Boban Marjanović za B92: Milojević me izvukao iz 'rupe'

Kada je pre godinu i po dana potpisao ugovor sa Mega Vizurom, Bobana Marjanovića već nije bilo u mislima velikog broja ovdašnjih košarkaških zaljubljenika. Kako on kaže, “mislili su da je to još jedna stepenica ka dnu“. Sada, posle sezone karijere u Megi, Marjanović blista u dresu Crvene zvezde, bogatiji je za životno i košarkaško iskustvo, i na dobrom je putu da postane relevantno ime i u evropskim okvirima.

U intervjuu za B92, 25-godišnji Marjanović govori o sadašnjem timu Zvezde, detaljima na kojima radi, uticaju koji je Dejan Milojević imao na njegovu karijeru, ali i o svemu što je prošao u karijeri, o važnosti porodice, osećaju kada igra u dresu nacionalnog tima, novogodišnjim željama...

Saša Ozmo Angola
Podeli

Zvezda je posle skoro deceniju i po ponovo igrala u Evroligi. Po opštem mišljenju, crveno-beli su dospeli u najjaču grupu i nisu uspeli da prođu dalje uprkos dobrim igrama.

„Mislim da smo pokazali da možemo da se nosimo sa svima. Nedostajalo nam je sreće, ali i evroligaškog iskustva. Siguran sam da će nam značiti partije iz Evrolige kasnije tokom sezone. To je staro pravilo – kada ti je sparing partner dobar, ti se trudiš da budeš još bolji i postaješ bolji, a kada ti je sparting partner loš, i tvoja forma pada. Mečevi sa Makabijem, Panatinaikosom, Laboralom i ostalima mogu samo da nam donesu dobro. Vidim i po sebi, uvek mogu da se skinu neki trikovi, detalji od igrača kao što su Skorcanitis, Batist“, objašnjava Marjanović.

Crveno-beli su u vrhu ABA lige, u Evroligi su se solidno predstavili, ali utisak je da tim koji predvodi Dejan Radonjić još nije dostigao maksimum.

„Imamo izvanrednu atmosferu u timu – to treba da održimo i da je još poboljšamo, da postanemo tim do kraja. Ne mogu tačno da govorim u procentima, ali još imamo prostora da napredujemo i da postanemo bolji. Klub nam je obezbedio sve uslove, mi vredno radimo, i mislim da će to dati rezultat“.

"Skoro uvek radim i posle treninga"

Priprema za utakmicu jedan je od segmenata koji je ovde često mistifikovan, a o kojem bi gledaoci želeli više da znaju. Marjanović nam otkriva kako to izgleda u Crvenoj zvezdi.

„Moram da istaknem koliko dobar posao radi naš stručni štab. Pred svaki meč dobijemo papir sa igračima protivnika, njihovim vrlinama i manama, kakav je u napadu, kakav je u odbrani, šta voli da radi, uz sve potrebne statistike, i drugi papir na kojem su akcije koje protivnik najčešće igra. Analiziramo i rivale uz pomoć snimaka, ali ipak je najvažnije ono što uvežbavamo na terenu. Taj poslednji trening pred meč obično je nešto lakši i na njemu smo koncentrisani na protivnika“.

Marjanović ove sezone igra odlično – u Evroligi je prosečno beležio 10,8 poena i 7,7 skokova za 20 minuta na parketu, a u Jadranskoj ligi ima 10,3 poena i 7,6 skokova za takođe 20 minuta po meču. Iako za sada sve ide kako treba, 223 cm visoki centar se ne opušta, već nastavlja vredno da radi. Kažu da skoro uvek ostaje posle treninga da uvežbava detalje u igri.

„Ono na čemu radim na apsolutno svakom treningu jesu lateralne kretnje, mislim da sam popravio taj segment igre, ali i dalje radim na tome kako bih bio još bolji. Posle treninga radim na onome što mi se u datom trenutku čini da treba da popravim ili da mi ne ide u poslednje vreme. Ili radim na stvarima kako bi mi one postale rutina, npr. da mehanički pogađam poluhorog, kao što šuteri vežbaju trojke“, kaže Bobi.

