 |
Big in Japan
|
 |
29. avgust 2006.
Šibuja: zabava, šoping, hoteli za ljubavnike...
Ivan Lončarević
Za četiri dana videli smo “svašta” od Tokija. A kažu nam da je to “svašta” ustvari “ništa”. Juče me je neko pitao koji deo grada ili grad unutar Metropolisa mi je omiljen i rešio sam da se držim odgovora – Šibuja. I mislim da mogu da branim ovaj odgovor kao “tačan” bez obzira na malu minutažu potrošenu ovde.
 |
Kada posle 15-ak minuta vožnje metroom od naše baze u Tokiju, Ikebukurua, stignete do Šibuje, prvo primetite neverovatan broj ljudi koji prolazi pored vas sa svih strana. Svi su nekako užurbani, glasni, nasmejani, devojčice u svojim uniformama idu u škole (setite se Done u “Veselim 70-im” i sve će vam biti jasno), sa svih strana ubacuju vam u ruke flajere za rasprodaje, a kada se najzad upali zeleno na semaforu, svi prelaze ulice sa svih strana – a apsolutno svi automobili iz svih pravaca stoje!
Šibuja je jedan od novijih šoping i centara zabave u Tokiju i locirana je u zapadnom delu Metropolisa. Kažu da već decenijama traje takmičenje Šibuje i Šinđuke ko je uspešniji, čistiji, bezbedniji i življi. Šibuja je pravi trendeseter u Tokiju. Centar mode, zabave, uličnih dešavanja i glavni oglasni prostor grada. U svakom vodiču kroz Tokio navode da je Šibuja poznata po svojim zanatskim radnjama, šoping molovima, NHK televizijskim i filmskim studijima (zamislite RTS-ov “Košutnjak” pretvoren u interaktivni zabavni park), "Love Hotel Hillu" i "Hačiku" – statui psa i kultnom sastajalištu mladih.
 |
Bronzana figura Hačika vas dočekuje odmah po izlasku sa stanice. I ovoga puta oko njega stajalo je nekoliko desetina ljudi i slikalo se za uspomenu. Hačiko je akito pas koji je, posle smrti svog gazde, svakog dana tokom dvanaest godina dolazio na stanicu da čeka povratak svog patrona. Umro je u martu 1935. i njegovo telo sada je u Narodnom muzeju nauke.
Sa vrha zgrade prekoputa stanice gleda vas Paris Hilton koja najavljuje svoju novu invaziju na tinejdžere, sa desne strane crne siluete igraju uz muziku u ušima i reklamiraju Appleov Ipod. U neku ruku, Šibuja je “Ipod land” - 90% ljudi oko vas sluša muziku, a zanemarljiv je broj onih koji to rade sa mp3 plejera drugih kompanija. Do pre par godina, ovdašnji Tower Records na šest spratova bio je najveća muzička prodavnica na svetu. Sada je “samo” jedna od najvećih, ali kada sam ulazio u “rock & pops” sekciju svirao je novi Yo La Tengo, što mora da nešto znači. I HMV je na šest spratova. Divna zemlja. Malo dalje, jedna u drugu gledaju zgrade Diznijevog i Vornerovog carstva. Supermen ili Miki Maus, odlučite sami... U oba se ulazi sa velikim strpljenjem i poštovanjem dece, koja prave buku kao fanovi na koncertu Ozija Ozborna.
 |
Japanci izgleda veruju u moć marketinga iz prve ruke. Na ulicama Šibuje sasvim je normalno da ispred svake radnje devojke sa mikrofonom, u “klupskim bojama“ svoje STR-e, reklamiraju udarne proizvode. Nekako, uz blještave reklame, utisak je mnogo jači kada se poruka ponovi direktno. I izgleda da to daje rezultate. Sve radnje su prepune ljudi. Posebno one koje prodaju mobilne telefone i elektroniku, pošto se u njima stalno dešavaju neke akcije, a trendovi i cene menjaju se brže nego što traje vaš povratak kući sa upravo kupljenim proizvodima.
