Romario: Čovek od kojeg je Ronaldo učio

Šta reći o čoveku čija je karijera trajala 24 godine, o čoveku koji je profesionalno igrao i sa 43 godine, o čoveku koji je doneo Brazilu četvrtu titulu prvaka sveta? Kada jedan, dozvolićete, Dijego Maradona kaže da nije video boljeg igrača, onda je sve jasno.

Sa svega 169 centimetara Romario nije imao izbora na fudbalskom terenu, pogotovo u Brazilu, pogotovo u Rio de Žaneiru gde je rođen. Morao je da bude fantastičan dribler, morao je da bude izuzetno snalažljiv. I bio je.



Bio je ‘kralj šesnaesterca’. Imao je fantastičnu tehniku, imao je munjevito brz prvi korak, a ono po čemu je možda i najprepoznatljiviji je šut špicem kopačke. Nije on taj udarac izumeo, igrači su to radili i pre njega, ali svi koji su nekada igrali fudbal i pokušali na taj način da postignu gol znaju koliko je teško usmeriti loptu da ide baš tamo gde su zamislili. A Romario je tim udarcem pogađao ‘malu mrežu’ kao od šale.

Počeo je u mlađim kategorijama Vasko da Game, jednog od najvažnijih klubova u Brazilu. Nakon što je prošao praktično sve kategorije posle pet godina je napokon zaigrao i za prvi tim, 1985. godine.

Tamo se zadržao tri godine, a pažnju evropskih klubova skrenuo je na Olimpijskim igrama 1988. gde je bio najbolji strelac turnira.

Stigao je poziv holandskog PSV i Romario je otišao u Ajndhoven gde je eksplodirao. Proveo je pet godina u Holandiji, osvojio je tri titule i na 167 utakmica postigao je 165 golova. Romarija je tokom cele karijere krasilo ogromno samopouzdanje, ali i opuštenost. Možda je na tu temu najbolji komentar dao njegov trener u PSV Gus hidink.

„Ukoliko bi Romario video da sam nervozan pred neku veliku utakmicu, prišao bi mi i rekao: 'Treneru, opusti se. Ja ću postići gol i pobedićemo.' Ono što je neverovatno je da je to rekao deset puta, a u osam navrata je zaista postigao gol i zaista smo pobedili.“



Bilo je jasno da je veoma brzo prerastao holandsku ligu, a pred početak sezone 1993/94 potpisao je za Barselonu i postao deo Drim tima Johana Krojfa. Hristo Stoičkov, Đozep Gvardiola, Mihael Laudrup i Ronald Kuman bili su samo neki od Romariovih saigrača u prestonici Katalonije.

Već u prvoj sezoni osvojio je titulu i postao najbolji strelac lige sa 30 golova na 33 utakmice. Barsa je te sezone igrala i u finalu Lige šampiona, ali je naletela na Dejana Savićevića i moćni Milan.

U Barseloni je ostao samo dve sezone, ali i to je bilo sasvim dovoljno da ostavi veliki trag u tom klubu. Navijačima Barselona ali i Reala verovatno je još u sećanju het-trik Romarija u El Klasiku koji su Katalonci dobili sa 5:0. Pamti ga i Mančester junajted kojem je u dva meča na Old Trafordu i Kamp Nou postigao dva prelepa gola.

„Od svih lepih stvari koje su mi se dogodile tokom karijere, izdvaja se veče na Kamp Nou jer nas je Barselona baš razbila. Još uvek su mi u glavi Stoičkov i Romario, ali posebno Romario koji je verovatno najbolji igrač protiv kojeg sam igrao“, rekao je kapiten Junajteda Stiv Brus nakon duela sa Barselonom.

Proglašen je za najboljeg igrača sveta 1994. godine nakon što je prethodne bio drugi. Neočakivano, Barselonu je napustio u januaru 1995. godine nakon sukoba sa trenerom Johanom Krojfom.



Odlučio je da se vrati u Brazil i zaigra za Flamengo i tamo je ostao pez godina, iako se u dva navrata na kratko vraćao u Španiju. Sezonu 1996/97 počeo je u Valensiji, ali se nakon rasprave sa trenerom Luisom Aragonesom vratio na pozajmicu u Flamengo posle samo nekoliko mečeva. To nije bio njegov poslednji boravak u klubu sa Mestalje, vratio se pred početak naredne sezone, ali se ponovo kratko zadržao. Tadašnji trener Klaudio Ranijeri ga je želeo, ali je Romario odlučio da se ponovo vrati u Flamengo posle samo šest mečeva kako bi se što bolje pripremio za Svetsko prvenstvo u Francuskoj.

U Vasko da Gamu vratio se 2000. godine. Sa 34 godine odigrao je možda i najbolju sezonu u karijeri, osvojivši sa Vaskom duplu krunu. Bio je najbolji strelac brazilske lige 2000. i 2001. godine.

Usledile su dve godine u Fluminenseu, u međuvremenu je bio na pozajmici u Kataru, a do kraja karijere još je igrao za Majami, Adelaid i Ameriku. U Vasko da Gamu vraćao se još dva puta. Poslednju utakmicu u karijeri odigrao je 2009. godine za Ameriku, kako bi ispunio očevu želju.

