Jedan donor sperme - 150 potomaka

Sintija je zato potražila internet bazu podataka druge dece začete od sperme istog donora i pomogla da se napravi onlajn grupa kako bi im se ušlo u trag. Tokom godina broj dece u toj grupi je stalno rastao.

Danas je na ovom spisku 150 dece začete spermom jednog donora, i ko zna koliko ih je još na putu.

„Neverovatno je kada ih vidite sve na jednom mestu - svi liče jedni na druge“, rekla je Sintija, inače socijalni radnik u Vašingtonu.

S obzirom na to da se sve više žena odlučuje da pravi decu samostalno i da broj beba rođenih veštačkom oplodnjom raste, počele su da se pojavljuju grupe donorskih rođaka. Iako je Sintijina grupa među najvećim, ni ostale ne zaostaju mnogo za njom.

Svaki donor sperme je obeležen jedinstvenim identifikacionim brojem na osnovu kog se prepoznaju svi njegovi potomci.

Međutim, javlja se zabrinutost među roditeljima, donorima i medicinskim ekspertima o potencijalnim negativnim posledicama postojanja velikog broja dece od jednog donora, uključujući i sumnju da bi geni retkih bolesti na ovaj način mogli biti prošireni na veći deo populacije. Neki naučnici čak napominju na slučajni incest između polu-sestara i polu-braće koji često žive u neposrednoj blizini.

„Moja ćerka upravo zbog toga zna broj dece svog donora“, rekla je majka tinejdžerke koja je začela uz pomoć donirane sperme u Kaliforniji. „Ona ide u školu sa dosta dece koja su začeta na isti način, zaljubljuje se u dečake i zato je sasvim normalno da ovo postane deo sekualne edukacije.“

Kritičari ističu da banke sperme zarađuju ogromne sume novca dozvoljavajući da se previše dece začne spermom popularnih donora, kao i da bi porodice trebalo bolje informisati o zdravlju tih donora.

Iako neke druge zemlje, kao što su Švedska, Francuska ili Britanija ograničavaju broj dece od jednog donora, takva granica u SAD-u ne postoji. Niko ne zna koliko je godišnje dece rođeno uz pomoć donosrke sperme. Neki pretpostavljaju da bi to moglo biti između 30.000 i 60.000.

Majke bi trebalo da rođenje dece prijavljuju banci sperme, ali tek 20 do 40 odsto njih to zaista i učini.

Mnoga pitanja su postavljena u Britaniji 1978. nakon rođenja Luisa Brauna, prve bebe začete in vitro oplodnjom. Tada je nastala i lista preporuka koja je uključivala regulature po pitanju prodaje ljudske sperme i embrijona, kao i striktna ograničenja broja dece koja mogu biti začeta od jednog donora (10 dece).

Zabrinutost se javlja i među samim donorima. „Kada sam pitao koliko dece bi moglo da se rodi od moje sperme, rečeno mi je da to niko sa sigurnoću ne može da kaže, ali da bi petoro bilo najverovatnija cifra, kao i da se retko dešava da jedan donor ima više od 10 potomaka“, izjavio je donor iz Teksasa.

On je tek kasnije otkrio, zahvaljujući registru donorskih rođaka, da neki od njih imaju desetine dece na listi.

„To nije u redu prema porodici donora, samom donoru, kao ni prema toj deci“, dodao je.

Foto: Louisa Stokes / FreeDigitalPhotos.net / Suat Eman / FreeDigitalPhotos.net