Srbija: Za EU 49%, protiv 25%

Na referendumu sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?" 49 odsto građana Srbije glasalo bi za, 25 odsto bi glasalo protiv, 19 odsto ne bi glasalo, dok osam odsto ne zna šta bi odgovorilo, rezultati su prvog ovogodišnjeg istraživanja "Evropska orijentacija građana Srbije - trendovi", koje je Kancelarija za evropske integracije sprovela krajem juna.

Anketa rađena prema standardu Eurobarometra, u kojoj je učestvovalo 1.034 ispitanika starijih od 18 godina, pokazuje da je sadašnji nivo
podrške građana EU za dva procenta manji u odnosu na prethodno istraživanje, ali i da je tri procenta manje onih koji su protiv članstva naše zemlje.

Članstvo u EU bi za 41 odsto građana bila dobra stvar, 28 odsto smatra da je to loše, a 31 odsto smatra da to nije ni dobra ni loša stvar, navodi se u istraživanju poslatom medijima.

Među onima koji bi glasali protiv članstva Srbije u EU, najveći procenat, odnosno njih 19 odsto, bi se na taj korak odlučilo jer smatra da članstvo Srbiji ne bi donelo ništa dobro, 14 odsto građana se protivi ulasku Srbije u EU zbog "politike uslovljavanja, ucena i pritisaka", dok je 15 odsto onih koji ne znaju, odnosno nemaju odgovor zašto bi glasali protiv.

I dalje veliki broj građana, 68 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i da nisu uslov za članstvo, već zbog nas samih, radi stvaranja bolje Srbije.

Ipak, uočljiv je pad bezuslovne podrške reformama u odnosu na prethodno istraživanje, kada je čak 85 odsto građana izrazilo pozitivan stav prema reformskim procesima.

Najviše građana, čak 41 odsto, borbu protiv korupcije svrstava među najznačajnije i sa najviše uticaja na njihov svakodnevni život.

I pored toga što je opao procenat onih koji smatraju da se Kosovo postavlja kao glavni uslov Srbiji za dobijanje statusa kandidata, najveći broj gradana, 41 odsto, i dalje ovaj problem vidi kao glavnu prepreku kandidaturi.

U skladu s tim, 61 odsto građana razume važnost ovog pitanja i smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo svakako rešavati, nezavisno od toga da li to trazi EU.

Najviše građana smatra da će status kandidata Srbiji doneti bolji život, nova radna mesta (32 odsto) i pristup evropskim fondovima (27 odsto), dok je značajno opao procenat onih koji kandidaturu povezuju sa više administrativnih obaveza, većim cenama i porezima, što je stav koji trenutno ima tek 17 odsto građana.

Kao glavne faktore koji otežavaju ulazak naše zemlje u EU, građani su navodili politiku stalnog uslovljavanja EU (37.48 odsto) i nesposobnost domaćeg rukovodstva (19.44 odsto), dok se smanjio broj građana koji kao prepreke članstvu vide mentalitet naših ljudi i nespremnost na promenu (8,14 odsto).

Opada i procenat onih koji su spremni da se u cilju ulaska u EU usavršavaju, doškoluju, izmene dosadašnje navike. U odnosu na, na primer, decembar 2009. godine kada je čak 44 odsto građana Srbije bilo spremno na dodatno školovanje i usavršavanje, sada se taj broj smanjio na 35 odsto.

Ipak, važno je istaći da je i dalje više od trećine građana Srbije voljno da učini taj dodatni napor.

Povećao se nivo informisanosti građana o fondovima EU, pa tako trenutno 57 odsto građana EU vidi kao najvećeg donatora Srbije od 2000. godine, što odgovara realnom stanju prema kojem su EU i zemlje članice zaista najveći donatori i investitori u Srbiji, za kojima slede SAD, Norveška, Švajcarska i Japan.

Građani Srbije, njih 30 odsto, veruju da će EU uspeti da prevaziđe sadašnje probleme, ali će sve teže primati nove članice, 16 odsto građana misli da će prevazići sve probleme i nastaviti da se širi, dok 25 odsto građana misli da će se Unija potpuno zatvoriti ili čak raspasti, pre nego što će se dalje širiti i jačati.

Za najveći broj građana, njih 39 odsto, EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, više mogućnosti za zapošljavanje (35 odsto), kao i mogucnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (32 odsto).

Pajević: Izvanredni rezultati

Direktor vladine Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević ocenio je danas da su "izvanredni rezultati" istraživanja o podršci učlanjenju Evropskoj uniji i pad podrške objasnio teškoćama s kojima se suočavaju građani Srbije.

"Mislim da su rezultati izvanredni s obzirom na to s čime se suočavamo godinama kada je u pitanju naš svakodnevni život i kada je u pitanju to da nisu sve stvari vezane za evrointegracije dovoljno dobro objašnjavane i da smo bili izloženi bespotrebnim negativizmima u nekim periodima", rekao je Pajević za Prvi program Radio Beograda.

On je dodao da je "izvanredno razumevanje i reagovanje ubedljive većine građana na postavljena pitanja" i da su građani Srbije iskazali "zaista visoku svest i visoko razumevanje suštine" procesa reformi.

"Naročito impresionira podatak da dve trećine građana podržava reforme zato što shvataju da je to dobro za nas i bez obzira na to da li EU to od nas traži ili ne", rekao je Pajević.

Pajević je rekao da je u odnosu na prethodno istraživanje od pre šest meseci došlo do malog pada podrške članstvu Srbije u EU,ali da se radi o "svega dva procenta".

"Činjenica je da poslednjih godina to pada ali za par procenta. To je sasvim razumljivo imajući na umu životne teškoće s kojima se svi suočavamo i zaista natrposečne probleme u rešavanju svakodnevnih pitanja", rekao je on.

Pajević je ocenio da se nije adekvatno radilo na objašnjavanju suštine evropskih integracija i da u narednom periodu tome treba posvetiti mnogo veću pažnju, posebno kada su u pitanju političari i mediji.

Potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić izjavila je da je podrška evropskim integracijama zabeležila blagi pad jer u prethodnom periodu nije bilo pravih unutrašnjih reformi, kao ni rezultata koje građani mogu da osete u svakodnevnom životu.