Kultura

Petak, 22.03.2013.

10:23

Da li su pesma i igra zaista moćne?

O svemoći poezije i igre i njihovoj zajedničkoj borbi za komad kulturu, u emisiji “Hoću da znam” 22. marta na TVB92 govorile su poetesa Dragana Mladenović i balerina Aja Jung.

Izvor: B92

Default images

Mladenović, kreatorka ovogodišnjih Dana poezije u Beogradu, postala je poznata po svojim angažovanim stihovima, iako kaže da joj to nije bila namera.

„Kada sam pisala prvu knjigu nisam razmišljala o tome da li je to angažovano ili ne. Međutim, posle toga svi su počeli da govore o tome kako sam ja angažovana autorka“, objašnjava Mladenović dodajući kako je vremenom počela da razmišlja u tom pravcu, pa su tako oblikovane nastajale i njene nove pesme.. Zbog toga je, prema njenim rečima, deo ovogodišnje proslave Dana poezije posvećen upravo angažovanim pesmama. „Jezik menja i pokreće stvari, on utiče i na mišljenje i na javno mnjenje Tako smo devedesetih imali jezik politike koji je bio jezik rata, uz koji je išao i jezik pesništva“, tvrdi Mladenović. „Jezik je vrlo osetljiva stvar, a pesnici su majstori jezika. Da je možda tada bilo više autora koji su pokušavali da te floskule izvrgnu ruglu, možda bi situacija bila drugačija.“

Ona ukazuje na to da se mladi pesnici danas nalaze u situaciji u kojoj ne znaju da li uopšte da se bave lošim vremenima jer to nisu učinili pesnici pre njih, ili da krenu od nule i pronađu novu svetlost.

„Mislim da postoji mnogo prostora za poeziju i da to zavisi od nas samih. Treba da razmislimo i o savremenim čitaocima. U poslednje vreme sve se skraćuje, pa mi se onda čini da može i poezija tu da se snađe i privuče čitaoce“, zaključuje Mladenović.
Jung, direktorka Beogradskog festivala igre, navodi taj festival kao dobar primer da se opstane, uprkos teškim vremenima koja, čini se, nikada nisu prestala.

„Igra uvek pokušava da nas otrgne od rutine, da bude senzacionalna, čudna. Mislim da je balet čudan. Bizarno je da žena hoda na štiklama, a kamoli na vrhovima prsitju“, smatra onda uz napomenu da balet i na taj način, i kroz svoju estetiku i priču pokušava da prikaže „život naopačke“.

„Smatram da kod nas postoji mnogo one druge vrste bizarnosti, kada pokušavamo trivijalno da izrazimo tekst i pretočimo sve u banalnost. Često se sasvim banalne stvari predstavljaju kao senzacionalne i šokantnte“, kaže Jung.

Kada je reč o Beogradskom festivalu igre, koji je napunio jubilarnih deset godina, Jung tvrdi da je sve to vreme vođena opaka borba na dva fronta.

„Prvo je trebalo od Beograda da napravimo brend kada je igra u pitanju, da igračima postane važno da dođu u Beograd“, komentariše ona put koji je Beograd prešao od „nepotrebne destinacije do prestižnog festivala“.

„Druga borba vodila se na domaćem terenu. Bilo je mnogo saplitanja i omalovažavanja, ali i naše borbe da se umetnost igre dovede sa margine u centar“, objašnjava Jung.

Prema njenim rečima, kada se pogleda deceniju unazad, lako se uočava da su svi prijatelji festivala zapravo kompanije i institucije iz inostranstva koje posluju i u Srbiji. Ona je istakla i da se još uvek čeka obećana pomoć ne samo gradskih vlasti već i Ministarstva kulture.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 1

Pogledaj komentare

1 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: