Đoković na čelu kolone, ko mu preti?

Iskreno, nisam očekivao da Novak Đoković trijumfuje u Dubaiju. Verovao sam da se pomalo psihološki ispraznio i da će ispasti u četvrtfinalu ili polufinalu, a kao njegov navijač računao sam da to možda i nije tako loše – ne mogu se svi turniri osvojiti, a povoljnije je kiksnuti na turniru iz Serije 500 nego u Indijan Velsu ili Majamiju. Setite se samo poraza od Kevina Andersona u drugoj rundi pre tri godine.

Ruku na srce, sve do finalnog okršaja Novak je igrao daleko ispod svog nivoa, ali je dobio sve mečeve – dva na suvi kvalitet (Ljodra i Lopes), jedan na psihu (Majer) i jedan uz malu pomoć sreće jer Berdih zbog povrede nije mogao da odigra treći set maksimalnim intenzitetom.

Onda je Đoković u finalu ’razbio’ Federera sa 6:3, 6:3 i pokazao da nad njegovom glavom sija oreol velikog šampiona. Samopouzdanje mu je poraslo do neba, koncentrisan je, misli mu ne lutaju i uspeo je da odigra izvanredno kada je bilo najpotrebnije. Kao Federer nekada.

Švajcarac je pred meč slovio za blagog favorita na osnovu viđenog tokom turnira, ali već od prvog poena videlo se da je Novak na neuporedivo višem nivou nego u duelima sa Berdihom i ostalima.

Đoković je, usuđujem se da tvrdim, prvi set finala u UAE odigrao bolje nego Australijan open. Promašio je samo tri prva servisa, bio je nadmoćan sa osnovne linije i dobio je Federera borbom ’prsa u prsa’. Rodžer je u drugom setu prvi napravio brejk, ali mu se igra potpuno raspala kada ga je Novak vratio. To smo viđali i ranije, recimo 2008. u Rimu. Najjači utisak ostavila je Novakova forhend dijagonala. Tokom celog meča funkcionisala je besprekorno, ali dva poena posebno su upečatljiva – prvi kada je Đoković posle duže razmene udaraca neverovatno skratio ugao i uhvatio suparnika na ’krivoj’ nozi i drugi kada je napravio najsnažniji ’viner’ koji sam ikada video od Novaka. Samo je sevnula forhend dijagonala, niotkud, a gledaoci na tribinama i kraj malih ekrana ostali su zblanuti – „Da li je moguće?“, upitao sam druga sa kojim sam posmatrao meč.



To su elementi koji su se izdvojili u finalu, a ritern, ’pasing’ i kretanje bili su na nivou iz Australije, tj. odlični. Nema sumnje, Đoković trenutno igra najbolji tenis na planeti, a inspiracije mu ne nedostaje.

„Ovo je jedan od najboljih mečeva koje sam odigrao ove godine i želim da nastavim u tom ritmu. Fizički je sve u redu i motivisan sam da napravim još bolje rezultate u Indijan Velsu i Majamiju, gde nisam igrao dobro prethodnih godina“, izjavio je Novak posle finala u Dubaiju.

Rodžer Federer ima tri titule iz Indijan Velsa, ali u poslednje četiri godine nije prošao dalje od polufinala. Prošle sezone ispao je od Bagdatisa u trećoj rundi, iako je imao tri meč lopte. Švajcarac ove godine igra dobro i Đoković je jedini čovek koji je uspeo da ga savlada. I dalje se izvrsno kreće, a servis i forhend su takođe na zadovoljavajućem nivou. Ipak, deluje mi da je Federer malo neodlučniji kada je reč o taktici koju odabira, ali i da mu je bekhend ranjiviji nego inače. Zato, ali i zbog tereta godina, gubi na kontinutetu, ali to ne znači da neće ponovo zablistati baš u Kaliforniji.

Velika zagonetka pred Indijan Vels je prvi teniser sveta Rafael Nadal. Maljorčanin je izgubio od Davida Ferera u četvrtfinalu Australijan opena i tom prilikom je povredio levi butni mišić. Od tada nije igrao na turnirima, ali se potpuno oporavio i nastupio u Dejvis kupu.

Španac je dva puta bio najbolji u Indijan Velsu, a prošle godine je ispao od Ivana Ljubičića u polufinalu. Posle Kalifornije, Nadal će igrati u Majamiju gde još nema trofej.

„To me ne dotiče naročito, važan mi je jedino sledeći turnir. Nisam bio šampion u Majamiju, ali dva puta sam igrao finale, a u Indijan Velsu sam beležio dobre rezultate. To su prvi Masters 1000 turniri u sezoni i vrhunski rezultati tu pružaju dodatnu motivaciju jer su to prvi zaista važni turniri posle Ozi opena“, svestan je Nadal značaja predstojećeg turnira i zato će bez dileme doći motivisan da pokaže da je najbolji.

Robin Soderling igra fenomenalno ove sezone, ima skor 16-1 i osvojio je tri titule (Brizbejn, Roterdam i Marsej). Međutim, taj jedini poraz zabeležio je na najvažnijem turniru – Australijan openu. Zaustavio ga je Dolgopolov u četvrtoj rundi. Šveđanin je dva puta pobedio Congu, po jednom Južnog, Rodika i Čilića, što je za svako poštovanje. Do sada je u Indijan Velsu samo jednom prošao treće kolo, i to prošle godine kada je u polufinalu izgubio od Endija Rodika.

