Lečenje anksioznosti

Anksioznost i napadi panike se veoma uspešno tretiraju. Potrebno ih je lečiti jer u suprotnom oni mogu trajati do kraja života i neće prestati sami od sebe. Međutim, sami po sebi oni nisu opasni po život i ne mogu dovesti do smrtnog ishoda ili nekog telesnog oboljenja. Ova psihička oboljenja nisu znak ludila niti naznaka početka neke duševne bolesti (ne može se od njih poludeti ili izgubiti razum i kontrola). Osobe sklone anksioznom reagovanju (strašljive i senzitivne osobe) su rizična grupa za napade panike. Ovi simptomi se ne javljaju slučajno i bez razloga već su posledica niza nepovoljnih događaja: hroničan stres, serija stresnih događaja, traumatsko iskustvo, hronična iscrpljenost organizma usled preteranog rada ii nespavanja, gubitak bliske osobe, intenzivni bes, preterano uzimanje toksičnih supstanci, fiziološki poremećaji i sl. U slučaju osobe za koju pitate neophodno bi bilo za početak motivisati pacijentkinju na lečenje jer, kao što sam rekla, anksioznost i napadi panike se uspešno leče. Ne znam u kakvom odnosu ste Vi sa osobom za koju pitate i da li Vi možete uticati na nju da donese odluku o lečenju, ali dobrovoljnost i lična želja da se sebi pomogne je prvi i nužan korak ka izlečenju. Kasnije, u toku tretmana, pacijent prolazi kroz edukativni deo (objašnjava se šta su napadi panike, kako i zašto nastaju i kako ih osoba stvara i održava), kroz terapijski deo (otkrivanje i osporavanje misli i ponašanja kojima osoba stvara i održava panične napade, učenje novog samopomažućeg načina mišljenja koji će osobi pomoći da ne doživljava nove napade, primena naučenih veština i izlaganje realnim situacijma) i na kraju kroz učenje vežbi relaksacije i tehnika disanja.

Aida Zonić

http://www.dr-ristic.com