Austrija: Turizam u svinjcu

Ova zemlja je bila jedina posle Drugog svetskog rata koja je imala okupaciju i nakon rata. Koruška je bio kamen spoticanja u odnosima sa Jugoslavijom, a Južni Tirol sa Italijom. Savezničke snage bile su tu sve do 1955. god. kada je potpisivanjem “Austrijskog ugovora” došlo do povlačenja vojnih trupa i političkog rešenja svih otvorenih problema. Tek tada je počela izgradnja institucija, industrije i infrastrukture cele zemlje.

U početku akcenat razvoja bio je na metalurgiji i teškoj industriji, prvenstveno zbog bogatstva rude gvozdja i magnezita. Medjutim, posle zimske olimpijade koja je održana u Insbruku 1964. počelo je veliko interesovanje za zimske sportove u svetu, a Austrija je imala primat, jer je skijanje bilo tradicionalni sport u nekim njenim oblastima jos u XIX veku.

Danas, ona je “turistička velesila”, prvenstveno zahvaljujući sportsko-rekreativnim mogućnostima Alpa, koji su najposećenija planinska regija u svetu. Godišnje Austriju poseti 30 miliona turista, koji donesu prihod od 20 milijardi USD.

Austria je i Beč I bečka snicla i skicentri I Mocart kugle i Habsburg monarhija (XIII-XXvek), ali Austriju čine i seoske sredine.

Austrijanci su nacija koja vikendom odlazi, vodjena raznim udruženjima, penzionera, studenata, ljubitelja vina, strukovnih sindikata, i ostalih neprofitabilnih i turističkih organizacija na dvodnevne i trodnevne izlete širom Austrije.

Seoske sredine koje nemaju istorijske spomenike, terme, skicentre , moraju na druge načine da privuku turiste. To su uglavnom razne manifestacije vezane za život i rad na selu i proizvode sa sela. Nekada se seosko stanovništvo bavilo zemljoradnjom i gajenjem stoke, ali ukrupnjavanjem poseda i stvaranjem velikih farmi za uzgoj stoke, cene proizvoda sa sela drastično su pale . To je dovelo do nerentabilnosti ,pa se jedan deo seoskog stanovništva već krajem 90-ih godina prošlog veka preorjentisao na lokalni turizam. Selo Wagendorf nalazi se nedaleko od Graca i ima 3000 stanovnika. Poljoprivredom se bave uglavnom zbog turista koji u raznim periodima godine, od maja do oktobra, dolaze da bi učestvovali u branju jagoda, košenju i sakupljanju trave, branju kukuruza a najposećenija manifestacija je : “Dani groždja “.

Nedavno sam boravio u ovom mirnom seocetu, zajedno sa reprezentacijom Srbije u cable wakeboardu . Turistička zajednica Wagendorfa aplicirala je i dobila takmičenje na kome je učestvovalo 19 nacija iz Evrope. Smeštaj se teško nalazi, jer internet nije tako uobičajena stvar ovde. U celom selu postoji samo 3 kuće za najam apartmana, koje se oglašavaju na netu. Većinu smeštajnog kapaciteta popunjavaju turističke zajednice okolnih gradova, koje imaju direktni kontakt sa stanovništvom, pa im nije potrebno Net oglašavanje. Mi smo bili smešteni u kući fam. Pinč, koja se do pre desetak godina bavila tovom svinja. Ali, kako nam je rekao gospodin Pinč, kad je cena svinja pala na 80-tak centi po kilogramu, što za njihovu farmu nije bilo rentabilno, oni su se preorjentisali na turizam. Svinjac su uz pomoć državnog kredita preuredili u apartmane a deo objekta je zadržao prvobitnu namenu. Kako smo smestaj rezervisali preko Interneta, nismo mogli znati da će nas ujutru osim petla buditi miris i skičanje svinja. Za porodicu Pinč računica je prosta. Imaju 27 kreveta, a tokom godine oko 2500 noćenja. Cena noćenje sa doručkom je 18evra. Za njih dvoje to je promet od 45000 evra godišnje.

