvanju,.... pa onda do onoga da im samima ne pada na pamet da se bave svojom decom jer su mame tu glavne a oni kao odlucuju samo oko kao "bitnih " stvari i ni ne pitaju zenu i bla bla bla...i jos brdo toga jer jedno vuce drugo itd.
Ali to nije ovde tema stoga nadam se da i neko strucan cita ovo ovde i da je u stanju da da neko strucno misljenje i objasnjenje i to pre svega ono koje se tice procene starateljstva zasto je to tako nepravedno.
A za sudije i celo pravosudje mogu samo da kazem da oni posto kao sto smo procitali to je zakonski moguce da traje i 5 godina su mozda glavni krivci jer 5 godina deca sama imaju u njihovim najvaznijim godinama prosto nezadovoljstvo roditelja ili ocekujete da su roditelji supermeni. Ne retko makar je jedan roditelj normalan ali zeli decu a znam za takav slucaj drugog roditelja idiota 5 godina ne moze da izbaci iz kuce jer se ovom to zakonski moze i naravno odugovlaci postupak itd i sta mislite kako je toj deci koji zive u takvoj kuci i atmosferi.
Pozdrav svima i nadam se da ce biti malo vise pravde i objektivnosti a ne ovolikog licemerstva pod parolom u interesu dece.

Deca uvek izvuku deblji kraj kada su razvodi braka u pitanju.Cak i kod dvojnog starateljstva deca su tuzna i nesrecna.Kada su kod majke traze oca,kada su kod oca placu za majkom,i nikako nije dobro.

Jednostavno receno,razvedenim roditeljima je vaznija sopstvena sreca,nego sreca svoje dece.

Citajuci ove komentare prosto ne znam odakle da krenem sa svojom pricom...razveli smo se februara prosle godine sporazumno i deca su tada dodeljena meni kao majci na starateljstvo.Sve je bilo u redu,vidjali su oca oca bez problema,a onda iznenada nastaje problem...Naime u decembru 2008.god obavestila sam bivseg supruga da se moze destiti da u januaru 2009.u slucaju da dobijem vizu otputujem na godisnji odmor za Ameriku.On se tada slozio da ce biti sa decom (deca su inace stara 7 i 3 god)do mog povratka.Dobila sam vizu 05.01.2009.,obavestila ga da cu biti na godisnjem odmoru,deca su otisla kod oca po dogovoru 10.01.2009.Po mom povratku sa odmora 31.01.2009.dozivljavam katastrofalan sok,jer od bivseg supruga saznajem da je on sada staratelj deci.Kako i sta nije mi bilo jasno.Uspeo je da dobije privremeno starateljstvo u roku od deset dana,da na osnovu tog resenja sa punim pravom prebaci dete u drugu skolu,da ne vodi mladjeg u vrtic(jer je pametnije da ga baka cuva)Ja nisam obavestena o tome,niti mi je uruceno bilo kakvo resenje.Odmah sam obavestila centar za soc.rad.deca su jos uvek kod njega krece prica sa centrom,pozivanja na razgovore,danas 09.02.smo imali rociste i sudija nije htela da ponisti to privremeno resenje do odluke centra.Samo zelim da moja deca budu samnom kao sto su i do sada bila.Dostavila sam im dokumentaciju da sam u radnom odnosu,potvrdu o godisnjem odmoru,avionske karte....vidite li sta sve ljubomora moze da uradi i po meni nepromisljena odluka sudije da donese takvo resenje bez prethodne provere.I sta sad?Najgore od svega je sto deca ispastaju ni kriva ni duzna.

