Ponosni ratnici

Ima istine u toj egzaltiranoj izjavi. Bend iz Ohaja "Two Cow Garage" se predstavio – ne mnogo brojnoj, ali dobro profilisanoj i veoma distingviranoj beogradskoj publici – kao otresita tročlana skupina koja zna sve tajne rokenrola. Njihova muzika je autentični melanž aktuelnih rokerskih trendova: od alternativnog kantrija do postpankerske ortodoksije. Sjajne pesme Majke Šnabela (Micah Schnabel) čvrst su alibi za ambiciozni poduhvat.

Nešto pre pola dvanaest "Two Cow Garage" su izašli na scenu. Mislim da su nastup započeli pesmom „The Great Gravitron Massacre“, ili je ona možda bila broj dva, nisam siguran, jer sam odmah odlepio i premestio se u paralenu rok stvarnost. Grandž koreografija, alt. kantri svirka, sa finim pankerskim i kaupankerskim mejkapom, sjajne pesme sa oporim tekstovima o nečemu što je trebalo da bude, a nije, bili su glavni elementi nastupa. Gorke, ispovedne numere „Should’ve California“ i „Postcards And Apologies“ svedočile su o velikom pesničkom talentu, sa oštrim rokerskim ivicama, Majke Šnabela. One druge, gromopucatelne i razorne, omogućile su prisutnima da se susretnu sa autentičnom rokerskom energijom.

Majka Šnabel na originalan način dovodi u sklad čvrstu formu rok pesme, ličnu osujećenost i tradiciju iz koje je ova muzika izrasla. "Two Cow Garage" zvuče kao svaki veliki američki bend u poslednjih dvadeset godina, od "Nirvane" i "Dinosaur Jr", do "Uncle Tupelo", "The Replacements", "Drive-By Truckers" i "Patty Hurst Shifter". Pri tome treba imati u vidu da se tu ne radi o epigonstvu već o prirodnom poretku stvari. Sveamerički Šnabelov glas – sinoć u Malom klubu zvučao je kao Džej Farar posle ludo provedene noći, odnosno kao Pol Vesterberg posle gajbe hladnog piva – glavni je adut ovog benda. Basista Šejn Svini je takođe pouzdana uzdanica. Njegovo pevanje pratećih vokala sa cigaretom među zubima bio je čin dostojan Kita Ričardsa.

Posle pedesetominutnog nastupa usledila su dva bisa. U prvom "Two Cow Garage" su izveli čuvenu pesmu Nila Janga „Ohio“, napisanu posle tragičnih događaja na univerzitetu Kent u Ohaju, kada je američka Nacionalna garda ubila četvoricu studenta tokom antiratnih demonstracija. Bila je to besna, ljutita verzija, koja je, s jedne strane, rečito govorila o tradiciji iz koje ovaj bend crpi svoju snagu, a sa druge, o neočekivanoj političkoj osvešećnosti. Oba utiska je potvrdila i Dilanova numera „I Shall Be Released“, izvedena tokom drugog bisa. Dok smo svi zajedno, predvođeni Šnabelom i Svinijem, pevali a kapela: „I see my light come shining/From the west unto the east/Any day now, any day now/I shall be released”, bili smo svesni – svi prisutni – koliko smo usamljeni (i smešni) u svojoj rokerskoj veri, u ovo filistarsko vreme. Ali smo takođe znali da smo neprejebivi ponosni ratnici.