Sa ovakvom državnom zajednicom nikada nećemo biti članovi EU

Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije i predsednik G 17 Plus izjavio je, svodeći ovogodišnje račune rada Vlade Srbije, da je zadovoljan koliko je urađeno s obzirom na to što stranke koje je čine nisu imale slične programe, kao i da je Vlada imala podršku SPS. Labus na početku intervjua Danasu ističe da je formiranje manjinske vlade za njega bilo pitanje odgovornosti jer je upravo G 17 Plus zahtevajući prevremene izbore preuzeo odgovornost za formiranje nove vlade. On, ipak, napominje da misli da građani nisu svesni momenta pravljenja vlade i žrtve koju je tada učinio G 17 Plus.

- Moje najveće očekivanje je bilo da tu krizu prevaziđemo. Zaista sam verovao da će Demokratska stranka u drugom koraku, za nekih šest meseci, ući u Vladu i da ćemo imati većinsku demokratsku reformsku vladu. Sva moja očekivanja bila su da napravimo institucionalnu i ekonomsku stabilnost. I nisu se sva ispunila. Da napravimo institucionalnu i ekonomsku stabilnost. Politička stabilnost nije uspostavljena. Što se tiče podrške SPS u zakonodavnom smislu ona nije sprečavala donošenje reformskih zakona. Nažalost, imali smo na drugoj strani problema.

Nije bilo dogovora

Da li je postojao načelni dogovor sa Tadićem da nakon izbora u stranci uđe u Vladu?

Nije postojao dogovor, to je bilo samo moje očekivanje

Evidentna je podela ministarstava po stranačkoj pripadnosti. Vama je pripao uglavnom ekonomski deo, dok je DSS pripalo pravosuđe i policija. Koliko je ta striktna podela, u kojoj je samo jedna stranka odlučivala o politici ministarstva, bila dobra jer vidimo da se iz koalicionih stranaka kritikuje rad ministarstava koja im ne pripadaju?
- Imali smo iskustvo prethodne vlade gde je u svakom ministarstvu bila jedna mala koaliciona vlada i da ta ministarstva nisu funkcionisala. Mi smo odlučili da svaka stranka odgovara za funkcionisanje svog sektora. Sada je došao trenutak da svako ministarstvo položi račune pred drugima i da svako kaže šta je uradio. Napredak u radu vlade zavisi od svih ministarstava. Ne može par ministarstava da radi a ostali da zaostaju. Očigledno neke stvari, vezane za pravosuđe, ne idu dobro, pa bogami i za policiju. Znači, moramo da vidimo šta se tu dešava. Polaganje računa je dobra prilika da unapredimo rad Vlade. 

Saradnja umesto ucene

Kada to očekujete?
- Ja se nadam da ćemo odmah posle Nove godidne sesti i razgovarati. Nema potrebe da o tome razgovaramo preko novina nego da unutar Vlade obavimo takav razgovor.

Vi i Vaša stranka ste se od početka zalagali za isporuku generala Hagu. Da li ste razmišljali o jednoj vrsti ucene Vlade kao što je to učinio SPO, jer se isporuka odužila a priključenje evropskim tokovima dovedeno u pitanje?
- Moja politika nije politika ucene nego politika saradnje i razumevanja svih da napredak u jednom segmentu zavisi od napretka u drugom. Saradnja sa svetom može da se podeli na političku i ekonomsku. U ekonomskom delu imali smo odlične rezulate, prvi put smo dobili kreditni rejting. Na političkoj strani pitanje saradnje sa Hagom je ozbiljna stvar i mi jesmo sarađivali sa Hagom, ali to još uvek ne znači punu saradnju. Posle dve godine tapkanja u mestu, proces evropske integracije se ponovo odvija.

Ipak se nalazite u Vladi koja oduglovači sa isporukom optuženih?
- Pitanje pune saradnje sa Hagom je pitanje međunarodnog položaja zemlje. Jedno je moje mišljenje o Hagu a drugo je potreba zemlje da ima dobar ugled. Mi jesmo dobili jasan signal od Brisela da ćemo sutra biti u Evropskoj uniji i za to više nije nadležno njihovo ministarstvo spoljnih poslova već Direkcija za pridruživanje, ali brzina zavisi od nas.

Rekli ste da bi slučaj četvorice generala trebalo da bude rešen do 27. januara, kada je najavljeno započinjanje razgovora o izradi studije izvodljivosti. Po čemu je ovaj datum Dan D, a to nije bilo, recimo, izlaganje predsednika Haškog tribunala Teodora Merona pred Savetom bezbednosti?
- Razlika je očigledna jer nakon ove radne sednice Beograda i Brisela radna grupa Evropske komisije mora da podnese preporuku da li će da se usvoji pozitivna studija izvodljivosti ili ne. Jedini uslov za njen pozitivan znak je potpuna saradnja sa Hagom. To je pitanje daljeg procesa približavanja EU.

Sve zavisi od nas

Koliko najavljene nove optužnice mogu da otežaju saradnju sa Hagom?
- Najavljeno je, ali ne znam ko će i zašto biti optužen. Imam utisak da nas Hag stalno kažnjava novim optužnicama. Krajnje je vreme da se podvuče crta i sa jedne i sa druge strane.

Vi smatrate da Srbija može pre 2012. godine da uđe u EU. Na čemu gradite optimizam?
- Sve zavisi od nas, ako budemo usklađivali zakone i približavali se EU. Ako ne, rok 2012. godine će biti probijen. Mi smo ispustili voz kojim se EU priključilo deset država. Drugi je bio priklučenje Bugarske, Rumunije i Hrvatske. Ako izgubimo i 2012. godinu bićemo na repu događanja u Evropi, a to nam neće olakšati život.

Ponovo se pojavio problem funkcionisanja državne zajednice. Imali ste ideju da se izbori odlože za godinu dana što nije prihvatio premijer Koštunica. Da li nam je ponovo neophodan Solana?
- Na poslednjoj sednici Komisije za evropsku integraciju rekao sam da ne bih voleo da pozovemo Solanu i da izgledamo kao maloletni političari koji ne mogu da se dogovore. Neće Brisel da presuđuje. Rešenje zavisi od nas. Situacija je sada takva da 5. februara neće biti izbora. Jedino razumno je da se odlože i izgledalo je jednog trenutka da će svi da se slože. Šta god da se desi, Ustavna povelja će se izmeniti. Sa ovakvom državnom zajednicom i ovakvim njenim ovlašćenjima nikada nećemo biti članovi EU.

Utisak je da svi čvrsto drže svoje stavove. Šta ako se ne postigne dogovor ?
- Biće prekršena Ustavna povelja via facti. Treba izdejstvovati čvrsto obećanje vlasti u Crnoj Gori da će 2006. biti referendum jer su oni dosad manipulisali ovim pitanjem u zavisnosti kada im to odgovara.