Njemu uz rame je veliki radnik David Ferer. Uporni Španac bio je najbolji u Oklendu i Akapulku, igrao je polufinala Ozi opena, a jedini kiks predstavlja poraz u prvom kolu u Roterdamu. Da ima samo malo snažniji i raznovrsniji servis, Ferer bi sigurno imao i zapaženije rezultate tokom karijere. Ipak, to nije slučaj i zato je on retko pretendent na najveće titule, u Indijan Velsu nikada nije dogurao dalje od četvrtfinala.

Posle novog poraza u finalu Grend slem turnira Endi Mari izjavio je da „ni on sam ne zna kako će reagovati“. Prošle godine bilo mu je potrebno nekoliko meseci da se oporavi nakon što ga je Federer pobedio u finalu na Australijan openu, a čini se da ni sada situacija nije ružičasta. Uzeo je samo pet gemova Bagdatisu na startu u Roterdamu, a potom je otkazao učešće u Dubaiju zbog navodne povrede. Trgni se, Endi, i vrati se što pre!

Skoro deceniju je u Top 10 na ATP listi, ali Endiju Rodiku želja za napretkom ne jenjava. Strpljiviji je, dakle ne napada po svaku cenu, poboljšano kretanje to mu omogućuje, a servis mu je i dalje među najboljima na svetu.

Jeste Amerikanac razočarao na Ozi openu lakim porazom od Vavrinke u četvrtom kolu, ali je zato odigrao izvanredno u Memfisu. Imao je nezgodan žreb – mladi Litvanac Berankis, kome mnogi proriču uspešnu karijeru, u drugoj rundi igrao je sa Tipsarevićem, koji mu je tradicionalno težak rival, zatim sa iskusnim Hjuitom, povratnikom Del Potrom i u finalu sa Milošem Raonićem.

Sve je pobedio i zasluženo došao do 30. titule u karijeri, jedino Federer i Nadal imaju ih više od njega od aktivnih tenisera. Prošle godine Rodik je u Indijan Velsu izgubio finale od Ljubičića, a još tri puta igrao je u polufinalu.

Huan Martin del Potro polako se vraća na veliku scenu posle povrede ručnog zgloba i trenutno je 89. teniser na svetu. Agresivnom igrom i oslanjajući se na snažni forhend, Argentinac je osvojio trofej u Delrej Biču, a pretohdno je gubio u polufinalima u San Hoseu i Memfisu. Iako je namršten na terenu, Del Potro je van njega vaspitan i skroman momak

„Trenutno mi je cilj da popravljam igru svakim danom. Pre dve godine želeo sam da budem prvi na svetu, ali ne znam mogu li sada to da navedem kao cilj jer još nisam siguran koji nivo tenisa mogu da dostignem“.

Delpo je na pravom putu da se vrati na svoj najviši nivo, nadajmo se da će mu to i uspeti jer bi konkurencija u vrhu bila još veća.

Teniska tema broj jedan ove godine je Miloš Raonić, mladi Kanađanin rođen u Podgorici. O njegovom životu i stilu igre možete da čitate ovde.

U tom tekstu posle Australijan opena na kraju sam postavio pitanje kontiuniteta Raonićeve igre. Ispostavlja se da je 196cm visoki momak psihološki veoma stabilan i da je rešen da izgradi ime u tenisu. Već je napredovao do 37. mesta na ATP listi titulom u San Hoseu i finalom u Memfisu.

Na tom putu dva puta je pobedio Fernanda Verdaska, u duelu sa Štepanekom napravio je 38 asova, dobio je Malisa i Fiša i pružio impresivni otpor Rodiku u finalu Memfisa. Čak ne bi bilo nezasluženo i da je Raonić pobedio.

Ne usuđujem se da prognoziram do kada će Kanađanin igrati u tako visokom ritmu, očigledno je vrlo jak u glavi. Ipak, ukoliko se i desi rana eliminacija u Indijan Velsu ili Majamiju, što nije nemoguće, ne treba ga odmah proglašavati „jednokratnim čudom“. Jednostavno, slab rezultat mora da dođe kad-tad, ali to ne znači Raonić nije materijal za Top 10. Naprotiv, on to i te kako jeste. Samo da predupredim kritičare kojih će svakako biti na pretek u slučaju Raonićevog ranog poraza na nekom od turnira u SAD.

I Aleksandr Dolgopolov, o kojem sam takođe pisao posle Ozi opena, nastavio je sa dobrim partijama i sada je 23. teniser na svetu. U Košti do Saupe izgubio je u finalu od Nikolasa Almagra, zatim je poražen na startu turnira u Buenos Airesu, da bi u Akapulku dogurao do polufinala (poraz od Davida Ferera). Na tim turnirima podloga je šljakasta i videćemo hoće li se i u kojoj meri Ukrajinac ponovo prilagoditi betonskom igralištu.

Berdih igra sasvim solidno, Verdasko je u ozbiljnom padu, videćemo da li će se Izner i Kveri u domovini napokon ’probuditi’, a turnir će neizvesnijim činiti Simon, Gaske, Vavrinka, Čilić, Fiš, Ljubičić i ostali.

Direktne prenose mečeva iz Indijan Velsa moći ćete da pratite na televiziji B92. Uživajmo zajedno!