F1 premijere: Toro Roso STR6

STR6 je drugi auto koji je Toro Roso stvorio sâm, koristeći svoje dve operativne baze, u Faenci i engleskom Bisteru, gde poseduje vazdušni tunel. Čelnici tima hvale se manje konzervativnim dizajnom, čiji su sastavni elementi i pomično zadnje krilo i KERS, za koji se ekipa 2009. spremala, ali ga nije koristila. Sistem za povraćaj kinetičke energije je Ferarijev, iz Maranela stiže i V8 agregat. Toro Roso sam izrađuje menjače, u sezonu će ući sa prošlogodišnjom verzijom transmisije, nova će se pojaviti na Španskom gran priju.

Otkako je Toro Roso dužan da pravi automobile sopstvene konstrukcije, personalna ojačanja ekipe i poboljšanja infrastrukture postali su obaveze koje su se morale ispunjavati paralelno s projektovanjem i izradom bolida za 2011. I u Faenci i u Bisteru primljeni su novi ljudi, više je mehaničara i više radnika u aerodinamičkom i odeljenju za elektroniku. Kad poželi da potencira svoje „italijanstvo“, „mali crveni bik“ ističe: njihov auto je osmišljen, projektovan i izrađen u Italiji, pokreće ga italijanski motor, tehnički direktor je Italijan, vozači Algersuari, Buemi i Rikardo možda nemaju „prave“ pasoše, ali barem govore italijanski. Dodajmo: šef aerodinamike takođe je Italijan, a glavni dizajner je Englez ali živi u Faenci.

© 2006-2011 by Red Bull GmbH and GEPA pictures GmbH

Kao rezervni tim velikog i bogatog Red Bula, Toro Roso odavno ne uživa simpatije na kakve je mogao da računa njegov prethodnik Minardi, omiljeni autsajder Formule 1. Budžet iznosi 70 miliona evra (za 10 miliona manji od onog Fors Indije), ali da Ditrih Matešic želi drugačije, i to bi bilo popravljeno. Do 2009. Skuderija je koristila rešenja Red Bul tehnologija i prepravljala ih prema zahtevima sklopova koje je koristila (motor, hlađenje). Novi auto i liči na STR5, ali je u detaljima prefinjen i konačno poseduje rešenje koje se može opisati kao revolucionarno.

STR6 ima dupli pod, sličan onom koji je posedovao Ferari F92A i koji je pre devetnaest godina obećavao puno u teoriji, ali u stvarnosti nije mogao da izađe na kraj sa varijacijama u protoku vazduha i promenama odstojanja bolida od tla. Stranice nove Toro Roso formule pri dnu su uzdignute i celom svojom dužinom odvojene od poda. Njihova donja površina zajedno s gornjom površinom poda formira kanale za prolaz vazduha do zadnjeg kraja auta i difuzora, a tom se vazduhu pred kraj puta priključuje i onaj iz izduvnih cevi. Konstrukcija treba da stvori jači aeropotisak i obezbedi bolje prianjanje za stazu. Koncept nije savršen, podignuti su i hladnjaci i težište auta, ali su aerodinamičke prednosti veće od navedenih mana. Koristi će biti ako potisak u promenljivim, realnim trkačkim uslovima uspe da ostane konstantan. Bude li varirao, auto će biti težak za vožnju i ne posebno brz, baš kao i zlosrećni Ferari iz 1992.

