Sunce - naš prirodni iscelitelj

Sunce - nas prirodni iscelitelj Naime, nase psihofizicko zdravlje umnogome zavisi od suncevih zraka, a za vreme sumornih zimskih dana taj problem postaje znatno izrazeniji. Iz tog razloga, zapazeno je da zitelji zemalja s malo suncanih dana cesce pate od depresije, nesanice i ostalih tegoba povezanih s nedostatkom sunca. Na sunce se od davnina gledalo kao na najveceg covekovog prijatelja, ali drevna mudrost nazalost je zaboravljena. Danas ne samo zimi, vec tokom cele godine, vecinom boravimo u zatvorenom prostoru zbog posla i brojnih obaveza koje proizlaze iz savremenog nacina zivota. Tako se lisavamo mnogih blagodati koje nam nudi sunce – nas prirodni iscelitelj. Ako tome dodamo i ucestala upozorenja o stetnosti suncevih zraka, stvari se znatno pogorsavaju. Vase zdravlje zavisi od sunca Sunce nam pruza dragoceni vitamin D, koji je povezan s mnogim zivotno vaznim procesima u organizmu. Izbegavajuci izlaganje suncu, ljudi danas obolevaju od brojnih bolesti povezanih s nedostatkom vitamina D, poput... visokog krvnog pritiska raka dojke, prostate i debelog creva bolesti kostiju i zuba slabosti misica gojaznosti multiple skleroze depresije pada imuniteta itd. Naime, odnedavno je poznato da nas imunoloski sistem ne moze da se aktivira bez vitamina D. Osim sto jaca odbrambenu sposobnost tela, vitamin D regulise rast celija i hormonalnu ravnotezu. Ima ga u mleku i mlecnim proizvodima, zitaricama i kvascu, ali ti izvori su nedovoljni. Tako da primarni izvor D vitamina nije ishrana, nego izlaganje tela suncevim zrakama. Sva energija stize od sunca Albert Sent-Giorgi, Nobelovac zasluzan za otkrice C vitamina, tvrdio je da "sva energija koju prikupljamo u telu stize od sunca". Naime, biljke kroz proces fotosinteze upijaju suncevu energiju i tako se zivotinje i ljudi takodje njome posredno hrane. Dr Zejn Kime, autor knjige "Suncevo svetlo", izmedju ostalog istakao je uticaj sunceve svetlosti na snizavanje krvnog pritiska, holesterola i secera u krvi. Takodje, Kime tvrdi da izlaganje suncu smanjuje srcane i disajne problem, povecava izdrzljivost i jaca otpornost na infekcije. Dzon Ot, koji je na temelju opseznih istrazivanja vezanih za uticaj sunceve svetlosti na biljke, zivotinje i ljude, proglasen pocasnim doktorom nauke Univerziteta u Cikagu, ustanovio je da organizmi izlozeni neprirodnoj svetlosti ne funkcionisu kako treba, sto se na kraju lose odrazava na njihovo zdravlje i zivotni vek. Na primer, otkrio je da misevi izlozeni neprirodnoj svetlosti zive dvostruko krace od miseva izlozenih suncevoj svjetlosti. Takodje, u visemesecnom eksperimentu vrsenom u skolskim ucionicama, ustanovio je da su deca koja borave pod nezdravom vestackom rasvetom znatno nemirnija i da imaju poteskoca s pamcenjem i koncentracijom. Sunce je izvor dobrog raspolozenja Sunceva svetlost usko je vezana za nas bioloski ritam i raspolozenje. Uzmemo li u obzir da stres i depresija pripadaju nekima od najvecih posasti danasnjice, taj segment niposto nije zanemariv. Ljudski organizam pravilno funkcionise jedino ako zivimo u skladu s prirodnim ritmom izmene dana i noci. Svetlost, koju danju primamo preko ociju, stimulira epifizu koja luci serotonin - hormon odgovaran za pozitivno raspolozenje, stalozenost i koncentraciju. Tokom noci ili pri smanjenom svetlu, epifiza pocinje da luci hormon melatonin, koji je zasluzen za kvalitetan san tokom noci. Drugim recima, dnevna svetlost, posebno sunceva, odgovorna je za nase mentalno zdravlje i psihicku ravnotezu vise nego sto bismo to mogli i pomisliti. Oprez: suncane naocale i kreme za suncanje Dr Liberman, u svojoj knjizi "Svetlost – lek buducnosti", navodi da prema izvestaju FDA, cetrnaest od sedamnaest losiona za suncanje sadrzi supstancu PABA, koja se koristi za blokadu UV zracenja, a pri izlaganju tela suncu moze biti kancerogena. Iz navedenog, realno je zakljuciti da nam preparati za zastitu od sunca vise stete nego koriste. Ne samo sto se odbranom od UV zracenja lisavamo dobrobiti suncevih zraka, nego usto ugrozavamo vlastito zdravlje. Osim preko koze, nas organizam sunceve zrake prima i preko ociju. Nosenje suncanih naocara, osim sto dodatno ogranicava pozitivan uticaj UV zracenja, neretko i steti. Naime, pri njihovom nosenju zenice se automatski sire, i ako naocare ne poseduju odgovarajucu zastitu, vid moze biti ostecen velikom kolicinom zracenja koja ce neometano prodreti u oci. Nosenje naocara za sunce vecinom je nepotrebno, jer se nase zenice automatski suzavaju i tako se na prirodan nacin cuvaju od ostecenja izazvanih jakim suncevim svetlom i UV zracenjem. Dobrobiti suncevog svetla su nemerljive, ali naravno, kao i u svemu ostalom, ne valja preterivati ni u izlaganju tela suncu. UV zracenje stetno je jedino ako je prekomerno. Nazalost, u novije vreme, strah od izlaganja suncu poprima razmere sveopste paranoje. Vreme je da ispravimo tu gresku i vratimo sunce u svoj zivot. Iskoristite suncane dane koje uskoro dolaze i boravite na suncu barem 15-20 minuta dnevno, da bi telu osigurali dovoljno vitamina D, i u skladu s tim, optimalno zdravlje. Autor: Silvija Colic Izvor: alternativa-za-vas.com Foto: sxc.hu, nuttakit/FreeDigitalPhotos.net alternativa-za-vas Osecate li se nakon zime umorno i bezvoljno? Imate li ceste depresije, nesanice i manjak energije? Uzrok bi se mogao kriti i u nedostatku sunca. Osecate li se nakon zime umorno i bezvoljno? Imate li ceste depresije, nesanice i manjak energije? Uzrok bi se mogao kriti i u nedostatku sunca.

