My Disco u Gun Clubu

U sredu, 27. septembra, u beogradskom Gun Clubu nastupio je melburnški math-noise trio My Disco. Tokom osam godina i tri albuma postojanja dobili su značajnu pažnju ljubitelja bučnih gitara u Australiji, ali i globalno. Vole da sviraju u nekonvencionalnim koncertnim prostorima - od pločnika, preko galerija, do pustinja. Poslednji album, “Little Joy” (2010), koji je producirao Steve Albini, dobio je odlične kritike i dao bendu povod za ozbiljno putešestvije.

No, sve informacije postaju nebitne kada vas, iz ustajale atmosfere podužeg čekanja na početak koncerta, trgne zvuk nalik pomahnitalom vozu koji bezuspešno pokušava da zakoči pred neizbežnom katastrofom. “Voz” izleće iz šina; “Disko” može da počne!

Zvuk koji stvaraju My Disco je minimalistički, ali sa vrlo složenom teksturom. Repertoar živog nastupa se sastoji mahom od albuma “Little Joy”, koji uživo poprima potpuno nova svojstva. Perspektiva svake pesme produbljena je do neočekivanih dimenzija. Bend svojim kreacijama daje slobodu da ožive, dišu, i kreću se u neočekivanim pravcima, no bez opasnosti da završe u pretencioznim eksperimentalnim dubiozama. Kada dođe momenat prezasićenja haosa buke, gitara se stišava, a precizni minimalistički ritmovi i repetitivni glas Liama Andrewsa nepogrešivo vraćaju zvuk - i vašu svest - u hipnotički kolosek.

Ono što je najčudnije i najlepše kod nastupa je osećanje dubokog dualizma, koji se sa same muzike prenosi u ravan misaone apstrakcije. Ono što My Disco odaju uživo je na konstantnoj klackalici između buke i melodije; između haosa i apsolutne kontrole; između onog matematički određenog i onog divljeg i nesputanog što čuči u svakome. Možda je upravo to formula po kojoj um biva usisan i centrifugiran u oblaku zvukova novomilenijumskog diska.

Kada mozak uspe da koliko toliko povrati čulnu svest, vidljivo je koliko bend deluje eklektično, kao da su se na bini spojila tri različita sveta. Benjamin Andrews ima energiju ozbiljnog spiritualnog transa koji prenosi kako na gitaru, tako i na sopstveno telo; Rohan Rebeira metamorfozira iz ludog matematičara u plemenskog bubnjara i nazad; pogled i osluškivanje Liama Andrewsa automatski bude asocijaciju na hladnu struju new wave-a. I ma koliko na prvi pogled takav skup delovao heterogeno, rezultat je neverovatno konzistentan i fluidan.

Jedan ne-Disko muzičar rekao je nešto univerzalno istinito za živo stvaraje melodije uz pomoć buke. Michael Gira (Swans) u skorašnjem intervjuu izjavio je: “Jedan od ciljeva je da stvorimo muziku koja je toliko sve-konzumirajuća, toliko obavijajuća i tako velika da publika i mi možemo potpuno da se izgubimo u njoj [...] Postoji nešto u vezi sa takvim zvucima što je zaista transcendentno“. My Disco su sinoć dokazali da su veoma uspešni u ovakvom procesu stvaranja, i što je još bitnije - da mu se i oni sami kompletno predaju.

U okviru balkanskog dela turneje, My Disco sviraju još tri koncerta:

Četvrtak, 29. septembar - Skoplje, Makedonija @ „Klub MKC“
Petak, 30. septembar - Kumanovo, Makedonija @ „Bingo“
Subota, 1. oktobar - Niš, Srbija @ „Feedback“

Zvanični sajt: www.mydisco.com.au