"Kad me udaraju, znači da ne mogu da me zaustave"

Tokom sezone dešavalo se da Marjanoviću protivnički bekovi pobegnu, ali bilo je i mečeva na kojima je bio neprelazan u odbrani i u kojima je reket Zvezde bio neprobojan.

„To je jedna od stvari koju sam naučio kod Milojevića, moram ruke neprestano da držim gore, pošto je meni sa rasponom ruku 240 centimetara potrebno neko vreme da ih podignem. To je sve stvar koncentracije. Recimo, protiv Panatinaikosa sam bio toliko u elementu da sam se osećao kao da sam sâm na terenu i da mogu sve da postignem u odbrani. Na nekim drugim utakmicama nije bilo tako, desi se da mi koncentracija padne i onda pravim propuste u odbrani. Znam da to ne bi smelo da mi se dešava, da koncentracija na svakom meču mora da bude visoka, na tome takođe radim“.

Koš posle pik-en-rola ili iz igre leđima ka košu, Bobi se teško odlučuje šta više voli.

„Dobro je i jedno i drugo, najvažnije je da se postigne koš. Možda je za nijansu lepši osećaj kada igram leđima prema košu, tada znam da sam samostalno izgradio koš i to mi daje dodatno samopouzdanje. Mada nije loše ni kada se zakuca posle pik-en-rola“, kaže Marjanović uz osmeh.

Fizički superiornim košarkašima često se ne sviraju faulovi kao ostalima – svedoci smo da rivali tako ’biju’ snažnijeg Sofoklisa Skorcanitisa, a da sudije često ostaju neme. Marjanović je viši od svih direktnih konkurenata, pitali smo ga da li gubi nerve kada mu se ne dosudi faul za koji je siguran da je postojao.

„Iskreno, ranije sam umeo da se iznerviram, ali sada više ne toliko. Desi se i da ja na drugoj strani zakačim nekoga, pa da mi se ne svira. Jedino ponekad izgubim živce kada je u pitanju baš očigledan kontakt, ali nema svrhe nervirati se, rasprava sa sudijom je suvišna, on neće promeniti odluku. Nekada čak i volim kada me udaraju, to znači da nemaju drugi način da me zaustave“.

"Porodica mi je sve u životu"

Marjanović kaže da pred mečeve nema nikakav poseban ritual, nešto što uvek radi, ali ističe da ne želi nimalo da se umara dok utakmica ne počne.

„Hoću da se naspavam i da budem odmoran. Najviše volim da provedem to vreme u krugu porodice, sa njima se osećam najlepše, nekada ne mogu ni da poverujem da je došlo vreme da krenem na utakmicu, toliko mi brzo proleti vreme s njima. U suštini ne volim na dan meča da šetam ili da radim bilo šta što može da me umori ili da mi poremeti koncentraciju“.

Kada govori o porodici, Marjanoviću blistaju oči, kaže da su mu najbliži sve u životu.

„Sa suprugom Milicom sam zajedno skoro pet godina. Neponovljiv je osećaj kada uđem u kuću, a sin Vuk me dočeka rečima ’tata’. Svima koji su u mogućnosti preporučujem da što pre začnu porodicu, to je zaista fenomenalan osećaj“.

Brojni naši košarkaši u mladosti su sa zadovoljstvom igrali ulični basket i na njemu su pokupili razne ’cake’. I Marjanović je jedan od njih.

„Voleo sam da igram basket, mislim da je izuzetno koristan i za košarkaše. Igra se tri na tri, što automatski znači da moraš više da se krećeš. Takođe, dosta se i očvrsne jer se na basketu uvek igra grublje. Osim košarke, gledao sam mnogo i odbojku i navijao za reprezentaciju. Bilo mi je jako žao što kod mene u kraju nije bilo gde da se trenira odbojka, ali sada vidim da je to u stvari bilo dobro“.

"Koncentrisan sam jedino na košarku"

Mnogi od košarkaša koji su nastupali u Partizanu i Crvenoj zvezdi zbog velikog pritiska javnosti i navijača nisu uspevali da ponove igre kao iz prethodnih klubova. To nije slučaj sa Marjanovićem.