Naime, naše psihofizičko zdravlje umnogome zavisi od sunčevih zraka, a za vreme sumornih zimskih dana taj problem postaje znatno izraženiji.

Iz tog razloga, zapaženo je da žitelji zemalja s malo sunčanih dana češće pate od depresije, nesanice i ostalih tegoba povezanih s nedostatkom sunca.

Na sunce se od davnina gledalo kao na najvećeg čovekovog prijatelja, ali drevna mudrost nažalost je zaboravljena. Danas ne samo zimi, već tokom cele godine, većinom boravimo u zatvorenom prostoru zbog posla i brojnih obaveza koje proizlaze iz savremenog načina života.

Tako se lišavamo mnogih blagodati koje nam nudi sunce – naš prirodni iscelitelj. Ako tome dodamo i učestala upozorenja o štetnosti sunčevih zraka, stvari se znatno pogoršavaju.

Vaše zdravlje zavisi od sunca

Sunce nam pruža dragoceni vitamin D, koji je povezan s mnogim životno važnim procesima u organizmu.

Izbegavajući izlaganje suncu, ljudi danas obolevaju od brojnih bolesti povezanih s nedostatkom vitamina D, poput...

• visokog krvnog pritiska
• raka dojke, prostate i debelog creva
• bolesti kostiju i zuba
• slabosti mišića
• gojaznosti
• multiple skleroze
• depresije
• pada imuniteta itd.

Naime, odnedavno je poznato da naš imunološki sistem ne može da se aktivira bez vitamina D.

Osim što jača odbrambenu sposobnost tela, vitamin D reguliše rast ćelija i hormonalnu ravnotežu.

Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, žitaricama i kvascu, ali ti izvori su nedovoljni. Tako da primarni izvor D vitamina nije ishrana, nego izlaganje tela sunčevim zrakama.