Sve to se u ovakvim tekstovima i javnim debatama jako bajkovito predstavlja - u stvarnosti je to ume da bude jako nekorektno i površno uradjeno od strane onih kojim je poveren posao da donose odluku o sudbini dece i roditelja. To sam na žalost osetio na svojoj koži a moja deca i danas imaju posledice tog loše obavljenog posla od strane 'stručnjaka' iz socijalnog zavoda i suda. Površnost i neprofesionalnost je dovela do toga da se deca dodele majci koja je tokom celog procesa bila favorizovana tako da je delovalo da ja treba da odstatiram kroz proces da bi oni doneli odluku koju su u startu zacrtali - da deca treba da pripadnu majci. To što su kasnije deca, naročito stariji, pokazivali konfliktna ponašanja koja su dovela do drastičnijih intervencija gde je bilo potrebno da se angažuju ponovo i psiholozi i neuropsihijatri pa i milicija, to što je majka samovoljno u nekoliko navrata meni onemogućavala da vidim svoju decu, sve to nije bilo dovoljno da se odluke onih koji ovako 'stručno' i 'nepristrasno' odlučuju o sudbini dece promene i deca dodele meni. RAVNOPRAVNOST POLOVA TU NE POSTOJI - MUŠKARCI TEK TREBA DA SE IZBORE DA IMAJU ISTA PRAVA KAO I ŽENE. Trebalo mi je izuzetno veliko strpljenje, i upornosti i pažnje da bih uspevao da decu vaspitavam u takvim uslovima i da im pomažem da odrastaju u zdrave ljude. Ta bitka još uvek nije završena, ali je moglo sve to da su uradi tako da zajednica koja nema šanse bude raskinuta, ali da se umanje traume dece time što će se imati zaista objektivan, stručan pristup kada se prikupljaju informacije i kada se donose odluke. Verovatno bi i parovi koji su u krizi uložili više napora da aktivno učestvuju u nalaženju rešenja i i zbegavanju trauma kada bi znali da postoje službe koje će objektivno donositi odluke u interesu dece. Ovako, nek je Bog na pomoći deci koja najviše tereta moraju da podnesu i onim roditeljima koji su tu žrtve - ZAISTA BEZ OBZIRA DA LI SU TO OČEVI ILI MAJKE - A NE SAMO DEKLARATIVNO. A ako neko stvarno voli decu, mora da shvati da se mora u svim medijima ravnopravno pristupati i očevima i majkama, da o roditeljstvu treba da se govori i sa jednima i sa drugima, da takvim ravnopravnim pristupom mogu da se izbegnu mnoge traume, nasilje u porodici da se umanjuje i da se zaista vrši promocija porodice koja gubi sve više svoj položaj osnovne jedinice društva.

Zivot u braku koji ne funkcionise, i koji se odrzava u zivotu samo zbog dece je pogresan. Mnogo vise deca pate dok gledaju drage roditelje koji se svakodnevno sukobljavaju. Izmedju dva zla treba izabrati manje, a to je razvod.

Starateljstvo? Dvojno starateljstvo? Nemojte i vi, molim vas, da doprinosite sirenju ove gluposti (vec toliko rasprostranjene u medijima). Rec je o roditeljskom staranju, o zajednickom vrsenju roditeljskog prava. Pogledajte bilo koji udzbenik Porodicnog prava ili sam Zakon o porodici (2005) - razlika izmedju starateljstva (posebna pravna ustanova, oznacava nesto sasvim drugo) i roditeljskog staranja je kao razlika izmedju neba i zemlje. Konsultujte nekog poznavaoca Porodicnog prava i uverite se u to. Srdacan pozdrav.

