Srbija mora zapadno od ekvidistance

Ali, dodao je, Srbija ne treba da insistira na apsolutnoj neutralnosti već da se kada god je to moguće postavi "malo više zapadno od ekvidistance".

"Kratkoročno gledano još ćemo neko vreme biti u situaciji da moramo da "balansiramo" između Istoka i Zapada, ali ako želimo da iz toga maksimalizujemo koristi, onda ipak postavljajući se kad god je to moguće "malo više zapadno" od ekvidistance (pođednake udaljenosti)", ocenio je Visković u autorskom tekstu za "Blic".

Analizirajući položaj Srbije između EU i Rusije, Visković ocenjuje da Srbija ne može da bude stvarno neutralna u procesima koji se odigravaju u svetu i posebno u Evropi jer je, kako kaže, najznačajnijim akterima evropskog integrisanja "neutralnost prihvatljiva samo "samo u izuzetnim slučajevima kakva je Švajcarska".

Pitanje je i da li Srbija realno ima mogućnost da bude neutralna u spoljnoj politici u situaciji kada je geografski okružena zemljama koje jesu ili žele da postanu članice EU, dodaje profesor, koji smatra da bi "izuzimanje iz tog kluba značilo bi da postane tzv." zemlja u okruzenju", što se, kako ističe, "smatra najnepovoljnijim geopolitičkim položajem za bilo koju zemlju."

"Magnet za nas trebalo bi da budu najrazvijenije ne samo ekonomski nego i po civilizacijskim standardima koje su dosegle," istakao je Visković.

Ipak, ocenjuje profesor, to ne podrazumeva da moramo "okrenuti leđa" drugoj strani, posebno ne odmah, "jer Srbija kao i druge države ima i neke svoje specifične interese, posebno po pitanju energetske bezbednosti, zbog koji mora da ima određenu "manevarsku slobodu," a ne sme se zanemariti ni raspoloženje velikog dela javnog mnjenja koje u Rusiji vidi velikog prijatelja.

"Ukratko privhatajući integraciju EU kao najpovoljniji način da ostvari svoj primarni cilj - promenu društva na bolje, Srbija u svojoj spoljnj politici ne može i ne treba da zanemari razvoj prijateljskih odnosa sa Rusijom, Kinom, Indijom i drugim zemljama," ocenjuje Visković.

Visković smatra da bi Srbija trebalo da koliko god je moguće ubrza proces evropske integracije, istovremeno razvijajući odnose sa zemljama regiona u kojima "leži i najveći potencijal i najveća šnasa za Srbiju."

"Otuda bi se naša buduća optimalna spoljna politika možda najlakše mogla opisati metaforom ne o dva ili četiri stuba nego figurativno serijom "koncentricnih krugova: unutar regiona kome pripadamo, s regionom unutar EU, s EU unutar Evrope s Evropom unutar evroatlantske i evroazijske grupacije zemalja, s njima zajedno unutar najšire međunarodne zajednice," zaključuje Visković.