Kunići: Veseli i inteligentni kućni ljubimci

Postoji deset rodova kunića. Ima ih i divljih i pitomih, a kao ljubimci su najpopularnije razne pasmine patuljastih i malih kunića (ovnoliki, rex, angora i hermelin kunići).

Poreklo

Kunići su poreklom iz jugozapadne Europe i severozapadne Afrike. U istoriji je zabeleženo da su ih prvi pripitomili Rimljani

Izgled

ZAvisno o rasi, može biti u različitim bojama i različitog tipa krzna. Po dlaci je najpoznatiji angora kunić od čije se dlake pravi vrlo cenjena vuna. Sitnije su građe od zečeva i imaju kraće uši i kraće zadnje noge. Patuljasti su prosečno teški od 0,8 do 2,5 kilograma, mali od 2,5 do četiri kilograma, a veliki od četiri kilograma naviše. Prosečno žive 10 godina, ali i to zavisi od rase kunića.

Temperament

Kunići su kao ljubimci vrlo privrženi i pitomi, ali i plahi pa nisu uvek spremni na igru pa se ne preporučuju kao ljubimci za malu decu koja vole da ih vuku za uši, grle i stežu. U tom bi slučaju mogao da ogrebe ili gricne osobu koje se uplašio pa će mu trebati dugo vremena da pobedi strah i prestane da beži. Vole se maze i drže u krilu, ali se preporučuje da se na to navikavaju od najranijih dana. Inteligentan je.

Nega i držanje

Kunići mogu dobro živeti u stanu, slobodno ili u kavezu (na manjem od 60x60 centimetara. Iako nisu glodari, vole da žvaću i grickaju pa kada ga puštate iz kaveza pazite na kablove, drveni nameštaj, knjige, otrovne biljke i slično. Važno je da mu uvek budu dostupne grančice (preporučuju se jabuka i lešnik) na kojima će oštriti zube. Društveni su i vole da žive u paru. U kavezu treba da imaju hranu vodu, mesto za spavanje i prostor za kretanje. Na dno je najbolje staviti piljevinu ili slamu. Ne vole vrućinu pa pazite da nisu na suncu, ali ni promaju.

Ako ne želite da ih razmnožavate, sterilizujte ih, tj. kastrirajte. Ako želite, imajte na umu da ženka nosi mladunce oko 30 dana i u jednom okotu može na svet da donese do osam mladunaca, što znači da ćete uskoro biti zatrpani kunićima. Zajedno može da živi i par istoga pola, ali kastriran ili sterilizovan jer inače može doći do agresije.

Hrana

Najvažnija hrana mu je seno koje može da jede neograničeno. Svakog mu dana treba dati i malo svežeg voća, bilja i povrća - vole šargarepu, peršun, listove brokolija, kelj, blitvu, detelinu, cvetove i listove maslačka, jabuke kruške, banane, šljive, breskve. Jedu i gotove mešavine semenki. Nove namirnice treba uvoditi postupno, posebno kod mladunaca.