Nekoliko minuta odavde nalazi se i “Central Inn Shibuya” - “hotel kapsula” u kojem mogu da odsedaju samo muškarci. Sigurno ste bar jednom videli slike soba kao preslikanih iz nekih davnih Sci-Fi filmova. Ženama, ali u društvu muškaraca, boravak je dozvoljen u “Hotelima ljubavi”, u koje svraćaju slučajni ili redovni ljubavnici i gde im je diskrecija zagarantovana. Kvartovi Šibuje kao da su omeđeni Starbaks kafeima. Čini mi se da ih nigde u Tokiju nema u tolikom broju kao ovde. Pored stranih franšiza na sve strane razbacani su mali i slatki suši restorani, kafei, pivnice... Ovde nikada nije kasno i dan se zaista nikada ne završava.
[Pošaljite komentar]
[Postojeći komentari (2)]
29. avgust 2006.
Fat in Japan
Ivan Lončarević
Boravak u Japanu podrazumeva i konzumaciju japanske hrane. Naravno da i ovde možete da se hranite i u Mekdonaldsu ili KFC-u, ali ako ste već prešli pola sveta, red je da uhvatite štapiće u ruke i date sve od sebe u pokušaju da naterate vaša nepca i želudac da počnu da razlikuju nove gurmanske izazove.
29. avgust 2006.
Zašto Dijao nema tremu i "libanski Goran Grbović"
Ivan Lončarević
Posle tri utakmice u isto toliko dana, „Plavi“ - koji još neko vreme odolevaju istorijskom trenutku i potrebi da postanu „Crveni“, imaju dva poraza i jednu pobedu. Objašnjena zašto se desilo to što se desilo i kako smo uspeli da izgubimo od selekcije Nigerije, pa makar ih nikada nismo gledali kako igraju (čak ni na kaseti!) čuli ste ili videli do sada sigurno milion puta i o tome više ne treba trošiti reči. Možda ovaj događaj treba shvatiti kao prosvetiteljski – nikada do sada nijedan naš nacionalni tim nije izgubio od neke zemlje iz Afrike. Sada, posle Kine i Novog Zelanda, osvojili smo još jednu neistraženu teritoriju i sebi možemo da zadamo nove ciljeve. O tremi neki drugi put.
26. avgust 2006.
Borba za zlato u sauni ili trojkom protiv džetlega
Ivan Lončarević
Dve nedelje najbolje svetske košarkaške reprezentacije boriće se u Japanu za titulu prvaka sveta i prilagođavati na život u Japanu. Iako smo mi, kao reprezentacija Srbije i Crne Gore, poziv da se takmičimo u društvu najboljih, dobili "preko veze", ipak smo i dalje prvaci sveta iz Indijanapolisa i tako treba i da se ponašamo. Bez obzira da li nam je cilj uspeh na sledećem EP, smena generacije, plasman u 8 najboljih već sada, ili samo turističko razgledanje "Zemlje izlazećeg Sunca". Na naše igrače u Japanu "paze" novinari B92 Igor Vujičin i Ivan Lončarević. |
 |
 |
Big in Japan |
|
29. 08. 2006.
Šibuja: zabava, šoping, hoteli za ljubavnike...
Ivan Lončarević
Za četiri dana videli smo “svašta” od Tokija. A kažu nam da je to “svašta” ustvari “ništa”. Juče me je neko pitao koji deo grada ili grad unutar Metropolisa mi je omiljen i rešio sam da se držim odgovora – Šibuja. I mislim da mogu da branim ovaj odgovor kao “tačan” bez obzira na malu minutažu potrošenu ovde. |
|
 |
Pet titula i drugi doživljaji |
|
18. 08. 2006.
Drugo SP, Rio de Žaneiro 1954. (SAD, Brazil, Filipini)
Drugo svetsko prvenstvo održano je od 22. oktobra do 5. novembra 1954. godine u Rio de Žaneiru u Brazilu. Broj učesnika povećao se na 12, a format takmičenja pretrpeo je izmene u odnosu na prvi Mundobasket. Ekipe su bile podeljene u četiri grupe. Po dve najbolje plasirane selekcije iz svake grupe formirale su potom, grupu od najboljih osam, koja se borila za medalje, dok su se poslednjeplasirane selekcije borile za plasman od 8. do 12. mesta. |
|
|