Jezero na kome se održavalo takmičenje, nastalo je eksploatacijom peska pa je godinama iskopavanjem nastala velika rupa a onda ispunjavanjem vodom- jezero. Na njemu je postavljena žičara slična onoj na Adi Ciganliji. Vlasnik jezera je isparcelisao zemlju oko jezera i dozvolio da se na parcelama izgrade montazni objekti, mahom drvene kućice površine do 50 kvadrata. Placevi su deljeni bez naknade, ali se plaća godisnji zakup od 1 evro za kvadratni metar placa. Kako je od tada na jezeru nastalo malo plansko naselje, sa divnim kućicama i baštama, pojavio se veći broj potencijalnih zakupaca od broja placeva. Sada se pravo zakupa preprodaje, a vlasnik jezera ima pod zakupom 5-6 hektara zemlje, od kojih godišnje dobije 50-tak hiljada evra.

Septembar i oktobar u ovom selu su rezervišu unapred godinu dana. Tada se održava manifestacija “Dani groždja”. Sa razvojem mehanizacije, 80-ih godina prestalo se sa ručnim branjem groždja, i prešlo na mašinsku berbu. Ipak 30 godina kasnije, ove mašine se više ne koriste jer su ulogu berača groždja preuzeli turisti . Vlasnici vinograda kod nas imaju stalan problem sa radnom snagom koju treba angažovati oko berbe jer ne postoji zainteresovanost za ovu vrstu posla. U Wagendorfu je situacija malo složenija. Vlasnik vinograda dobija novac za to što nekome daje privilegiju da bere groždje. Cena 7 dana boravka na selu sa punim pansionom, mogućnošću da berete grozdje, učestvujete na završnom festivalu i vašaru je od 350-500 evra.

U Wagendorfu živi porodica koja ima višestruku ulogu i veliki značaj za selo, jer bračni par Bauer i njihova dva sina imaju nekoliko zanimanja. Poseduju vatrogasno vozilo i od sela dobijaju naknadu za gašenje eventualnih požara. Imaju minikombi za prevoz do Graza, koji naplaćuju 5 evra po osobi. Stari podrum su preuredili i od njega napravili piceriju, koja radi po potrebi, kad neko pozvoni na vrata. Bili smo gosti jedno veče u piceriji i zaključili smo da su naviknuti na sve situacije i ništa ih ne može iznenaditi. Misleći da je to picerija koja ima radno vreme, otišli smo oko 22h na večeru nas šestoro, ali su vrata bila zaključana. Za nekoliko trenutaka, pojavila se žena na prozoru iznad vrata picerije, u spavaćici, i rekla da dolazi za minut. Ona i muž su dosli, napravili nam večeru, sedeli malo sa nama i pričali kako se život na selu promenio za samo desetak-petnaest godina. Kad smo polazili, našalili smo se i ostavili u fotelji zavaljenog takmičara iz naše grupe koji je posle večere i napornog dana (i 2 piva) zaspao. Vlasnici picerije su smatrali da je to sasvim normalno, i pustili su ga da spava, zaključali piceriju i otisli na spavanje. Kad se ujutru probudio, dovezli su ga u naš apartman.

Wakeoard takmièenje

Naviknuti su već na svaku vrstu turista i znaju da sa raznih podneblja ljudi imaju različite navike i načine za šalu, koje oni prihvataju sa osmehom na licu, čak i onda kada ne shvataju humor. Do pre 10 godina bili su zemljoradnici, pa je uočljiva želja da se transformišu u ljubazne hotelijere i izadju u susret svim zahtevima gostiju . Ukazali su nam puno gostoprimstvo, iako smo kako su i sami priznali, bili malo bučniji od turista na koje su navikli.

Medju nama, ipak su nam priznali da najčešće ugošćavaju ljude koji imaju više sreće u ljubavi van braka nego u njemu. A selo je odlična prilika da neopažano šetate dok vaši misle da ste na službenom putu ili na pecanju sa prijateljima.