Hoćeš kod mene da slušamo ploče?

U eri digitalizacije u kojoj vladaju CD, mp3 i mp4 formati, gramofonske ploče ni ne dolaze do izražaja. Nekadašnjih dragocenih 10 minuta muzike po strani ploče zamenjeno je satima pesama na različitim uređajima. Danas popularni download donekle i jeste pomoć pri odluci šta preslušati i šta eventualno kupiti. Ali, ne smemo zaboraviti da postoje i specijalizovane prodavnice u kojima su postavljeni gramofoni kako bi posetioci mogli da preslušaju muziku sa ploča i odaberu onu koju će kupiti.

U Beogradu je pre nekoliko nedelja otvorena prodavnica ploča „Pinball wizard records“. Dragan Živanović – Žika, jedan od vlasnika radnje, govori kako su svi mislili da je ta ideja odlična, ali da je lud ako pokuša.

"Kažu ljudi nemoj, kriza je. Pa šta i '93. je bila hiperinflacija pa su ljudi naručivali i kupovali ploče iz Amerike za 30, 35 maraka. I kao hoćemo, nećemo, tu presečemo i eto.“

Žika, kao i mnogi drugi, godinama naručuje ploče i kaže da ljudi provode sate tražeći ih na Internetu. Naglašava da je drugačiji osećaj kada prebiraš prstima i preturaš po pločama.

"U septembru sam otišao u Solun i tamo sam u centru grada naišao na 5, 6 prodavnica ploča. Pričam posle sestri kako ovi Grci deru sa cenama naspram onih '90-ih, i da su drastično skupe. Nakon nekoliko dana zove mene ona i kaže, znaš razmišljala sam nešto, zašto ti ne otvoriš prodavnicu ploča u Beogradu? Moja reakcija je bila ma daj ko će u Srbiji da kupuje ploče? Pa ti ih kupuješ, kaže ona, a sigurno ima još ljudi...“

Oko 1200 naslova džeza, roka, popa, regea, kantrija, bluza i mnogih drugih muzičkih žanrova sada je dostupno u Makedonskoj 30, u TC „ Euro centar“ gde se pomenuta radnja i nalazi.

"Biće tu još dosta toga, gramofoni, igle i pribor koji ti treba. Za sada je fin odziv ali je rano je bilo šta reći. To će se za jedno 6, 7 meseci znati šta i kako. Neki dani su bolji neki su slabiji.“

Kupci su mahom stariji ljudi koji su i odrastali uz zvuke gramofonskih ploča, mada je među zainteresovanima sve više mladih generacija. U Velikoj Britaniji se u proteklih nekoliko godina tinejdžeri zalažu da se singlovi njihovih omiljenih bendova objave na pločama. Zbog toga se i prodaja od 2001. do 2005. godine povećala 6 puta.

Na pitanje da li je kolekcionar i da li uopšte takvi kolekcionari postoje, Žika negoduje jer ne može da shvati kada neko ko ima 15 000 ploča stigne sve da presluša. Bio je na BERZI PLOČA, koja je do skoro bila u SKC-u a sad je svake nedelje u klubu KUGLAŠ.

"Dođeš, gledaš ploče na stolicama, štandovima, u kutijama, pitaš pošto je, cenjkaš se, pogledaš kakva je i kupiš ako hoćeš. A opet, ako ti neko kaže daj mi ploču da je preslušam ti pitaš koji gramofon imaš, a kakvu iglu imaš, jer, znaš, jednom kad zezneš ploču zeznuo si je!“

www.ttrecycled.com

Baš zbog toga je bitno kakav gramofon imate. Igor Gligorov - Igi poslednjih nekoliko godina pravi gramofone, odnosno reciklira iste (www.ttrecycled.com). Ideja za tim posledica je njegove velike ljubavi za muzikom, slušanjem, stvaranjem i beskrajnim uživanjem u istoj. Takođe fascinacija naukom, tehnikom i tehnologijom proizvela je i konstantnu potrebu za kreativnim izražavanjem u bilo kom obliku.

"Ja stalno nešto pravim. Koliko se sećam prvi, da ga nazovem "projekat", je bio izrada malog broda od raznih otpadaka koje je more izbacilo, nađenih na plaži na letovanju 1974. godine. Naravno uz veliku pomoć mog oca taj brod je na kraju ispao super. Posle toga najčešće sam pravio razne delove nameštaja, stolove, police, itd. Naravno omiljene igračke su mi bile Lego kocke, Elektropionir i slični kompleti. Kasnije, u srednjoj školi pored nameštaja, pravio sam pojačala za gitaru, zvučne kutije, čak i cd plejer. "

