Sunce - naš prirodni iscelitelj

ja sam zivi primer da je ovo tacno,imam psorijazu i cim izadjem na sunce sve mi se povuce a i presrecan sam dok se suncam :-)

...lepa koža, lepa kosa, jača otpornost organizma, daje energiju... a džabe! Nije razlog za boravak u zatvorenim prostorijama posao, jer je nezaposlenih više (a i većina "radi" do 3), već lenjost, depresija, kompleksi, playstation, kompjuter itd.

Evo još par napomena. Kad kažem podne mislim na astronomsko podne odnosno na vreme kad je sunce u najvišoj tački za određeni dan što je za ove naše geografske dužine oko 11:40 zimi i 12:40 leti. Kao što je i pomenuto u tekstu obavezno je sunčanje bez zaštite i količina vitamina D je direktno proporcionalna površini izložene kože. Naravno, cilj je ne izgoreti a blago crvenilo ne samo da nije loše već je to upravo znak da se bezbedno sintetizuje vitamin D. 15-ak minuta na suncu bez zaštite svakako neće doneti opekotine čak ni najbleđima a od neizmerne je koristi. Pošto je koža na licu najosetljivija savet je (naročito damama) da se ona ne koristi kao „kolektor“ vitamina D kako bi se izbeglo preterano naboravanje. Lice dakle treba jedino zaštiti, bar donekle i bar ponekad, naravno ne kremama. A ostale površine su savršeno bezbedne za izlaganje suncu. I još jedan savet – one površine koje su izlagane suncu ne bi sapunom (dakle sapunom a ne uopšte) trebalo prati bar 24 časa (idealno 48) jer se trljanjem sapunom sa kože skidaju prirodna zaštitna ulja koja učestvuju u procesu sinteze vitamina D. Da rezimiram – povratak prirodi ali pažljiv i rezultati su zaista neverovatni.

Lepo je što još jedan članak danas govori o važnosti povratku prirodi i što je takvih članaka sve više u poslednje vreme. Evo par dopuna sa moje strane, nadam se da će biti od koristi. Prvo, što se ishrane tiče pored ribe i plodova mora najbolji izvor vitamina D je crveno meso jer sadrži onu formu (25-hydroxycholecalciferol) koja se u najvećoj meri apsorbuje u organizmu. Pri tom, za sintezu vitamina D neophodan je holesterol tako da hrana biljnog porekla, a pogotovo pomenute žitarice, uopšte nisu dobar izvor. To je razlog zašto su niske vrednosti vitamina D vrlo česte kod veganske ili vegetarijanske populacije. Kad smo kod tih vrednosti preporuka je da se teži opsegu od 70 do 100 ng/ml (ne nmol/l) što nije lako postići čak i uz sunčanje leti i suplementiranje zimi ali je apsolutno vredno trud. I treba testirati vrednosti u krvi 25(OH)D, ne 1,25(OH)(2)D. Što se sunčanja tiče treba naglasiti da su zapravo ozloglašeni uvB zraci ti koji prave vitamin D. A njih ima u dovoljnim količinama samo ako senka nije duža od visine. S obzirom na našu geografsku širinu to znači da u periodu kraj septembra kraj marta sunčanjem ne možemo da dobijemo potrebne količine vitamina D. U periodu do sredine aprila i u septembru dovoljne količine možemo dobiti samo sunčanjem oko podneva, onima koji su svetlije puti dovoljno je 15-ak minuta a tamnijima oko pola sata. Od sredine aprila do kraja avgusta ne mora nužno da bude oko podneva ali je uvek bolje da bude što bliže podnevu.

ja sam zivi primer da je ovo tacno,imam psorijazu i cim izadjem na sunce sve mi se povuce a i presrecan sam dok se suncam :-)

...lepa koža, lepa kosa, jača otpornost organizma, daje energiju... a džabe! Nije razlog za boravak u zatvorenim prostorijama posao, jer je nezaposlenih više (a i većina "radi" do 3), već lenjost, depresija, kompleksi, playstation, kompjuter itd.

Lepo je što još jedan članak danas govori o važnosti povratku prirodi i što je takvih članaka sve više u poslednje vreme. Evo par dopuna sa moje strane, nadam se da će biti od koristi. Prvo, što se ishrane tiče pored ribe i plodova mora najbolji izvor vitamina D je crveno meso jer sadrži onu formu (25-hydroxycholecalciferol) koja se u najvećoj meri apsorbuje u organizmu. Pri tom, za sintezu vitamina D neophodan je holesterol tako da hrana biljnog porekla, a pogotovo pomenute žitarice, uopšte nisu dobar izvor. To je razlog zašto su niske vrednosti vitamina D vrlo česte kod veganske ili vegetarijanske populacije. Kad smo kod tih vrednosti preporuka je da se teži opsegu od 70 do 100 ng/ml (ne nmol/l) što nije lako postići čak i uz sunčanje leti i suplementiranje zimi ali je apsolutno vredno trud. I treba testirati vrednosti u krvi 25(OH)D, ne 1,25(OH)(2)D. Što se sunčanja tiče treba naglasiti da su zapravo ozloglašeni uvB zraci ti koji prave vitamin D. A njih ima u dovoljnim količinama samo ako senka nije duža od visine. S obzirom na našu geografsku širinu to znači da u periodu kraj septembra kraj marta sunčanjem ne možemo da dobijemo potrebne količine vitamina D. U periodu do sredine aprila i u septembru dovoljne količine možemo dobiti samo sunčanjem oko podneva, onima koji su svetlije puti dovoljno je 15-ak minuta a tamnijima oko pola sata. Od sredine aprila do kraja avgusta ne mora nužno da bude oko podneva ali je uvek bolje da bude što bliže podnevu.

Evo još par napomena. Kad kažem podne mislim na astronomsko podne odnosno na vreme kad je sunce u najvišoj tački za određeni dan što je za ove naše geografske dužine oko 11:40 zimi i 12:40 leti. Kao što je i pomenuto u tekstu obavezno je sunčanje bez zaštite i količina vitamina D je direktno proporcionalna površini izložene kože. Naravno, cilj je ne izgoreti a blago crvenilo ne samo da nije loše već je to upravo znak da se bezbedno sintetizuje vitamin D. 15-ak minuta na suncu bez zaštite svakako neće doneti opekotine čak ni najbleđima a od neizmerne je koristi. Pošto je koža na licu najosetljivija savet je (naročito damama) da se ona ne koristi kao „kolektor“ vitamina D kako bi se izbeglo preterano naboravanje. Lice dakle treba jedino zaštiti, bar donekle i bar ponekad, naravno ne kremama. A ostale površine su savršeno bezbedne za izlaganje suncu. I još jedan savet – one površine koje su izlagane suncu ne bi sapunom (dakle sapunom a ne uopšte) trebalo prati bar 24 časa (idealno 48) jer se trljanjem sapunom sa kože skidaju prirodna zaštitna ulja koja učestvuju u procesu sinteze vitamina D. Da rezimiram – povratak prirodi ali pažljiv i rezultati su zaista neverovatni.