Još nema rešenja za čarter letove

Avio-kompanije iz te dve zemlje, sa kojima je nekoliko domaćih turističkih agencija sklopilo ugovore o prevozu putnika, nisu dobile dozvole da taj posao preko Beograda i obave. Zato vazduhoplovne vlasti tih zemalja razmatraju mogućnost da i JAT-u uzvrate istom merom.

Ovo nije prvi put da JAT pred sam početak letnje sezone još ne zna da li će imati dozvole za prevoz turista čarterima do Antalije ili Hurgade.

Ne zna se zašto tačno Turska i Egipat ne daju dozvole JAT-u, ali se spekuliše da je to u stvari uzvratna mera pošto kompanije tih zemalja nisu dobile dozvolu Srbije da do popularnih letovališta prevoze putnike iz Beograda.

“Mi smo inicirali preko Ministarstva spoljnih poslova sastanak sa turskim vazduhoplovnim vlastima, pošto je očigledno najveći problem u Turskoj. Nažalost turske vazduhoplovne vlasti nisu izašle u susret našem zahtevu i oni insistiraju da se ti razgovori obave na nivou dva direktorata civilnog vazduhoplovstva, znači Turske i Srbije”, kaže Vladimir Ognjenović, direktor komercijalnih poslova JAT-a.

“Mi očekujemo da se dva direktorata o tome u najskorije vreme dogovore“, dodaje Ognjenović.

U Direktoratu međutim kažu da se nikakvi pregovori sa turskim i egipatskim civlinim vazduhoplovstvom ne vode.

Data je dozvola dvema turskim avio-kompanijama za aerodrom u Nišu, dok direktorat ostaje pri tome da se turisti iz Beograda do turskih i egipatskih letovališta prevoze avionima JAT-a.

Neke turističke agencije nude alternativno rešenje da recimo do Egipta putnike prevoze iz Osijeka.

Karta je, kako kažu, jeftinija i do 100 evra, što im je inače i bio glavni razlog zašto su sklopile ugovor sa egipatskim kompanijama, a ne sa JAT-om.

“Ja ću vam reći da je sedište na Jatovom letu u čarteru u zavisnosti od destinacije, negde oko 150 evra, plus pripadajuće takse, pa vi procenite da li je moguće da neko ponudi prevoz sa 100 i više evra nižom cenom od toga, znači da bi te komapnije maltene besplatno prevozile putnike“, kaže Ognjenović.

Sudeći po podacima iz JAT-a, prošle godine ova kompanija je i te kako zaradila na čarter letovima – 25 miliona evra, što je najvećši prihod za poslednjih 20 godina.

Ako ostane bez dozvola, šteta se procenjuje na oko 10 miliona evra.