Različite ocene udruženja novinara

Oko 50 članova Udruženja novinara Srbije i medijskih stručnjaka okupilo se na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, protestujući protiv usvajanja izmena Zakona o javnom informisanju, a pre početka današnje sednice parlamenta, predali su Skupštini peticiju kojom su pozivali poslanike da glasaju protiv predloženih izmena Zakona o informisanju.

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović ponovila je da je zakon "antievropski i antiustavan" i da će ako bude usvojen "gasiti medije po kratkom postupku".

Ona je novinarima rekla da će UNS u slučaju da zakon bude usvojen tražiti od predsednika Srbije Borisa Tadića da ne potpiše zakon, od Ustavnog suda da se izjasni o njegovoj ustavnosti, kao i da će biti upućena predstavka Evropskom suda za ljudska prava.

"Došli smo da poslanicima svojim telima pokažemo da stojimo iza svojih reči... da razumeju da krše nečija prava i da krše slobodu izražavanja u Srbiji", rekla je Smajlovićeva i dodala da je peticiju protiv zakona potpisalo oko 600 novinara i drugih medijskih radnika.

"Ovo nije buna protiv vlasti, ovo nije protiv Vlade. Ovo je samo da pokažemo da stojimo iza svojih reči", navela je ona.

Smajlovićeva je ponovila da novinare niko nije konsultovao o izmenama zakona.

Protestu su, između ostalih, prisustvovali generalni sekretar UNS-a Nino Brajović, novinar Miroslav Lazanski, profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, istoričar Čedomir Antić.

"Došli smo da kažemo da ćemo koristiti sva legalna i legitimna stredstva da se ovakav zakon što pre zameni boljim. To je ono što je naša želja i naš cilj", rekao je Nino Brajović.

"Preostaje nam i Sud za ljudska prava u Strazburu, koji bi mogao da ceni svaku štetu koja bi nastala u svakom pojedinačnom slučaju primenom ovakvog zakona", rekao je on. Glavni urednik lista “Danas” Zoran Panović takođe je među onima koji smatraju da su izmene Zakona o informisanju loše i da ih ni amandmani ne mogu poboljšati.

“Nažalost, politička volja i voluntarizam je pobedio. Plašim se da ćemo dobiti, u najmanju ruku, jedan zaista nepotreban zakon za ovo društvo”, rekao je Panović.

“Prosto je neverovatno da u celoj priči u jednoj situaciji gde je sudstvo katastrofalno, gde je privatizacija katastrofalna, gde je sve katastrofalno, očekivati od medija da budu idealni. Mislim da je to stvarno iluzorno”, ocenio je on.

“Plašim se da nam se istorija ponavlja kao farsa i da je zaista neverovatno da se 2009. godine mi bavimo zakonom o informisanju na ovaj način”, zaključio je Panović.

Pokretač listova "Kurir" i "Glas javnosti" Radisav Rodić zatražio je od predsednika Tadića da "zaustavi" usvajanje izmena Zakona o javnom informisanju jer su one, kako navodi, uperene protiv njega lično i "njegovih" novinara.

NUNS: Sporan neusvojeni amandman

Sa druge strane, u Nezavisnom udruženju novinara Srbije kažu da su zadovoljni što su dva od tri amndmana koje je ovo udruženje prepoznalo kao kvalitetna usvojena.

Sporan ostaje neusvojeni amandman koji reguliše registar štampanih medija.

"I dalje smatramo i NUNS je dao saopštenje da treći amandman registra, pre svega štampanih medija, elektronski jesu registrovani čim su konkurisali u RRA, mislimo da je veoma restriktivan i vršićemo pritisak i dalje da se i to menja, pogotovo što treba da se usvoji Zakon o koncentarciji kapitala i antimonopolski, i zapravo je prirodno da tamo bude registar, a ne u ovim sada novim izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju", kaže predsednica NUNS-a Nadežda Gaće.

NUNS je takođe upozorio Ministarstvo kulture, Vladu i Skupštinu da najavljenu medijsku strategiju i reformu ne mogu predlagati i usvajati bez konsultacija sa stručnom javnošću, medijima i njihovim udruženjima.

NDNV: Hitno izmeniti doneti zakon

Nezavisno društvo novinara Vojvodine zatražilo je od vlasti u Srbiji da ispuni obećanje i izvrši potpunu reformu medijskog zakonodavstva, uključujući i donošenje hitnih izmena danas usvojenog Zakona o informisanju.

"Danas usvojene izmene Zakona o informisanju neće doneti ništa dobro medijima, a posebno onim malobrojnim medijima koji još uvek imaju nezavisnu uređivačku politiku i drže se profesionalnih i novinskih principa", navodi se u saopštenju te medijske organizacije.

NDNV je skrenuo pažnju da mediji postoje i izvan Beograda i da su ti mediji najčešće na meti lokalnih moćnika, zbog čega NDNV navodi da postoji bojazan da će, ionako veliki broj tužbi protiv lokalnih i regionalnih medija, "sada drastično uvećati sa ciljem da se neposlušni mediji jednom za svagda ućutkaju".

"Ponavljamo stav da NDNV ne podržava rad takozvanih beogradskih tabloida, među kojima ima i onih koji uopšte nisu mediji, nego glasila različitih centara moći. Međutim, smatramo da, ukoliko je vlasti bila želja da upristoji medijsku scenu, to je mogla učiniti i primenom važećih zakona, a ne donošenjem izmene Zakona o informisanju", navodi se u saopštenju.