Trolovi - monstrumi na internetu

Ima ih svuda. Anonimni su i često zlobni. Prave probleme na forumima, društvenim mrežama i sabotiraju blogove. Njihov cilj je – ometanje komunikacije na internetu. Neki od njih čak vređaju učesnike diskusija ili izbacuju rasističke parole. Trolovi sve znaju bolje, gunđaju, nerviraju, gnjave… Neki su stručnjaci, drugi samo žele da unište diskusiju, kao dete koje na plaži zgazi pažljivo napravljeni peščani dvorac. Neki troluju namerno, a drugi u afektu – kada se uzbude zbog neke teme.

Ne morate dugo da ih tražite. Posebna vrsta su neki od fudbalskih navijača na Fejsbuku. Ti internet-huligani se nazivaju navijačima, ali ne kriju svoje razočarenje lošom partijom svoje ekipe. To može dobro da se prati na stranici drugoligaša Fudbalskog kluba Keln: „Bezvoljni nesposobnjakovići!“, „Debili!“, „Gubitnici!“, i: „Kreteni, hvala što ste nam upropastili nedelju!“ Tako i drugi korisnici začuđeno mogu primijetiti kojom brzinom se nivo komentara pogoršava, pogotovo nakon poraza.

Teško se podnosi

Još gore stvari mogu se pronaći na stranici hatr.org. Na njoj se nalazi spisak zaista zlih komentara trolova, koji se svakodnevno mogu pronaći na stranicama društvenopolitičkog sadržaja. Blogovi sa antirasističkim, feminističkim ili homofobnim sadržajem – najpopularniji su ciljevi. Spominju se reči za koje bi vas u „normalnom“ životu odmah tužili. Ima svega – od seksualno ponižavajućih psovki, preko ekstremno nasilnog govora i maštanja o mučenju, do slavljenja Aušvica. To je „kuća strave i užasa“, puna ljudi koji bi mogli da budu vaše komšije. Hatr.org pre otvaranja stranice upozorava: „Sadržaj može da izazove strah i traumatska sećanja. Teško je podneti ga. Molim te razmisli da li se želiš da se s tim suočiš…“

Ali hatr.org ne želi samo da predstavi „sabrana dela izbezumljenih nakaza željnih pažnje“. „Mi želimo da na trolovima bezobzirno zaradimo“, piše na stranici. „Prikupljeni novac želimo da stavimo na raspolaganje dobrim projektima“. Zbog toga hatr.org na stranici ima reklame, a zarađeni novac donira se u dobrotvorne svrhe. Tako se bukvalno od đubreta prave pare. Trolovanje u dobrotvorne svrhe? Kad bi samo trolovi to znali...

Reč trol je samo slučajno iz mitologije, jer na engleskom je „trolling“ vrsta pecanja u kojoj se mamac (varalica) povlači kroz vodu. Internet-trolovi isto tako žele nešto da upecaju. I to pažnju. Zbog toga važi pravilo: „Ne hranite trolove (Don't feed the Trolls). To znači: ne reagovati, samo ih ignorisati.

Da li je i Diogen bio trol?

Ali, ima i drugih načina da se posmatraju trolovi. Dizajner komunikacija Štefan Krapic svoj diplomski rad posvetio je trolovanju. On veruje da je to neizostavni deo društva. „Starije je od samog interneta“, kaže Krapic za internet-izdanje lista „Cajt“. „Diogena iz bureta isto tako možete posmatrati kao trola. Živeo je na pijaci u buretu i ponekad urinirao na kritičare. Danas trolovanje nudi umetnički ili politički potencijal.“ Trolovanje kao umetnost? Sasvim je moguće, smatra Krapic, ako se izostave zaista grozni govor mržnje i mobing na internetu: „Dobar trol nije zabavan samo sebi, već i mnoge druge ljude.“

Tako Peter S. na Fejsbuku uvek komentariše fudbalska i televizijska dešavanja zlobnim rečenicama. Bilo da se radi o utakmici Fortune Diseldorf („Na stadionu nemiri i zahtevi da se vrate pare: šampanjac je prevruć“) ili o novoj verziji popularnog nemačkog šou programa „Wetten dass“ („Konje možemo eutanaziramo. Nažalost, TV-emisije ne mogu da ržu“). On ne štedi nikog. Njegove rečenice, uvek ispisane uz zli osmeh, sakupljaju brojne lajkove i zabavljaju čitaoce.

Trol-kultura

Mogu li trolovi i kultura da se spomenu u istoj rečenici? Mogu. Jer, bilo da su zlonamerni ili smešni – trolovi su, kao i sve ostalo, deo interneta. Internet je slobodan i ne pravi razliku između dobra i zla. Na korisnicima je da to razlikuju. Ono što trolovanje čini kulturom jeste to što ono stvara sopstveni jezik, kod za određenu scenu, koji se uvek i iznova obnavlja.

Tako nastaju mnoge subkulture. Takozvani „trolfejs“ (trollface) je prvo kružio po manje poznatim stranicama, pa poslije i po 4Chan-u, mestu okupljanja internet-frikova svih vrsta. Sada je „trolfejs“ dostupan i kao aplikacija za mobilni telefon s kojom mogu da se menjajuslike. Poznati su i „ragecomics“ – kratki stripovi sa pričama koje se nikada ne završe dobro, nego glasnim „FFFFFFUUUUUUJJ“. Iskrivljuju se slike mački, dodaju im se čudni komentari. Sve se ogromnom brzinom širi po mreži. To se još zove: meme. Iza skoro svega toga stoji kod – poruka koja se obraća specifičnoj grupi. Možete shvatiti, ali ne morate. Mnoge stvari se preuzimaju i prenose jednostavno zato što izgledaju smešno.

Manje smešni trolovi, oni koji ljudima prouzrokuju štetu i nanose bol, ne mogu se oterati sa interneta. Međutim, većina dobro posećenih foruma i blogova imaju mere bezbednosti. Postovi se pre objavljivanja uređivački kontrolišu i tek tada puštaju na stranice. Ne dešava se često da se, uprkos tome, neki zli komentar provuče.

Ipak, možemo samo da se divimo posvećenosti koju kvalitetan trol pokazuje u svom poslu. Ni na srpskim stranicama ne moramo da idemo predaleko da bismo naišli na trola. U skoro svakoj diskusiji na internetu, naći će se neko da uvredi druge korisnike, iznese stav da nam je država previše zaostala, nacionalistički napadne sve ostale učesnike ili, na kraju, okrivi masone i CIA za sve što se dogodilo.

Izvor: DW.de