Film za uzburkane duhove

Naš glumac u italijanskom filmu „Srce u bezdanu” zbog kojeg su za danas u Sloveniji zakazani protesti a u Italiji izazvane polemike između levice i desnice. – Slovenački partizan i istarske „fojbe”

Juče su objavljene agencijske vesti da je u Sloveniji zakazan veliki protestni skup zbog „grubog krivotvorenja istine”. Reč je o protestu zbog večerašnje premijere dvodelnog italijanskog filma „Srce u bezdanu” Alberta Negrina, zakazane u udarnom terminu (u 20.45) na udarnoj italijanskoj televizijskoj stanici – RAI UNO. Ovaj film je još letos aktuelizovao stari spor Slovenije i Italije u vezi sa interpretacijom istorijskih činjenica vezanih za „fojbe” – jame u koje su 1945. godine bacana tela pobijenih Italijana na teritoriji Istre i slovenačkog primorja, ali je i u samoj Italiji izazvao polemike između levice i desnice. Problem je stigao i do italijanskog parlamenta.

U glavnoj ulozi, italijanska publika i svi koji prate RAI UNO preko satelita ili kablovske televizije, večeras će gledati Dragana Bjelogrlića, kao partizana negativca:

Uzburkani duhovi?

– U Italiji se poslednjih desetak dana govori samo o ovom filmu i procene su da će oboriti sve rekorde gledanosti jer je kontroverzan. Očekuje se da će po njegovom večerašnjem i sutrašnjem emitovanju tek uslediti burne reakcije. Prvi put u istoriji filma govori se o temi o kojoj se do sada nije govorilo. Uz to, sada nisu partizani ti koji su glorifikovani, umiveni, lepi i dobri, a fašisti svi ružni i zli...

Kakav je bio Vaš motiv da prihvatite ovakvu ulogu?

– Krajnje profesionalan jer je ova uloga veliki glumački izazov. Još na prvom razgovoru, reditelju Albertu Negrinu odmah sam predočio da smatram da je to, kako je napisano, previše ideološki obojeno i da ne vidim nikakav razlog da igram takav „crno-beli” lik, lik bez krvi i mesa, u filmu u kojem je sve inače crno ili belo. Reditelj je moje primedbe uvažio, zaintrigirale su ga pa smo mnogo šta promenili u liku glavnog negativca i u scenama u kojima ja igram. Potvrda da se držao dogovora jeste i ono što je pre neko veče u političkoj emisiji „Porta, porta”, na RAI UNO, Negrin izjavio. To je: „Sa srpskim glumcem Draganom Bjelogrlićem dogovorio sam se da napravimo intimnu dramu a ne politički pamflet.” Šta je zaista radio videćemo večeras i sutra.

Možemo li, ipak, našim čitaocima da predočimo kakav je konačno Vaš lik u ovom filmu?

– Igram partizanskog komandanta Novaka, Slovenca, koji oslobađa svoje mesto i faktički progoni Italijane, ali tako da svoj lični problem prebacuje na opšti plan. On je, po dolasku fašista u Istru, kao komunista bio mučen na robiji, a, sa druge strane, imao je i na ličnom planu veliku dramu. Ostavila ga je žena Italijanka i odvela mu sina za kojim on bezuspešno traga. Dakle, Novak svoju ličnu osvetu prebacuje na opštu...

Povratak partizanskom filmu?

– Imao sam već „partizanskih filmova” ali sam tada igrao heroje a sada sam antiheroj. U „Bošku Buhi”, „Velikom transportu” rodonačelnika tog žanra u Jugoslaviji –Veljka Bulajića – seriji „Baza na Dunavu” bio sam pozitivac.

U hrvatskoj štampi letos se moglo pročitati da je „Srce u bezdanu” zapravo Berluskonijeva osveta Titu, a u italijanskom „Il Venerdiju” da film čak može izazvati diplomatske skandale?

