Zaustaviti deportacije na Kosovo

U izveštaju na 77 strane, ta organizacija za zaštitu ljudskih prava upozorava da se, osim s diskriminacijom, oni suočavaju i sa brojnim drugim kršenjima ljudskih prava.

HRV navodi da su Romi i pripadnici drugih manjina koji se prisilno vrate na Kosovo iz zemalja Zapadne Evrope primorani da se bore za to gde će da stanuju, za zdravstvenu zaštitu, posao i socijalnu brigu.

Deportacije pogotovo teško pogađaju decu, među kojom malo ko ostaje u školi zbog manjka jezičkih vestina, razlika u nastavnom programu i siromaštva, navodi se u izveštaju.

HRV navodi da je oko 50.000 Roma, koji uglavnom govore srpski jezik, i dve manjinske grupe koje govore albanski jezik - Askalije i Egipćani, deportovano na Kosovo od 1999. godine.

Izgledi su da će ova brojka nastaviti da raste, pri čemu se samo u Nemačkoj čak 12.000 ljudi suočava sa deportacijom.

Oni su u inostranstvu ipak stekli neke uslove za život, navodi se u izveštaju. Deo je dobio izbeglički status, dok se drugi snalaze na razne načine i produžavaju boravak. Njihova deca ne poznaju maternji jezik, a roditelji često nemaju nikakva dokumenta iz bivše Jugoslavije.

U izveštaju se kaže i da pošto za deportovane Rome i druge manjinske zajednice nema pomoći od strane međunarodne zajednice, ali ni od kosovskih vlasti, ceo teret pada na ionako veoma siromašne romske, aškalijske i egipćanske zajednice na Kosovu.

HRV podseća da je i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun u aprilu kritikovao deportacije, rekavši da one destabilizuju bezbednosnu situaciju na Kosovu i pogoršavaju probleme sa kojima se suočavaju ove manjinske grupe na Kosovu.

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Tomas Hamarberg, i Evropski parlament takođe su ove godine zatražili obustavu povrataka dok se uslovi ne poprave.