SE: CG da prevaziđe posledice rata

Sekretar za ljudska prava pri Savetu Evrope (SE) Nil Muižnieks objavio je danas zveštaj koji je napravio na osnovu studijske posete Crnoj Gori u martu, kada je razgovarao s predstavnicima državnih institucija i civilnog sektora.

U izveštaju je, kako prenose podgoričke "Vijesti", ocenjeno da u Crnoj Gori "postoji određeni broj problema koji se tiču postizanja posleratne pravde, borbe protiv diskriminacije i slobode medija, kojima vlasti treba da se odlučno pozabave“.

Muižnieks je u izveštaju ukazao na zločine počinjene nad pripadnicima Muslimana – Bošnjaka na teritoriji Crne Gore, kao što je ubistvo porodice Klapuh u Plužinama, otmica putnika iz voza u Štrpcima, deportacija 79 bosanskih izbeglica i zločine u Bukovici, prenosi portal Vijesti.me.

Pored tih slučajeva, u izveštaju se pominje i kamp Morinj, u kome su bile pritvorene i zlostavljane izbeglice iz Dubrovnika, ali i slučaj Kaluđerski laz u kom je ubijena 21 osoba albanske nacionalnosti.

Navodi se da prekršioci međunarodnog humanitarnog prava moraju biti predmet ozbiljne istrage, gonjenja i fer suđenja.

"Nekažnjavanje zločina podstiče njihovo ponavljanje, dovodi do dodatne patnje žrtava i ima negativan uticaj na vladavinu prava i javno poverenje u pravdu“, kaže se u izveštaju.

Muižnieks je upozorio da je neutvrđivanje pune odgovornosti za počinioce pojedinih slučajeva ozbiljnog kršenja ljudskih prava i humanitarnog prava u Crnoj Gori ozbiljan nedostatak u procesu dostizanja pravde i trajnog pomirenja u regionu.

On je ocenio da Crna Gora ima važnu ulogu u naporima regiona da se utvrdi istina o ozbiljnim kršenjima ljudskih prava počinjenih tokom ratova devedesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji.

"Vlasti se moraju pozabaviti kažnjavanjem počinilaca ratnih zločina i obezbeđivanjem adekvatnog zadovoljenja“, kaže se u izveštaju.

Za ostvarenje tih ciljeva, Muižnieks predlaže razvoj programa za sistematsku profesionalnu edukaciju i treninge u oblasti međunarodnog krivičnog i humanitarnog prava za sudije i tužioce.

Crnoj Gori se preporučuje bliska komunikacija sa žrtvama rata, razvijanje programa nadoknade za žrtve, ne samo finansijski, nego i kroz rehabilitaciju, kao i programa usmerenih na društvenu inkluziju. U izveštaju je ocenjeno i da raseljavanje 16 500 ljudi, kao rezultat ratova, ostaje zabrinjavajući problem.

"Uprkos nekim pozitivnim merama koje je Vlada preduzela kako bi obezbedila izdavanje ličnih dokumenata, još postoji značajan broj ljudi, većinom Roma sa Kosova, koji imaju problem sa regulisanjem pravnog statusa”, kaže se u tom dokumentu.

Zabrinutost, kako se navodi, postoji i po pitanju dve hiljade raseljenih, uglavnom Roma, koji još žive u kampovima na Koniku, u Podgorici.

“Ti kampovi su ispod standarda za normalan život i podstiču socijalnu izolaciju i izdvajanje ljudi koji u njima žive. Hitno se mora završiti getoizacija, kroz obezbeđivanje adekvatnog smeštaja i promociju socijalne inkluzije Roma u društvo”, ocenio je Muižnieks.

On je pozvao vlast u Crnoj Gori da obezbedi regististraciju i dobijanje dokumenata za blizu četiri hiljade ljudi bez državljanstva, i za one koji su u opasnosti da to postanu, i da vode registraciju dece rođene izvan zdravstvenih ustanova.

Pozdravljajući napredak u stvaranju pravnog okvira protiv diskriminacije, Muižnieks preporučuje jačanje uloge ombudsmana i bliže praćenje poštovanja ljudskih prava Roma, posebno kada je u pitanju njihov pristup obrazovanju i zapošljavanju.

Kada je u pitanju sloboda medija, on je naveo da je zabrinut zbog serije akata nasilja nad novinarima, koji su uticali na slobodu njihovog izražavanja.

“Vlasti ne smeju tolerisati ovaj fenomen i moraju delotvorno da istraže sve slučajeve pretnji i fizičkog nasilja prema novinarima, kao i da dovedu počinioce pred lice pravde”, poručio je Muižnieks.

On je naglasio da je jedan od najbrutalnijih primera kršenja bezbednosti novinara, ubistvo urednika lista Dan Duška Jovanovića.

"Sekretar zahteva od vlasti da ne štede napore u pronalaženju i privođenju pred lice pravde ne samo izvršioca ubistva Jovanovića, nego i one koji su naručili ubistvo novinara“, navodi se u izveštaju, prenose Vijesti. Muižnieks je ocenio da nedavne "huškačke“ primedbe pojedinih vodećih političara upućene novinarima ne smeju biti tolerisane, jer imaju negativan uticaj na medije.

U isto vreme, kako je kazao, svi medijski akteri u zemlji treba da rade na jačanju etičkih standarda u novinarstvu i prevazilaženju postojećih podela u medijskom sektoru, uključujući i mehanizme samoregulacije.

Muižnieks preporučuje Crnoj Gori mere kojima će se unaprediti poštovanje ljudskih prava LGBT osoba i podsticati stalni napori kako bi se smanjila homofobija i transfobija.

On je ocenio da, kada je u pitanju zaštita ljudskih prava LGBT osoba, Crna Gora ima potencijal da deluje kao uzor u regionu.

”Vlasti moraju efikasno da istraže sve prijavljene slučajeve nasilja nad LGBT osobama, kao i da osiguraju izvršivost pred zakonom. Treba promovisati sistemsko podizanje svesti i edukaciju u ovoj oblasti”, poručio je Muižnieks.

Zarad jačanja domaće legislative i institucionalnog okvira za zaštitu ljudskih prava osoba sa invaliditetom, Muižnieks podvlači da je "sada ključni zadatak sprovesti zakonsku legislativu u praksi, kako bi se unapredio svakodevni život osoba sa invaliditetom, uključujući i omogućen pristup objektima“.

On ohrabruje vlasti da pojačaju napore kako bi se deci sa invaliditetom omogućilo osnovno obrazovanje.

Muižnieks je pozvao Crnu Goru da se odlučnije pozabavi vaninstitucionalnom brigom o osobama sa invaliditetom, posebno razvijanjem zajednice, kao i alternativnih rešenja, poput hraniteljstva, društvenih usluga i individualnog življenja.

“Kao deo ovog procesa, vlasti bi trebalo da iniciraju pažljivo planirano i postepeno zatvaranje Komanskog mosta”, navodi se u Izveštaju.