"Poslednjih nekoliko godina uglavnom se bavim pravljenjem gramofona, odnosno reciklažom istih. Reciklaža gramofona nije posledica trenutne mode. Praveći nameštaj, igračke, razne elektronske uređaje, ja sam uvek reciklirao, odnosno uglavnom sam koristio materijal od nekog starog nameštaja i retko sam kupovao nove delove za svoje projekte, osim naravno potrošnih delova kao što su šrafovi, ekseri, lepak, farba, itd . U pravljenju gramofona koristim najbolje delove iz starih, redizajniram/prerađujem neodgovarajuće delove, ukoliko je potrebno dizajniram/izrađujem nove delove i na kraju uklopim sve da bih kao rezultat dobio gramofon koji odlično zvuči, odnosno reprodukuje gramofonske ploče, interesantnog dizajna, koji pouzdano radi i barem 50 % njegovih delova je reciklirano odnosno ponovo iskorišćeno. U ozbiljnim društvima reciklaža je izuzetna mentalna vežba koja doprinosi kvalitetnijem i ispunjenijem životu ljudi, a kod nas je moda, najblaže rečeno,” smatra Igor.

Iako je od pojave CD-a u muzičkoj industriji osamdesetih godina, gramofonska ploča skoro skroz zanemarena, poslednjih godina velike diskografske kuće odlučile su da reizdaju neka izdanja iz '60-ih i '70-ih i to na pločama. Tako je Capitol Records ponovo izdao albume Abbey Road od Beatlesa, Dark side of the moon od Pink Floyda, kao i neke albume bendova Guns'n'Roses i Metallica. Pored toga, muzička industrija se aktivirala i u izdavanju novih albuma, pa sad imamo singlove grupa Artic Monkeys i The Kaiser Chiefs, objavljene na malim vinilima- pločama, zatim Coldplay, The Killers, Radiohead koji su svoje poslednje albume objavili i na CD-u i na ploči. Danas postoje gramofoni sa kojih muzika može da se nareže na CD.

"Sa svakog gramofona muzika može da se nareže na CD, samo treba znati kako i imati odgovarajuće uređaje. Najlakši način je kupiti neki plastični gramofon sa USB izlazom proizveden u Kini. Nemam ništa protiv Kineza i njihovih proizvoda, ali me posebno nervira "instant znanje = neznanje" i sveopšta ljudska glupost, koja proizilazi iz potrošačkog društva i masovne proizvodnje. ZAŠTO NAREZIVATI CD sa GRAMOFONA? Pa CD je mrtav format, zar nije pametnije snimiti sa gramofona direktno na USB u nekom pogodnom formatu, zašto protraćiti jos jedan CD-R? Kod kuće slušati sa gramofona, a sa USB-a slušati u pokretu, automobilu, proslediti prijatelju itd,” priča Igor.

www.ttrecycled.com

Održavanje ploča zahteva posebnu pažnju. Okrugla i napravljena od polivinilske mase teško se može polomiti, ali zbog statičkog elektriciteta materijala od kog je napravljena nemoguće je u potpunosti očistiti prašinu sa nje. Takođe, savetuje se držanje ploča u originalnom pakovanju na policama, obavezno uspravno, ne opterećivati ih nekim predmetima, izbegavanje visokih temperatura zbog krivljenja i vlage zbog buđanja.

Danas se posedovanje gramofona i slušanje ploča može smatrati prestižom. Cene ploča jesu velike ali to opravdava stari, dobar, prepoznatljiv i pucketajući zvuk sa gramofona. Ko se jednom navuče na slušanje ploča taj će ih voleti do kraja života. Diskutabilno je govoriti da li se vraćaju u modu, jer ploče nikada nisu u potpunosti nestale sa trišta. A kako Igor Gligorov kaže: „Da li su luksuz? Sa materijalne strane gledano, jesu, pogotovo kod nas. Sa psihološke strane svakako nisu, jer onda se može reći i da su tvrdo-ukoričene knjige luksuz."

Zanimljivosti:
1877. Thomas Edison konstruisao je prvi fonograf sa cilindrima, a zatim je 1887. god Emile Berliner konstruisao prvi gramofon sa diskom
1902. Prva ploča koja je prodata u milionskom tiražu bila je „Vesti la giubba“ koju je snimio italijanski pevač Enrico Caruso
1931. u Njujorku kompanija „RCA Viktor“ predstavila je prvu long-plej gramofonsku ploču na 33 obrtaja
1948. poznata produkcijska kuća „Columbia Records“ proizvela je prvu gramofonsku ploču
Prva fabrika za proizvodnju gramofonskih ploča na prostoru ex-Yu izgrađena je 1926. god u Zagrebu pod nazivom „Edison Bell Penkala record“
1951. snimljena je prva gramofonska ploča u Beogradu, u staroj garaži Radija Beograd
1981. Vrhunac proizvodnje gramofonskih ploča dostignut je kada je prodato 1, 14 milijardi primeraka u svetu
Reč album se u početku koristila za posebno izrađenu kutiju u koju su se slagale lomljive ploče