Da li znate šta je Ljubičasti dan?

"Ljubičasti dan" (Purple Day) se obeležava od 2008. godine na inicijativu devetogodišnje Kesidi Megan, iz Kanade, koja je zbog osećanja usamljenosti i nerazumevanja želela da pokaže drugima da "nije drugačija zato što je bolesna".

Danom podrške osobama sa epilepsijom proglašen je 26. mart, datum kada je Kesidi javno izrazila želju da svima govori o svojoj bolesti i da objasni da se ljudi sa epilepsijom ne razlikuju od drugih.

Danas se taj dan obeležava na svim kontinentima, u više od 100 zemalja, u kojima se organizuju koncerti, predavanja, sportska dešavanja, plesovi, dobrotvorne večere, šetnje i sl.

"Ljubičasti dan" proglašen je za najuticajniji međunarodni dan koji za svrhu ima unapređenje svesti o bolesti kao što je epilepsija.

Kao poseban cilj ovogodišnje manifestacije "Ljubičastog dana", Kesidi je navela potrebu da se promeni loš način prikazivanja epilepsije u medijima, koji dodatno otežava edukovanje i pomoć obolelima.

Kesidi Megan

Kesidi je zbog epilepsije imala ograničenja u svakodnevnom životu, a posebno neprijatna iskustva za nju su bila stigmatizacija i izolacija. Poučena takvim osećanjima i željom da ljudi oko nje više saznaju o epilepsiji, javno je istupila i pred celim svetom izjavila da ima epilepsiju. Od tada se ovaj dan obeležava kao "Ljubičasti dan" – Dan podrške osobama sa epilepsijom.

Tokom prošlih šest godina Kesidino lice se smešilo sa hiljada plakata i slalo poruku "Želim da ljudi znaju da nisi sam ako imaš epilepsiju!"

Mnoštvo različitih organizacija u više od sto zemalja sveta prepoznale su vrednost i važnost te poruke i pridružile se obeležavanju manifestacije "Ljubičastog dana".

Na ovaj dan ljudi iz celog sveta nose ljubičasto kako bi pružili podršku osobama sa epilepsijom, u mnogim školama održavaju se predavanja, organizuju se koncerti, plesovi, večere, šetnje, takmičenja i drugi sportski događaji obeleženi ljubičastom bojom.

Za obeležavanje dana izabrana je ljubičasta boja lavande, koja je internacionalna boja epilepsije, a povezana je i sa osećanjem usamljenosti, koje se učestalo javlja kao posledica društvene stigmatizacije i izolacije osoba sa epilepsijom.