Sva energija stiže od sunca

Albert Sent-Giorgi, Nobelovac zaslužan za otkriće C vitamina, tvrdio je da "sva energija koju prikupljamo u telu stiže od sunca".

Naime, biljke kroz proces fotosinteze upijaju sunčevu energiju i tako se životinje i ljudi takođe njome posredno hrane.

Dr Zejn Kime, autor knjige "Sunčevo svetlo", između ostalog istakao je uticaj sunčeve svetlosti na snižavanje krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi.

Takođe, Kime tvrdi da izlaganje suncu smanjuje srčane i disajne problem, povećava izdržljivost i jača otpornost na infekcije.

Džon Ot, koji je na temelju opsežnih istraživanja vezanih za uticaj sunčeve svetlosti na biljke, životinje i ljude, proglašen počasnim doktorom nauke Univerziteta u Čikagu, ustanovio je da organizmi izloženi neprirodnoj svetlosti ne funkcionišu kako treba, što se na kraju loše odražava na njihovo zdravlje i životni vek. Na primer, otkrio je da miševi izloženi neprirodnoj svetlosti žive dvostruko kraće od miševa izloženih sunčevoj svjetlosti.

Takođe, u višemesečnom eksperimentu vršenom u školskim učionicama, ustanovio je da su deca koja borave pod nezdravom veštačkom rasvetom znatno nemirnija i da imaju poteškoća s pamćenjem i koncentracijom.

Sunce je izvor dobrog raspoloženja

Sunčeva svetlost usko je vezana za naš biološki ritam i raspoloženje.

Uzmemo li u obzir da stres i depresija pripadaju nekima od najvećih pošasti današnjice, taj segment nipošto nije zanemariv.

Ljudski organizam pravilno funkcioniše jedino ako živimo u skladu s prirodnim ritmom izmene dana i noći.

Svetlost, koju danju primamo preko očiju, stimulira epifizu koja luči serotonin - hormon odgovaran za pozitivno raspoloženje, staloženost i koncentraciju.

Tokom noći ili pri smanjenom svetlu, epifiza počinje da luči hormon melatonin, koji je zaslužen za kvalitetan san tokom noći. Drugim rečima, dnevna svetlost, posebno sunčeva, odgovorna je za naše mentalno zdravlje i psihičku ravnotežu više nego što bismo to mogli i pomisliti.

Oprez: sunčane naočale i kreme za sunčanje

Dr Liberman, u svojoj knjizi "Svetlost – lek budućnosti", navodi da prema izveštaju FDA, četrnaest od sedamnaest losiona za sunčanje sadrži supstancu PABA, koja se koristi za blokadu UV zračenja, a pri izlaganju tela suncu može biti kancerogena.

Iz navedenog, realno je zaključiti da nam preparati za zaštitu od sunca više štete nego koriste.

Ne samo što se odbranom od UV zračenja lišavamo dobrobiti sunčevih zraka, nego usto ugrožavamo vlastito zdravlje.

Osim preko kože, naš organizam sunčeve zrake prima i preko očiju. Nošenje sunčanih naočara, osim što dodatno ograničava pozitivan uticaj UV zračenja, neretko i šteti.

Naime, pri njihovom nošenju zenice se automatski šire, i ako naočare ne poseduju odgovarajuću zaštitu, vid može biti oštećen velikom količinom zračenja koja će neometano prodreti u oči.

Nošenje naočara za sunce većinom je nepotrebno, jer se naše zenice automatski sužavaju i tako se na prirodan način čuvaju od oštećenja izazvanih jakim sunčevim svetlom i UV zračenjem.

Dobrobiti sunčevog svetla su nemerljive, ali naravno, kao i u svemu ostalom, ne valja preterivati ni u izlaganju tela suncu. UV zračenje štetno je jedino ako je prekomerno.

Nažalost, u novije vreme, strah od izlaganja suncu poprima razmere sveopšte paranoje. Vreme je da ispravimo tu grešku i vratimo sunce u svoj život.

Iskoristite sunčane dane koje uskoro dolaze i boravite na suncu barem 15-20 minuta dnevno, da bi telu osigurali dovoljno vitamina D, i u skladu s tim, optimalno zdravlje.

Autor: Silvija Čolić

Izvor: alternativa-za-vas.com
Foto: sxc.hu, nuttakit/FreeDigitalPhotos.net