Đaci funkcionalno nepismeni

Hoće li ministar prosvete podneti ostavku? Ko je ukrao testove? Kako napreduje istraga? Na osnovu čega je završni ispit uspešan i "nije poništen" kad se poeni sa testiranja ne računaju?

Da li je rangiranje osmaka prema poenima iz osnovne i rezultatima sa takmičenja najbolje rešenje? Nazire li se kraj opšte zbrke zbog provaljivanja testova koja Srbiju trese danima? Sva ta pitanja jesu važna i na njih treba odgovoriti, ali i pitanje (ne)uspeha đaka na poništenim testovima ne sme da se zaboravi, piše "Politika".

Otkako je uveden završni ispit rezultati osmaka su iz godine u godinu sve lošiji. Kako se povećava broj nepoznatih zadataka na testiranju tako školarci osvajaju sve manje bodova i iz srpskog jezika i iz matematike - to bi moralo biti okosnica diskusija i struke i vlasti i društva kojima je obrazovanje prioritet. Preliminarni rezultati svedoče da je ovogodišnji republički prosek na testu iz srpskog jezika 10,79 a zna se da su mnogi osmaci znali sve tri ispitne kombinacije unapred. Na odloženom testu iz matematike mali maturanti su u proseku zavredeli 9,98 poena. Šta to govori o našem obrazovanju i šta treba menjati?

"Možda prvo treba menjati opštu klimu u nastavi, gde su učitelji i nastavnici izloženi svakojakim pritiscima. Posle roditeljskog sastanka nekada su roditelji grdili decu zbog slabih ocena a sada grde nastavnike ako deca ne uče. Mora da se uzdigne ugled profesije, a onda da se krene u sistematsku, dugotrajnu reformu programa koja ne zavisi od ideologije i stranke na vlasti i ne pokriva se lepim rečima o evropskom obrazovanju", kaže za "Politiku" profesor dr Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta.

Po njegovom sudu provaljivanje testova za malu maturu je incident, ali od njega su mnogo značajnija pitanja koja pokrećemo, a koja nameće činjenica da sa porastom nepoznatih zadataka opada uspešnost učenika na maturi.

"Dolazimo do suštinskog pitanja: kako to da za tri godine uspeh na maloj maturu opada za 20 procenata, što nije malo. Šta tu ne valja? Da li školski sistem, izvođenje nastave, sama koncepcija male mature? Pitanja su vrlo ozbiljna i bez detaljne analize teško je opredeliti se za odgovor. Mislim da je krajnje vreme da se sve u srpskom obrazovanju stavi na raspravu, da se pokrenu ozbiljna pitanja u koje spada: kakvo je obrazovanje potrebno srpskoj državi u godinama koje dolaze. Zamagljivanje velikim rečima kao što su „evropsko obrazovanje” ili zamena termina, recimo: znanje ishodima, ili ishodi standardima postignuća - ne rešavaju problem. Znanje srpskih đaka mora da bude i temeljno i funkcionalno, a naši učenici su funkcionalno nepismeni i to odgovorno tvrdim", kaže Jovanović.

Slično razmišlja i profesor dr Boško Suvajdžić, predsednik Društva za srpski jezik i književnost Srbije, koji za "Politiku" kaže da je neophodno da se nastavnicima u školama vrati dostojanstvo, i da bi valjalo podržati takmičenja kao pravu proveru znanja.

"Za ovako ozbiljna pitanja nemamo gotove odgovore. Čuju se razni predlozi: da se mala matura ukine, da je nepotrebna, ali ja mislim da ne treba prenagljivati u tome. Čini mi se da bi tek bilo problema kada bismo rekli da do sada urađeno ne važi i da ćemo da sprovedemo drugu reformu. Teško je sada biti pametan. Ceo sistem je smišljan godinama tako da ima smisla i u suštini je dobro zamišljen, ali veoma je zabrinjavajuće što sve teže funkcioniše i što su rezultati učenika sve lošiji. Stručnjaci su iz srpskog jezika smislili zadatke zatvorenog tipa, da u odgovorima ne bi moglo da se vrednuje više stvari odjednom, da bi se izbegla dvosmislenost a sačuvala pravopisna korektnost. Ako su se učenici valjano spremali za završnu maturu nije logično da rezultati budu tako loši", napominje profesor Suvajdžić.