© 2006-2011 by Red Bull GmbH and GEPA pictures GmbH

Direktor tima, Austrijanac Franc Tost analizirao je propisima definisane tehničke novitete u 2011. Promena geometrije zadnjeg krila, na mestima i u situacijama kad se ono može pomeriti, u teoriji daje napadaču 10-15 km/h veću brzinu na pravcu, odnosno dobitak od jedne i po dužine automobila. Za KERS se prilično pouzdano zna da donosi 3-4 desetinke po krugu i poboljšava startne performanse. Kako stvar zaista funkcioniše u trci, te da li će sadejstvo ovih sistema zbilja olakšati preticanja i učiniti ih češćim, neće se znati do početka sezone. Šampionat od (teoretskih) dvadeset gran prija (sa četiri kolektivna treninga), biće najduži i najnaporniji ikad. Tost u tome ne vidi problem - sve se dâ rešiti organizacionim i strateškim prilagođavanjima, a zimski period bez trka za njega je „glupo gubljenje vremena“.

Prvi čovek ekipe ne navodi konkretno mesto u plasmanu koje Toro Roso cilja, već primarni rezultatski zadatak vidi u smanjenju zaostatka za uspešnijima iz prošle godine (po bodovima najbliži rival bio je Zauber), a za to najpre STR6 mora biti dovoljno dobar. Nezavisno od konačnog poretka na tabeli, Tost očekuje da će Buemi i Algersuari bez problema ispuniti svoje zadatke, a Rikardov posao definiše ovako: učenje staza, privikavanje na Formulu 1 i, ne manje bitno, uspostavljanje merila za ono što iz vikenda u vikend prikazuju Haime i Sebastijan. Sasvim je jasno: Danijelov angažman dodaje presiju na Skuderijin tandem.

© 2006-2011 by Red Bull GmbH and GEPA pictures GmbH

U karijeri četvrtvekovnog trajanja, tehnički direktor Đorđo Askaneli prošao je kroz Ferari, Abart, Beneton, Meklaren i Maserati, a od 2007. šef je tehnike Toro Roso tima. Objašnjavajući razlike između bolida STR5 i STR6, Askaneli podseća da Skuderija prolazi kroz proces odrastanja. Kad je stvarao prvi automobil „u kući“, tim se uglavnom trudio da ga skroji prema propisima za 2010. i nije pokušavao mnogo više od toga. U Faenci i Bisteru i danas se uči, ali je infrastruktura poboljšana u segmentima od najvećeg uticaja na performanse, tim je jači na planu računske dinamike fluida i korisnije upotrebljava vazdušni tunel. Rezultati se vide - dizajn za 2011. nešto je ambiciozniji od prošlogodišnjeg, neka konvencionalna rešenja su napuštena, pošto ona ne bi pomerila Toro Roso sa devete konstruktorske pozicije na osmu, što Askaneli ističe kao glavni ovosezonski cilj.

Spolja to možda izgleda drugačije, zato tehnički direktor i potencira da Toro Roso nije rad da pasivno prihvati poziciju na kojoj se nalazi, već svojom misijom smatra penjanje za po jedan korak u svakoj gran pri sezoni. Šef tehnike visoko ceni entuzijazam Buemija i Algersuarija, a koliko oni zaista vrede, procenjuje sledećim prostim merilom: dosadašnji Toro Roso bolidi nisu bili bolji od onoga što su Švajcarac i Španac iz njih izvlačili. Disproporcije nema - vozači i auto zasluživali su jedni druge. U 2011. će biti drugačije - tim se nada da je izradio bolju formulu, ako piloti ostvare performanse višeg reda i donesu bolje rezultate, pokazaće da je u njih vredelo ulagati. Askaneli podseća i na faktor Pireli: kao i uvek kada se promeni liferant pneumatika, moguća su iznenađenja u vezi sa ponašanjem različitih mešavina na različitim stazama.

