Zabrana nasilnih video igara

Igraonice u Karakasu su uvek pune. Najpopularnije igre su one koje razigravaju život u San Augustinu, pregrađu prestonice Venecuele, ozloglašenom zbog kriminala. Stanovnici tvrde da se sve više mladića lako odlučuje da džojstik zameni pravim pištoljem.

Zakon koji parlament te južnoameričke države treba da konačno odobri naišao je na odobravanje roditelja koji i sami često moraju da decu nadziru u igraonicama.

„Igre bi trebalo da decu zabavljaju. ako ima nasilja, treba da ga malo ublaže. Ne mislim da ih vredi zabranjivati. Zašto bi? Nema koristi od zabrane igre. Nasilje je na ulicama”, kaže otac jednog detata koje vreme provodi u igraonici.

Kritičari tvrde da je zakon o zabrani igara samo još jedan marketinški potez predsednika Uga Čavesa, čiji saradnici ne znaju kako da se izbore s kriminalom. A kriminal je naveći problem, misli većina građana.

Broj ubistava neprestano raste: svake nedelje 150 ljudi, godišnje skoro 8 000, podaci su Ministarstva pravde. Pet puta više nego u, recimo, Teksasu, koji ima isti broj stanovnika.

Ti podaci malo znače klincima koji u vreme letnjeg raspusta jedva čekaju da se igraju. Naravno, po igraonicama su igre potpuno opremljene rekvizitima, poput puške u stvarnoj veličini. Doduše, mlađima od devet godina ulaz u igraonicu nije dozvoljen.

Poslanik u venecuelanskom parlamentu Huan Batista Perez brani zakon i tvrdi da je veza stvarnosti i igre jasna:

„To je korak napred u borbi protiv nasilja koje, između ostalog, stvaraju i potpiruju video igre”, kaže Huan Batista Perez, poslanik u parlamentu Venecuele.

Uprkos brojnim sumnjama, i dalje je teško dokaziva veza između neke „pucačke” igre i broja žrtava ubistava. Pažljivije oko videće da su idoli tinejdžera našli mesto u obliku plakata na zidu igraonice, gde jedna radnica kaže:

„Poruka roditeljima je da paze na svoju decu. Često ih puštaju u sajber-kafe ne znajući šta ovde rade. Mnogi roditelji ne vode računa o svojoj deci koja zbog toga počnu da trpe i krenu pogrešnim putem”, smatra radnica u jednom od sajber-kafea.

I ona priznaje da posle radnog vremena žuri kući da bi izbegla pucnjavu na ulicama Karakasa.

Zakonodavci su se suočili sa stvarnošću gledajući razvoj u igri "Grand Teft Auto" u kojoj junak automobile otima od vozača pošto ih propisnu prebije.

Kazna za plasiranje ovakvih igara mogla bi da bude vredna i preko 100 000 evra. Jedno rešenje je da se igrice stave u klasu prema godištu, kako se to radi u SAD. Novi problem je u tome što je većina video igara na venecuelanskom tržištu piratska.

Zabrana ne bi imala nikakvog efekta, sve dok sami igrači ne shvate da je svet iz igre proizvod mašte koji na ulici ne bi smeo da se ostvari.