„Na početku sam imao određeni pritisak u glavi, ali kako vreme odmiče, sve mi je lakše, sada ga praktično ni ne osećam. Naučio sam da budem koncentrisan jedino na loptu, jedino na košarku, mislim da je to ispravan stav“.

U karijeri je imao uspona i padova, ali Marjanovićev stav prema životu i košarci izuzetno je pozitivan, tako da se iz svakog iskustva trudi da izvuče ono što je bilo dobro.

„Period u CSKA i Žalgirisu bio je od neprocenjivog značaja za mene. Prvi put sam otišao u inostranstvo, stekao sam iskustvo i sada znam kako treba da se ponašam u sličnim situacijama. Igrati za CSKA je velika privilegija, na svakom koraku te poštuju, to je besprekorna organizacija. I u Litvaniji mi je bilo divno, jeste fraza, ali ljudi tamo bukvalno žive za košarku. Ona je sport broj jedan, i cela nacija zna sve igrače Žalgirisa i Lijetuvos Ritasa“.

Usledio je ne baš najbolji period u timu Nižneg Novgoroda, budućeg rivala Zvezde u Evrokupu, kao i epizodna uloga u Radničkom.

„U Radničkom nisam ni najbolje trenirao, niti sam dobijao minute jer sam na svojoj poziciji za konkurenta imao Dejvida Sajmona, koji je stvarno sjajan košarkaš. Zato mi je palo i samopouzdanje“.

Debi u reprezentaciji: Posle nisam ni jeo, samo sam pao u krevet

Kao čoveka najzaslužnijeg za svoj preporod, Marjanović ističe Dejana Milojevića, trenera u Mega Vizuri.

„On mi je mnogo pomogao, izvukao me je iz ’rupe’ u kojoj sam bio, najviše kada je reč o samopouzdanju. Osim na tom planu, Miloje me je mnogo toga naučio i igrački. Naučio me je kako da pozicioniram lakat u različitim situacijama, da obraćam pažnju na noge protivnika i da ga napadam na različite načine u zavisnosti od toga i još brojne druge finese. Takođe, radio je sa mnom na trčanju, nije mi davao popusta zbog moje visine, morao sam da trčim koliko su trčali i bekovi. Iako su mnogi mislili da je moj prelazak u Megu još jedan stepenik ka dnu, ispostavilo se da nije bilo tako, a ja sam bio uveren u to od samog početka“.

Marjanović je zadovoljan i saradnjom sa Dejanom Radonjićem, ističe da je čast raditi sa njime i dodaje:

„Radonjić je odličan trener, takođe radimo dosta na leđnoj tehnici i na svim potrebnim detaljima. Radonjić je kao trener uglavnom miran, zna da sasluša igrača i ima sluha za naše potrebe, ali desi se nekada i da bude ’eksplozivniji’, u zavisnosti od raspoloženja“.

S obzirom na igre koje pruža ove sezone, Marjanovića mnogi vide kao sigurnog člana reprezentacije Srbije sledećeg leta. Zvezdin centar želeo je da ostane uzdržan tim povodom rekavši da je još rano za priču, ali sa zadovoljstvom i vidnim emocijama prisetio se debija u nacionalnom timu.

„Svoj prvi meč odigrao sam u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Poljskoj, igrali smo sa Mađarskom pred punom Arenom. Mislim da sam dao 16 poena i bio sam toliko fizički i psihički istrošen da sam momentalno legao u krevet i zaspao, nisam čak ni jeo. Neverovatan osećaj“.

Za kraj smo ostavili želje za novu, 2014. godinu.

„Sebi želim zdravlje i sreću, to je osnova za sve, i pozitivan stav prema životu, onda je sve lakše. Ako insistiraš na nečemu konkretnom, želeo bih da u 2014. dobijem još jedno dete. Navijačima bih poručio da nastave da nas bodre kao do sada, a mi ćemo im se svaki put odužiti maksimalnim trudom na parketu“.

strana 1 od 2 idi na stranu