Operacija katarakte se najduže ćeka

Koordinatori, koje je za rešavanje problema u svakoj oblasti zdravstva imenovalo Ministarstvo zdravlja, saglasni su da bi, do kraja sledeće godine, revidiranjem lista čekanja, nabavljanjem dovoljno ugradnog materijala i povećanjem broja intervencija liste mogle da nestanu ili da se "svedu na razumnu meru", što bi u nekim slučajevima bilo godinu dana.

Prema podacima Ministarstva zdravlja najduže se čeka na operaciju katarakte i ovu intervenciju čeka 28.764 pacijenta u 25 ustanova, dok na operaciju kuka i kolena čeka 19.355 pacijenata u 35 centara u Srbiji.

Na skener i magnetnu rezonancu čeka 17.197 osoba, dok na dijagnostičke i hirurške procedure u oblasti kardiologije i kardiohirurgije čeka 7.712 lica koje se obavljaju u 12 zdravstvenih ustanova.

Kordinator za oftalmologiju i direktor Klinike za očne bolesti KCS Milenko Stojković kaže da smanjenje listi čekanja zavisi od nabavke ugradnog materijala, opreme, ali da se moraju aktivirati i manji centri za ove operacije.

"U svim centrima godišnje se radi oko 15.000 operacija katarakte. Aktiviranjem manjih centara, obukom, redovnom nabavkom ugradnog materijala i opreme moglo bi se raditi oko 20.000 operacija godišnje. Ljudi su spremni da rade", rekao je Stojković Tanjugu.

Direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica"i kordinator za ortopediju Zoran Baščarević kaže da liste čekanja za ugradnju zglobova postoje svuda u svetu, da se čeka tri do četiri godine zavisno od nivoa osiguranja, a da se na Banjici na ugradnju kuka čeka godinu dana, a kolena oko dve godine.

Baščarević podseća da se u Srbiji godišnje ugradi oko 7.000 veštačkih zglobova i da revidiranjem liste čekanja, redovnim snadbevanjem ugradnog materijala i povećanjem broja intervencija, liste čekanja do kraja sledeće godine mogu biti svedene “na razumnu meru”- a to je da se na ugradnju kuka i kolena čeka godinu dana.

Banjica, kako kaže, operiše u dve smene ali može povećati broj operacija za deset odsto iz Niša, dodaje on, stižu uveravanja da obim posla mogu da dupliraju samo da se obezbedi ugradni materijal i novac za to, Bežanijska kosa za 20 do 30 odsto.

"To će na kraju biti oko 8.000 zglobova godišnje. Regulisanje lista čekanja ne može da se uradi tako da one nestanu. Hitni slučajevi odmah se operišu, a oni koji mogu da čekaju da to bude oko godinu dana", kaže Baščarević.

On kaže da će u svim centrima već od naredne nedelje početi da šalju pozive pacijentima, a zatim i da ih telefonski zovu da vide ko je od njih stvarni kandidat za operaciju.

Govoreći o listama čekanja u pojedinim zdravstvenim ustanovama na kojima stoji da se pacijenti za pojedine ortopedske intervencije zakazuju za 2023. godinu on kaže da su nerealne i proizvoljne.

"Banjica u ovom trenutku ima zakazanih 4.500 ljudi za ugrađu veštačkog kolena i godišnje ugradi oko 450 kolena. Matematički to bi značilo da se za veštačko koleno na Banjici čeka deset godina, što nije tačno. Čeka se dve godine, jer se ne odazivaju svi na operaciju”, pojašnjava Baščarević.

Na operacije na srcu, prema rečima direktora KCS Miljka Ristića trenutno čeka oko 2.800 pacijenata, odnosno na spisku je oko 7.800 pacijenata a u kardiohirurškim centrima uradi se oko 5.000 operacija godišnje.

Višak od 2.800 pacijenata sa liste mogao bi se rešiti otvaranjem još dve kardiohirurške sale u Nišu i Užicu i u tim salama godišnje bi se radilo po 500 operacija, što je 1000 operacija za godinu dana.

U KC Novi Sad nekada je rađeno godišnje 1.700 operacija , sada 1100 tako da uz dodatne napore i oni bi, kako kaže kordinator za kardiohirurgiju, u tri sale mogli da povećaju broj operacija za 500.

"I kada bi svi centri povećali broj operacija za 10 posto, to bi na godišnjem nivou bilo oko 500. Vrlo brzo bi došli do cifre od 2.000 operacija više godišnje i ovim bi problem bio rešen" kaže Ristić i dodaje da za godinu dana u kardiohirurgiji ni bi trebalo da postoje liste čekanja.

Kordinator za radiologiju Dragan Mašulović kaže da trenutne liste čekanja za skener i magnetnu rezonancu nisu realne, jer se pacijenti vode na listama u više ustanova.

Kako kaže u KCS na magnetnu rezonancu čeka se manje od dva meseca, dok u drugim centrima do šest meseci, za skener ne postoje liste čekanja, već liste za zakazivanje jer se čeka do mesec dana.

Problem predstavlja, naglašava on, i to što se kontrolni pregledi vode na istoj listi , kao i nedostatak radiologa i neselektivno upučivanje pacijenata na ove dijagnostičke procedure.

"Umrežavanjem zdravstveniih ustanova, povećanjem broj radiologa- edukacijom kadrova, stavljanjem kontrolnih pregleda na posebnu listu i pravom selekcijom pacijenata koji su skener i magnet, problem bi mogao biti rešen", zaključuje Našulović.

Ministarstvo zdravlja nedavno je imenovalo kordinatore za svaku oblast, kako bi problem listi čekanja konačno bio rešen.

Za rešavanje problema neće biti dovoljan samo napor zdravstvenih ustanova, već i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da sve to finansijski isprati.