U Srbiji 800 hiljada ljudi ne zna kada će sledeći put jesti. Svaki naš deseti sugrađanin ne zna šta znači biti spokojan. Glad najviše pogađa decu, stare osobe i osobe sa invaliditetom.

Bez velikih otpora, relativno jednostavno i začuđujuće efikasno, Hrvatska je očišćena od gomile plastičnih boca, staklenki i aluminijskih konzervi za pivo i sokove. Čarobna formula za taj ekološki poduhvat bez presedana zove se Pravilnik o ambalaži i ambalažnom otpadu koji je na snagu stupio 1.veljače/februara prošle godine.

Jedan od krunskih dokaza da zivimo u postindustrijskom i postmodernom vremenu i fenomen lične, socijalne, korporativne odgovornosti koji u proteklom periodu kao nikad do sada vlada medijima. Tržišna ekonomija kao konačni pobednik u kategoriji društvenih uređenja kao jedan od glavnih pokretača ima pozitivnu spregu ka sticanju profita gde su mnoge druge vrednosti koje su kroz vekove krasile čovečanstvo gurnule u drugi plan.

U tranzicionim sistemima rad je vrednost koju neko mora da plati, besplatno rade samo budale, oni koji ne shvataju da sve mora biti izvor zarade. Društvena imovina, društveno dobro, decenijama je bilo ono što svi imamo pravo da koristimo, da brutalno uništavamo, da se gotovo pakosno veselimo kad ne funkcioniše, kad utvrdimo da „opet ne radi“, da je zapušteno, pa makar to bio i lift u sopstvenom soliteru ili travnjak pred kućom pretvoren u divlju deponiju.

U trenutku kada smo na rubu naftnih rezervi, kada šume i životinjske vrste nestaju a klimatski uslovi vidljivo menjaju, promene navika potrošača mogu mnogo da utiču na sveukupno stanje sveta. "Niko ne pravi veću grešku od onoga koji ne preduzima ništa samo zato što može da uradi samo malo." Edmund Bruke.

Danas u visoko potrošačkom društvu primorani smo da velikom brzinom prihvatamo i sagledavamo svoju odgovornost u ulozi potrošača. U trenutku kada smo na rubu naftnih rezervi, kada šume i životinjske vrste nestaju a klimatski uslovi vidljivo menjaju, promene navika potrošača mogu mnogo da utiču na sveukupno stanje sveta.

Ne, ja nisam lečeni alkoholičar, mada naslov verovatno tako zvuči. Možda ću jednog dana postati lečeni nealkoholičar, s obzirom na to da me većina ljudi čudno gleda kad im kažem: “Hvala, ne pijem”. Počeo sam da sumnjam u sebe.

Kada ste poslednji put videli pripadnike Hare Krišna na ulicama Beograda? Sigurno se ne sećate... Dok je Beograd bio kosmopolitski i otvoren grad, pre devedesetih godina, tako nešto bilo je sasvim normalno.

U čemu je pravi skandal u vezi sa emisijom „48 sati svadba“? Šta zapravo stoji iza kulisa recentne TV obznane da žene u Srbiji tuku njihovi partneri?

Iza bodljikave žice, kontrolnih punktova i masivnih drvenih vrata uokvirenih kamenom kapijom, nalazi se svet tišine i spokoja i centar srpske duhovnosti.

Danas su u Srbiji aktuelne mnoge nevladine organizacije koje se bave borbom protiv raznih oblika diskriminacije kao što su seksualna, rasna ili verska, a šta je sa prehrambenom diksriminacijom?

''To je bio najlepši doživljaj u mom životu, kada je beba izašla iz stomaka, ugledala svetlost dana, poželeo sam oboje da zagrlim, izljubim, da budu u mom naručju'' - priča mladi tata Andreja

Od oko 150 slučajeva virdžina, tobelija, ostajnica, kako ih nauka naziva i koliko ih je od tada zabeležila, danas je živo svega desetak.

Kada se uputite na festival koji se bavi queer tematikom, dakle svim što, najopštije rečeno, odstupa od hetero-normativnosti, i to u društvu porno-spisateljice Kosmogine, možete očekivati, najblaže rečeno, odiseju netipičnog.

Muškarac koji menja žene - to je oprostivo, ali muškarac koji menja fudbalski klub za koji navija... to je čist nedostatak karaktera. To je muškarac koji je potpuno izgubio osećaj za vrednosti u životu. Irvin Velš