Novak u finalu: Jači, uporniji, stabilniji

“Čudno“. Taj epitet Stan Vavrinka upotrebio je pet puta na konferenciji za medije odgovarajući na pitanja o polufinalnom meču sa Novakom Đokovićem.

Saša Ozmo |
Komentari 67

Oba tenisera igrali su znatno ispod uobičajenog nivoa, a novinare je logično zanimalo postoji li neki poseban uzrok. Ali skoro svaki put kada bi pokušao dublje da objasni nešto što se događalo u meču, Stan je zaglavljivao na tom “čudno“.

I zaista, posle prethodne dve godine u kojima su igrali mečeve za Top 3 sezone, malo ko je očekivao okršaj u kojem caruju nervoza, tenzija i greške. A upravo takav smo videli.

Bio je to mučan meč za navijače, a napetost je bila utoliko veća zato što se apsolutno ništa nije moglo unapred predvideti. Jedan drugog su vraćali u život, taman kada se činilo da je jedan u naletu, usledio bi niz propusta. Prava emotivna oluja.

Novak je pre izlaska na teren iza sebe imao bogato iskustvo, čak 23 Gren slem polufinala, ali na velikim mečevima rizik od stegnutosti uvek je prisutan. Đoković je prošao neprijatno iskustvo sa Nišikorijem na US openu, nije blistao ni u polufinalu Vimbldona sa Dimitrovom, ali ovo je sa tog aspekta bio jedan od najslabijih Novakovih dana.

Svaki put kada bismo pomislili “sada bi mogao da prelomi“, Đoković nas je brzo demantovao. Posle osvojenog prvog seta i dve vezane brejk lopte na startu drugog, kroz glavu nam je prošao scenario iz četvrtfinalnog duela sa Raonićem. Vavrinka jeste svestraniji teniser i manje leži srpskom teniseru, ali zašto bi Stan protiv Đokovića tri godine u nizu morao da igra meč sezone?

I nije, Vavrinka je takođe izbacivao loptice koje inače ne izbacuje i na servisu nije uspevao da uhvati kontinuitet, ali Đoković nije prelomio.

Novak je izgubio drugi set, potom propustio brejk viška u trećem, ali u poslednjem gemu od 40:15 došao je do brejka i ’ukrao’ set. Jeste mu Stan malo pomogao duplom greškom, ali Đoković je na izjednačenju odigrao jedan od svojih najboljih poena na meču. Bio je to poen koji je njegov zaštitni znak kada je u pravom ritmu – kontrolisao ga je dubokim lopticama, ali bez previše rizika, da bi ga okončao vinerom uhvativši rivala na pogrešnoj nozi.

Vavrinka je sjajno odservirao na set lopti, Novak se maksimalno istegao i vratio lopticu u polje, a Švajcarac je zakucao forhend u mrežu – 2-1 za Đokovića.

Tri seta konfuznog tenisa upozoravali su nas da se ne oslanjamo na uobičajene teniske obrasce, ali malo ko je odoleo tome da ponovo ne pomisli “sada bi mogao da prelomi“ kada je Đoković poveo sa 2:0 u četvrtom setu.

Međutim, Novak vezuje četiri neiznuđene greške u narednom gemu i poklanja ribrejk, a kada je u sledećem gemu propustio 0:40, potpuno je ostao bez energije i sa četiri nove neiznuđene greške dao je još jedan brejk suparniku.

U petom setu više se nismo ni usudili da pomislimo da je kraj blizu kada je Đoković napravio brejk, a i sâm Novak bio je svestan neobičnosti okršaja čiji je deo – otuda i onako glasan uzvik posle propuštene gem lopte pri velikom vođstvu od 4:0.

Uvek ćete od igrača čuti da je tenis sport koji umnogome počiva na psihi. Kada je postalo jasno da nijedan od tenisera ne može da dođe blizu svog maksimuma, ovaj meč više je od prosečnih ležao u mentalnoj strani – ko će duže izdržati u ratu nerava, u nekonvencionalnom ratu u kojem udarci koji su inače oružja postaju samo blede senke? Na kraju je to, kao i mnogo puta tokom karijere, bio Đoković. Uporniji, izdržljiviji, borbeniji i stabilniji od protivnika.

Teško je locirati uzroke toliko stegnute Novakove igre, pogotovo što nije prvi put da se to dešava u sličnim situacijama, ali moraćemo da se zadovoljimo onom narodnom “pobedi se u zube ne gleda“.

Tehnički gledano, Đokovića servis uopšte nije služio kao u prethodnom delu turnira – samo je u prvom setu bio na pristojnom nivou, ali njime je osvajao malo lakih poena. Takođe, negde od trećeg seta servis mu je postao isuviše predvidljiv i od oružja je postao samo oruđe za start poena.

Greška koju Novak nije trebalo da napravi jeste da igra pasivno, a upravo je to učinio – u četvrtom setu npr. nije upisao nijedan viner. Neretko je stajao i po dva metra iza osnovne linije, dozvolio je Vavrinki da kontroliše tempo poena, a to je taktika koja je za Đokovića visokorizična – zahvaljujući svojoj elastičnosti i brzini sjajno se brani i izvlači poene koje drugi ne mogu, ali takva igra smanjuje mu samopouzdanje i ključeve ishoda poena daje protivniku. Ovoga puta Stan vrata nije umeo da otvori, napravio je čak 69 neiznuđenih grešaka.

Kada su se emocije stišale i kada sam na miru pogledao najvažnije delove meča, prvo što sam pomislio jeste – Novak je taktički radio sve ono što nije trebalo i opet je pronašao način da pobedi. Kao što obično i čini, pa čak i kada malo ko može da objasni kako.

A to ipak nešto znači, to mogu samo najveći. Borbeni duh, kako je rekao. Čekamo nedelju.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)

prethodna strana 1 / 2 sledeca idi na stranu