Ja zaista moram da primetim da je zakon pre svega kao i strucni i izvrsni kadar u vezi razvoda katastrofican i mislim da su oni osnovni krivci za traume dece jer da je zakon drugaciji da su sudovi brzi i strucni kadar zaista objektivan i to u interesu dece ni partneri ne bi bili izmozdeni cesto ocajni i ne bi morali da pribegavaju glupostima niti bi tada u njima svo to sranje izazivalo razne osecaje pre svega nepravde a cak i ono najgore u svima nama.
Zaista se slazem da ne postoji ravnopravnost i da su muskarci vrlo osteceni a samim tim i deca. Ta prica pa cak i za odojcad tj bebe koje sisaju da je tu ta fizicka potreba nesto presudno pa da je presudno sta bi bilo sa onom decom cije mame izgube mleko itd. U pitanju je citava zamena teza i jedna vrlo pausalna i konvencijski inertna procena pocevsi od centra za socijalni rad do sudova. Ako je procena kao i sudska odluka se iskljucivo donosi na osnovu interesa deteta onda molim lepo svim je a pogotovo tim istim socijolozima pedagozima psihijatrima itd. poznato da je za svaku osobu pa i dete najvazniji element psiholoski i emotivni. Pa bi trebali onda takodje da se sete da upravo prema njihovoj strucnoj literaturi razvoj dobrog dela licnosti po jednima se u detetu formira do trece godine zivota a po drugima do 5 ili 7 g. z. Pa tako kako onda smeju da dozvole da fizicke gluposti budu primarne ( naravno ne pricam o krajnim ekstremima i aljkavim idiotima jer takvi svejedno nisu dobri svom detetu ni po drugom i vaznije pitanju)ili novac itd. I po tom pitanju i ako sam zensko smatram da ima podjednako losih majka i oceva kao i dobrih i onda bi odnos odluka centra trebao da bude ujednacen ili malo na stranu zena jer nazalost dobar deo pa cak i onih casnih muskaraca i dobrih oceva sam boluje od tradicije i konvencije u koje su ga vaspitanjem ubedili pa je detetu sem u krajnim slucajevima uvek bolje kod majke kao da nikog ne zanima da ti mali ljudi postanu dobri i sto kvalitetniji veliki sretni posteni razvijeni emotivno duhovno i obrazovno, ljudi. Najlakse je drzati se konvencija i povrsine i brinuti na tako prizemnim nivoima. A drugo sta je sa onim kada niko nije alkos niti kurva itd... ali jedan roditelj je kvalitetno kao osoba prosto bolji i jos voli svoje dete i ima spremnost da se istom bavi a drugi sve to isto tako alil mu ne ide tako dobro jer nema dovoljne kvalitete ( ali takva je vecina jer opet ne pricam o krajnostima ). Zasto je tada sta sramota da se to i kaze ili ne kaze ali odluci spram toga. I ako ne volim generalizaciju ali moram da kazem da su mnoge majke krive jer same nisu posedovale dovoljni kvalitet pa su od dece napravili mnogo mnogoooo manje nego sto su oni mogli ili sto bi mozda ocevi od njih napravili da su njima dodeljeni. I na kraju pomenucu i to kako se oni oslanjaju na to da se izmedju majke i deteta stvara hemijsko bioloska veza a sa ocevima ne, cak i da je to tacno kakve to veze ima sa tim ko bolje ume sa detetom i ko je bolji po njega i od kada je to hemijska ljubav garant dobrobiti. To se samo uzima i to u patologiji kao validno jerbo mama sina ubicu nece prijaviti niti ga objektivno vrednovati.
Za kraj zelim da kazem da ovim ne branim musku stranu ni najmanje cak ako na bilo cijoj strani stojim to je dete pa cak i zena jer zbog svega ovoga ovakvog sto uvrzenog misljenja sto administrativno zakonske socijalno drustvene realnosti, i svih drugih gluposti dovode do toga da se i zene i muskarci pozivaju na ista pa i ponasaju naravno kada im to odgovara jer ih ispravnost ne zanima pa zato muskarci cesto ne ucestvuju u prepovijanju pranju usranih pelena, kuvanju,.... pa onda do onoga da im samima ne pada na pamet da se bave svojom decom jer su mame tu glavne a oni kao odlucuju samo oko kao "bitnih " stvari i ni ne pitaju zenu i bla bla bla...i jos brdo toga jer jedno vuce drugo itd.
Ali to nije ovde tema stoga nadam se da i neko strucan cita ovo ovde i da je u stanju da da neko strucno misljenje i objasnjenje i to pre svega ono koje se tice procene starateljstva zasto je to tako nepravedno.
A za sudije i celo pravosudje mogu samo da kazem da oni posto kao sto smo procitali to je zakonski moguce da traje i 5 godina su mozda glavni krivci jer 5 godina deca sama imaju u njihovim najvaznijim godinama prosto nezadovoljstvo roditelja ili ocekujete da su roditelji supermeni. Ne retko makar je jedan roditelj normalan ali zeli decu a znam za takav slucaj drugog roditelja idiota 5 godina ne moze da izbaci iz kuce jer se ovom to zakonski moze i naravno odugovlaci postupak itd i sta mislite kako je toj deci koji zive u takvoj kuci i atmosferi.
Pozdrav svima i nadam se da ce biti malo vise pravde i objektivnosti a ne ovolikog licemerstva pod parolom u interesu dece.