© 2006-2011 by Red Bull GmbH and GEPA pictures GmbH

U Skuderiji Toro Roso drže da je prednost imati Ferarijev KERS, pošto je tim iz Maranela bio jedan od retkih koji je sistem upotrebljavao i uporno ga se držao cele 2009. godine, pa je sakupio veliku količinu važnih operativnih podataka. „Mali crveni bik“ moraće da popravi svoj rad u boksu; u doba tankovanja, vreme utrošeno na dolivanje goriva pokrivalo je najveći deo grešaka pri promeni guma. Sad takve kamuflaže nema, a Toro Roso nije zadovoljan onim što je na pit-lejnu izvodio tokom 2010. Glavni inženjer, Francuz Loran Mekis, stari kadar još iz Minardi dana, ovosezonske zadatke svrstava u dve grupe: prvo, treba se održati iznad tri najmlađe F1 ekipe, zatim, poboljšati performanse i boriti se sa Zauberom, Fors Indijom i Vilijamsom. Ako je verovati moćnom tempu na predsezonskim testovima, Skuderija to još kako može, njen STR6 već je označen kao „čudo od automobila“.

Stari duh skromnog ali borbenog Minardija dâ se pronaći u ponekoj izjavi iz Faence. Recimo, u rečima Đanfranka Fantucija, menadžera ekipe i njegovom „vjeruju“: „U svemu uraditi najbolje moguće, ponašati se profesionalno, iz svega izvući pomalo, ne praviti greške i učiti iz dana u dan, iz trke u trku, pa će rezultati pre ili kasnije stići.“ Ili u stavu Lorana Mekisa da je najveće bogatstvo Skuderije Toro Roso atmosfera u timu: „Ljudi teško odlaze odavde jer ovde postoji jak timski duh, ljudi jedni drugima pomažu i međusobno su vrlo snažno povezani. Najzad, svi smo prvo bili ljubitelji auto-sporta pre nego što smo postali inženjeri ili mehaničari i to ovde stvara izuzetan duh.“

© 2006-2011 by Red Bull GmbH and GEPA pictures GmbH

Godina 2011. biće ništa manje do eliminatorna za barem jednog od vozača Skuderije. Bez obzira na godine, popust na neiskustvo više nemaju ni Buemi, za kojim su dve kompletne F1 sezone, ni Algersuari, debitant sa Hungaroringa 2009. Prva pretnja već im je u motorhoumu, to je rezervista Danijel Rikardo, koji je u protekle tri sezone osvojio drugo mesto u Evrokupu Formule Reno 2.0, trijumfovao u Britanskom F3 šampionatu i postao viceprvak Formule Reno 3.5. Rikardovim potencijalom su u Red Bulu odavno impresionirani, uključen je u presezonske testove, za Toro Roso će voziti prvi trening tokom većine trkačkih vikenda, naizmenično umesto Švajcarca i Španca, a paralelno s tim pokušati da se u Svetskoj Reno seriji popne za jedan stepenik više i tamo dokrajči ono što smatra nedovršenim poslom.

Buemijeva krupna ovogodišnja očekivanja zasnovana su na sledećem: zna sve staze, poznaje funkcionisanje F1 univerzuma, stekao je solidno tehničko iskustvo u vrhunskoj trkačkoj seriji i sa svojim inženjerom razume se i bez reči. Švajcarac dopušta da će biti malih poteškoća u početnim fazama privikavanja na nove komande u kokpitu, ali smatra da će se na sve adaptirati do starta sezone. Sebastijan tvrdi da su on i Haime dovoljno zreli da iz bolida mogu da izvuku maksimum, mada priznaje da bi u predsezonskom radu dobro došao jedan iskusniji vozač. Još uvek oduševljen Formulom 1 kao da je u nju tek stupio, Buemi za svoju ekipu ima najlepše reči: „Skuderija Toro Roso je fantastičan tim, dobar za mlade vozače, jer ume da ih nauči kako da dostignu brzinu potrebnu za Formulu 1. Ima ogroman potencijal i svetlu budućnost.“