Reprezentacija

Reprezentacija Brazila je ogroman, verovatno i najvažniji deo karijere ovog majstora. 1988. u Seulu osvojio je srebro na Olimpijskim igrama. Sa sedam golova na šest mečeva bio je najbolji strelac turnira, a godinu dana kasnije postao je i heroj nacije jer je postigao jedini gol u finalu Kopa Amerika protiv Urugvaja na legendarnoj Marakani.

Najveći uspeh sa reprezentacijom je ipak ostvario 1994. godine. Trebalo je da bude zvezda Mundijala 1990. u Italiji, ali je samo tri meseca pred start šampionata doživeo tešku povredu i nije igrao, a Brazil je ispao u osmini finala od Argentine.



Veoma lako je moglo da se dogodi da propusti i naredno Svetsko prvenstvo i pitanje je da li bi Brazil osvojio ‘Boginju’. 1992. dok je igrao za PSV dobio je poziv za prijateljski meč protiv Nemačke, ali ga je selektor Karlos Alberto Pareira ostavio na klupi. Romario je nakon utakmice rekao da ne bi ni dolazio iz Holandije da je znao da neće igrati, a zbog te izjave Pareira ga je suspendovao iz reprezentacije.

I tako je Brazil počao kvalifikacije za Svetsko prvenstvo bez svog najboljeg igrača. Romario nije igrao na prvih sedam utakmica u kvalifikacijama, a Brazil je pretrpeo prvi poraz u istoriji od Bolivije. Novinari i navijači nisu se mirili sa odsustvom Romarija, a Pareira je popustio pred poslednji meč protiv Urugvaja koji je Brazil morao da dobije.

Romario je ponovo dobio svoj dres sa brojem 11, a pred utakmicu je izjavio: “Već znam šta će se dogoditi. Doneću pobedu protiv Urugvaja.” Brazil je meč dobio sa 2:0 i plasirao se na SP, Romario je postigao oba gola, a Pareira je nakon meča rekao: “Bog je poslao Romarija na Marakanu.”

Na Mundijalu u SAD Romario je došao do vrhunca karijere. U tandemu sa Bebetom nosio je Brazil do titule. Postigao je pet golova na turniru, po jedan na svakom meču grupne faze (Rusija, Kamerun i Švedska), jedan je postigao protiv Holandije u četvrtfinalu, a u polufinalu je postigao pobednički gol protiv Švedske i to glavom. Bio je i asistent jedinog pogotka protiv SAD u osmini finala, a u finalu, koje je završeno bez golova, postigao je drugi penal u pobedi od 3:2.

Brazil je bio na krovu sveta, ali i Romario koji je proglašen za najboljeg igrača turnira.



Tandem Romario-Bebeto pokorio je svet, a zamislite tek kako je onda izgledao tandem Romario-Ronaldo. Bio je to “Ro-Ro” napad koji je plašio svaku odbranu, svakog golmana.Ova dva velikana zajedno su osvojili Kopa Amerika u Boliviji 1997. godine, a na turniru su zbirno postigli osam golova. Kasnije u decembru postigli su po het-trik u pobedi od 6:0 protiv Australije u finalu Kupa Konfederacija. Romario je na tom turniru bio najbolji strelac sa sedam golova, Ronaldo je dodao četiri.

Svi su očekivali dominaciju ovog dvojca u Francuskoj 1998. godine, ali sudbina nije tako htela. Romario je doživeo povredu mišića, nije mogao da igra i to mu je verovatno najteži trenutak u karijeri.

“Ovo je veoma tužan dan za mene, veliko razočarenje. Ovo je veoma težak trenutak u mom životu”, rekao je u suzama kada je saznao da neće moći na SP 1998. Ronaldo se bez Romarija odlično držao u Francuskoj, ali je u finalu naleteo na još jednog velikana – Zinedina Zidana. Da je imao Romarija pored sebe, finale bi sigurno izgledalo potpuno drugačije.

Veoma lako Romario je mogao da se nađe i na Svetskom prvenstvu 2002. godine. Iako je imao 36 godina igrao je u sjajnoj formi za Fluminense, ali je ponovo ušao u sukob sa selektorom. Ovoga puta to je bio Felipe Skolari koji ga je suspendovao zbog nediscipline. Iako je kompletna nacija uključujući i predsednika Fernanda Enrikea Kardosa tražila da bude u sastavu, Skolari je ostao dosledan.

“Utakmice na SP počinju oko šest ujutro. U to vreme se obično vraćam kući iz provoda”, rekao je Romario na pitanje da li će gledati reprezentaciju na Svetskom prvenstvu.

Poslednji meč za Selesao odigrao je protiv Gvatemale u Sao Paulu. Oprostio se golom i žutim kartonom u pobedi od 3:0.

Romario je bio buntovnik tokom cele karijere i još uvek je takav. 2010. ušao je i u politiku, a prethodnih godina ušao je u velike sukobe sa čelnicima UEFA i FIFA pa i velikim Peleom. Romario se protivi održavanju Svetskog prvenstva u Brazilu jer se na taj način, prema njegovom mišljenju, pere novac koji bi trebalo usmeriti na narod u Brazilu.

Od početka karijere pa sve do danas, Romario je radio stvari na svoj način. I radio ih je odlično, barem na fudbalskom terenu. Zato i jeste jedan od najvećih.