– Zaista ne bih voleo da zvučim maliciozno, ali meni je to sve zvučalo veoma zabavno. U poslednje vreme su stalno Srbi neki negativci, a sada su se Slovenci „uzjogunili” jer su u ovom filmu oni u toj poziciji. Dok se snimao ovaj film, u Sloveniji je Đurićev „Kajmak i marmelada”, u kojem igram jednu od glavnih uloga, obarao je sve rekorde gledanosti pa su me slovenački novinari razočarano pitali zašto sam ja, koga oni toliko vole, sada pristao na ovakvu ulogu.

I šta ste im odgovorili?

– Odgovorio sam u šali: „Da su Italijani angažovali nekog vašeg, on bi poput većine slovenačkih glumaca to odigrao disciplinovano i kako piše, i stvarno bi ispao negativac. Ovako sam ja, odbranivši taj lik, odbranio i Sloveniju. Slovenci mirno spavajte, ja vas branim!

Glumca Bjelogrlića u poslednje vreme u domaćim filmovima viđamo samo u vrsno odigranim epizodnim ulogama. Bjelogrlić producent se povukao, a da li svemu tome smeta Bjelogrlić vlasnik časopisa? Je li to previše za jednog čoveka, da li gluma trpi?

–Pa, trpi. Koliko dobijam na jednoj strani zato što širim interesovanja i polja delovanja, što je i deo mog karaktera, na drugoj strani naravno da gubim. Kod filmskog sveta izazivam konfuziju. Ljudi više ne znaju kako da me posmatraju. Da li kao glumca koji će biti i producent njihovog filma, ili nekako drugačije. Iz tih razloga sam se kao producent malo odmorio u poslednje vreme. Odmorio sam se i kao filmski glumac. Desetak godina nisam radio na televiziji i onda sam uradio dve mega tv-serije, „Mješoviti brak” i „Crnu hroniku” koje se sada emituju.

A povratak pozorištu?

– Posle sedam-osam godina odsustva, ove ću godine raditi i u pozorištu, ali sam se obavezao da o tom projektu još ne govorim. Mislim da su pauze koje nastaju u radu veoma dobre i potrebne. I za pozorište i za film. Da mogu da se disciplinujem, pravio bih čak i veće pauze, da se još više zaželim glume a publika mene. Osim pojedinih holivudskih, nisam siguran da postoje glumci koji su toliko interesantni da bi stalno imali velike filmske uloge i da ih publika obožava.

Primećujemo da je Vašim životnim i profesionalnim sazrevanjem sada dramsko u Vašim ulogama u prvom planu?

– Činjenica je da su moji glumački počeci bili vezani za malo lakši žanr i da sam mogao da prerastem više u komičara nego u dramskog glumca. Odrastajući i promišljajući o svojim glumačkim odlukama očigledno sam vukao ka drami, a posledica toga su ponude za dramske, karakterne uloge i ono što je posebno zanimljivo i za uloge antiheroja, simpatičnih negativaca.

Zahvaljujući filmovima „Lepa sela lepo gore” i „Rane” kojima ste Vi bili producent i u kojima ste glumili, otvorili su vrata Zapada i reditelju Dragojeviću i Vama?

– Ta dva filma, i ne zaboravimo treći – „Rat uživo” Darka Bajića –meni su primer toga da kada se nečemu posvetiš svim svojim bićem, rezultat dođe na svim planovima. U ovom slučaju i glumački i producentski. To su za mene najznačajnija iskustva u protekloj deceniji sazrevanja i nije slučajno da sam ulažući sebe u njihov produkcijski nastanak, napravio i neke od svojih najboljih uloga.

Sada kada se Dragojević vratio je li bilo reči o tome da ponovo napravite kakav zajednički, dobitnički tim?

– Dragojević je po dolasku iz Amerike čvrsto rešio da sam sebi bude producent, bar u prvom filmu koji bude radio a uradio je „Anđele 2”. Ne znam kakvi su mu planovi za ubuduće, o toj temi nismo razgovarali ali često razgovaramo o nekim mogućim projektima. Siguran sam da Dragojević još nije snimio svoj najbolji film. Verujem da će ga snimiti, a voleo bih da i ja budem njegov deo.