© 2006-2011 by Red Bull GmbH and GEPA pictures GmbH

Algersuarijeva F1 avantura počela je istorijskim postignućem, on je najmlađi starter na jednom gran priju. Tek polovinom 2010. opisao je pun krug i upoznao sve F1 piste, sad zna šta može očekivati od ekipe, a ekipa zna šta je on sposoban da pruži, otud veruje da je uoči 2011. spremniji nego ikad. Haime ovu godinu smatra ključnom za svoju karijeru i optimistično najavljuje da će se Toro Roso biti u ligi sa Vilijamsom, Fors Indijom i Zauberom, čak i završiti ispred njih. Primena KERS-a i (naročito) pomičnog zadnjeg krila Špancu izgleda kao prilično komplikovana stvar. Algersuari misli da će ovi sistemi olakšati preticanja samo ako spreče prekasna kočenja, koja su najveća smetnja ofanzivnim manevrima.

Sebastijan i Haime potpuno su načisto s tim da se u ovoj sezoni bore za trkačku budućnost u Formuli 1. Pobednik ovog duela može i ne mora preći u Red Bul rejsing, a poraženi gotovo izvesno gubi mesto u eliti. Buemi veruje da je brži od Algersuarija, a ovaj je svom kolegi već objavio rat: „Ove godine rat se vodi između mene i Buemija. Borimo se za prelazak u Red Bul 2012, a Rikardo će dobiti Toro Roso sedište. Želim da budem u Red Bulu, da pobeđujem, ne da završavam sedamnaesti. Hoću da budem sekund po krugu brži i da kočim 20 metara kasnije.“

© 2006-2011 by Red Bull GmbH and GEPA pictures GmbH

Stvari se mogu odvijati i drugačije. Ne bi bio prvi put u istoriji Skuderije da vozački podbačaj bude sankcionisan izbacivanjem iz tima usred sezone, to se već dešavalo 2007. i 2009. godine. Helmut Marko poručuje da Algersuarija i Buemija ne sme uljuljkati činjenica da startuju kao stalni vozači Skuderije i ima zamerke na njihov račun: Švajcarac je u 2010. isporučio manje od očekivanog, a Španac jeste napredovao, samo je pitanje da li u dovoljnoj meri. Red Bul je planirao da Rikarda u vatru ubaci „najkasnije 2012“, dakle, to bi se moglo desiti i pre.

Australijanac nije jedini koji čeka šansu. Iz Red Bul junior programa stiže i Francuz Žan-Erik Vernj. Ovaj dvadesetogodišnjak u avgustu je cementirao trijumf u Britanskoj Formuli 3, zatim je prekomandovan u najjaču Formulu Reno, gde je u svega šest startova jednom pobedio, jednom bio drugi i dva puta ciljem prošao treći. Marko je pun hvale za Rikardovu prirodnu brzinu, koju je Danijel već prikazao na F1 testovima za mlade vozače u Abu Dabiju 2009. i 2010. Ključnu vrlinu Žan-Erika Vernja predstavlja agresivnost. „Ako bi četvorica ušla naporedo u krivinu, Vernj bi iz nje izašao prvi,“ tvrdi konsultant Red Bula za auto sport.

© 2006-2011 by Red Bull GmbH and GEPA pictures GmbH

Toro Roso je definitivno jedini tim kojem će rezultat internog okršaja njegovih vozača biti značajniji od konačnog plasmana u poretku konstruktora. Takva logika može da funkcioniše samo kod ekipe koja je u suštini „Red Bul junior“. Opstanak Skuderije ne zavisi od njene uspešnosti - išlo joj dobro ili loše, ona će postojati sve dok ispunjava osnovnu svrhu u Red Bul lancu promocije, ili dok Matešic ne reši da proda tim koji je svojevremeno stekao za 40 miliona dolara. O takvim namerama spekulisalo se jesenas, kao potencijalni kupci pominjani su Žak Vilnev i Durango, te izvesni arapski konzorcijum, i priča se do te mere zavrtela da su u Red Bulu osetili potrebu da objave da trenutno ne planiraju da prodaju Toro Roso. U celom kontekstu, reč „trenutno“ deluje najzanimljivije.