Major Helena: Da mi na krstu ne piše staro ime

Opisujući trenutke kada je porodici posle 20 godina saopštila da je skrivala polni identitet, major Helena priča o tabuima, predrasudama, nerazumevanju i o tome da je ljudima forma uglavnom bitnija od suštine.

Helenu 2001. godine hapsi policija zbog različitog identiteta u ličnoj karti. Ukazom Vojislava Koštunice oduzet joj je čin i vojska uručuje otkaz. Na posao se, nakon tužbi, vraća 2002, a 2003. odlazi u kopnenu zonu bezbednosti. Ali, ta situacija nije bila najteža u njenom životu...

Sećate li se filma "Viktor, Viktorija"? Neobična priča o ženskom sopranu koji pronalazi posao imitirajući muškarca postala je simbol svih koji žive pod maskom.

U emisiji Tanje Vojtehovski, Helena je samo roditelj četvoro dece, bivši suprug i osoba koju su savest i okolina doveli skoro do najgoreg čina. Hraborst je, ipak, učinila svoje.

Helena je još kao dete shvatila da je zarobljena u pogrešnom telu. Oblačila se kao žensko, a kada je imala 13 godina, našla je na tavanu svog ujaka knjigu „Šta treba znati o polnom životu“ dr Lonbard Keli. Iz te knjige je saznala da je transseksualna osoba.

Naravno, kako to obično biva, dete oficira živi po strogim pravilima. Da bi dokazala "muškost", upisuje vojnu gimnaziju i ženi se, a zatim završava i vojnu akademiju. Uniforma je trebalo da „ubije“ Helenu.

Zatim postaje otac četvoro dece. Ali, Helena je samo formalno bila muško. U suštini, unutra, Helena je opstala. Jačala je, bivala sve snažnija i odlučnija.

Zatim je osvanuo mart 2014. godine, kada je Helena vojnički istupila pred svoju suprugu i raportirala da je žensko.

Njena žena reagovala je sasvim očekivano. Smenjivale su se neverica, bes i tuga. Dvadeset godina braka potisnula je bura posle priznanja. Šokantnog saznanja da je udata za ženu u telu muškarca.

I tada je pala ta jedna pomisao, na najgore. Helenu je slomio nagon da kaže, a suprugu je slomila istina.

"Prvo pitanje je bilo da li postoji neka druga žena? Veruj mi, ne želim da se sećam tih momenata, toliko su teški. Znaš, kada vidiš kako se ruši nešto što si gradila 20 godina. A rekla si i gotovo je sad. Nazad nema. Kada sam rekla supruzi, više mi nije bilo ništa bitno - ni posao, ni niko. Nije te briga više šta će ko reći", pričala je Helena.

Zatim je usledio lakši deo: sporazumni razvod. Najteži je tek dolazio: priznanje deci:

"Prvo sam rekla najstarijoj dvojici, a posle mlađima... Burne su bile reakcije, ali polako to leže. Kod najstarijeg ne verujem da će to ikada leći. Rekao mi je: „Zar pored toliko rakova i tumora tebe baš to da snađe?“", kaže ona.

Helena je svesna da su njena deca sada uskraćena za mušku figuru oca. To je, priznaje, njen najveći greh.

"Svesno sam detetu oduzela normalno detinjstvo. To su stvari koje čovek sebi ne može da oprosti", kaže.

Ipak, Helena još nije ostvarila svoj san. I danas još čeka hiruršku promenu pola.

"Treba doktorka endokrinologije da odredi dalju terapiju, to je taj poslednji deo pripreme tela pred samu hiruršku intervenciju. Ne plašim se odlaska pod nož. Ne, mene je strah samo jedne stvari. Da mi se od operacije nešto ne desi pa da mi na krstu piše staro ime, onda čemu sve ovo", kaže Helena.

A kada promeni pol? Šta je sa željom da nađe partnera i ostvari se na emotivnom planu? Helena odgovara da želi devojku jer je lezbejka.

"Koliko god to zvučalo nekima smešno, meni žena prija."