Uskraćena šansa za normalan život

Ukoliko u Srbiji bude donet zakon o zaštiti prava mentalno obolelih stanovnika, bolničku sobu mogli bi da zamene boravkom, uz stručnu pomoć, u sopstvenom domu ili nekoj vrsti zaštićenog stana. Takva socijalizacija, kažu stručnjaci, doprinela bi poboljšanju njihovog zdravstvenog stanja. Predlog takvih zakonskih rešenja uskoro bi trebalo da se nađe pred poslanicima Skupštine Srbije, a sastavni deo tog projekta trebalo bi da bude regulisanje prisilne hospitalizacije i lečenja, kao i uslova u psihijatrijskim ustanovama.
- Predlogom zakona o zaštiti prava mentalno obolelih regulisali smo pravo psihijatrijskog bolesnika na medicinsku zaštitu i pravo da bude uvažavan kao i svaka druga osoba, što sada nije slučaj, jer imamo bolnice u kojima su oni izolovani od porodice i svoje lokalne sredine godinama. Ovakvi pacijenti imaće pravo da se leče u porodičnom okruženju kao i svi ostali, a ne u udaljenim psihijatrijskim centrima - kaže koautor ovog zakona doktor Milan Stanojković, direktor psijatrijske bolnice u Gornjoj Toplici.
Predložna zakonska rešenja, naglašava, regulišu bolje i humanije uslove, koji sada ne postoje u psihijatrijskim ustanovama u Srbiji.
- Pacijent će, na primer, moći da razgovara sa članovima svoje porodice, da piše pisma, sluša radio, gleda televizijski program. U nekim ustanovama takvi uslovi postoje i sada, a novi zakon će se postarati da tako bude svuda - kaže Stanojković.
Precizno se, takođe, reguliše u kojim situacijama je hospitalizacija psihijatrijskih bolesnika dobrovoljna, a kada je neophodno da bude prisilna. Ideja je da prisilna hospitalizacija podrazumeva formiranje komisije i stručni nadzor nad svim predviđenim poslovima u roku od 48 sati od prijave.
Jedan od važnijih segmenata predloga zakona o zaštiti prava mentalno obolelih je lečenje u alternativnim službama, koje će biti u blizini mesta stanovanja.
- Ovo je ključni segment u prelasku sa tradicionalno organizovane psihijatrijske službe na koncept zaštite mentalnog zdravlja u zajednici, pa će tako biti formirani timovi za kućne posete i zaštićeni stanovi sa takozvanim podržanim stanovanjem, gde je predviđeno, u zavisnosti od potreba, i medicinsko osoblje. Ovaj individualni pristup problemu je novina u praksi, koja se razlikuje od velikih duševnih bolnica gde su pacijenti često samo iz socijalnih razloga - ukazuje Stanojković.