Stanogradnja: Cena kvadrata ne pada

Beograd -- Iako poslednjih godina liči na veliko gradilište, Beogradu nedostaje oko 200.000 stanova, ili jedan veći grad.

Potražnja, a sa njom i cene, porasla je između ostalog i zbog stambenih kredita koje je, zaključno sa 2007. godinom, koristilo 34.000 građana. Prema proceni agencija za nekretnine, pad cena "beogradskog kvadrata" može se očekivati tek kada ponuda bude bar četiri puta veća od potražnje.

Umesto starih trošnih kuca, u zvezdarskoj Ulici Marka Oreškovića izgrađen je ceo jedan stambeni blok. Svi stanovi su prodati već u izgradnji po nešto povoljnijoj ceni - od 1.400 do 1.600 evra po metru kvadratnom.

Investitor Miša Maksović kaže da se na stanovima u centru grada, iako su najtraženiji i najskuplji, najmanje zaradi. Naime, kako objašnjava, vlasnici parcela traže i po 30 odsto vrednosti novogradnje.

"Tako se cena stana uvećala, u smislu koštanja lokacije, jer su oni koji prodaju lokacije postali svesni da mogu sa cenom da idu sve više i više i prave računice više nego što ih prave investitori. Tako oni ostavljaju mali prostor za investiciju koju bi bilo rentabilno graditi", objašnjava Miša Maksović.

Predsednik udruženja agencija za promet nekretnina Tomislav Sekulić kaže da, uprkos činjenici da se u Beogradu nikad više nije gradilo, stanova nema dovoljno.

I pored visokih cena, mali stanovi do 50 kvadrata, čim se pojave u ponudi, prodaju se u roku od 24 sata.

"200.000 stanova koji nedostaju, utiču na formiranje cene kvadrata u Beogradu. Ja sam veliki optimista, očekujem da će za godinu - dve, najviše zbog toga što se u Beogradu mnogo gradi, doći do poravnanja ponude i potražnje i da ćemo imati jednu uravnoteženiju cenu kvadrata, svesni smo da je ona sada neverovatna", kaže Tomislav Sekulić.

Direktorka agencije za nekretnine Kapital haus Marija Pavlović kaže da su najtraženiji stanovi na Vračaru, gde se cena kvadrata kreće od 2.000 evra, pa naviše.

"Ako pogledamo cene u centru grada i uporedimo sa regionom, mi smo najskuplji. Sigurno smo skuplji od Zagreba, Budimpešte, Sofije... U Sofiji i Budimpešti, u centru grada, možete da kupite stan po ceni od 1.000 evra po kvadratu", tvrdi Marija Pavlović.

Tražen je i Novi Beograd. Samo za poslednjih godinu dana, vrednost stanova u tom delu grada porasla je za 50, a negde čak i za 70 odsto.

Kvadratni metar na pojedinim lokacijama, kao što je deo kod beogradske Arene, ceni se i po 3.000 evra.

Direktor Privredne komore Beograd Milan Janković kaže da Beogradu nedostaje jedno novo veliko naselje.

"Veliki su troškovi za cenu kavadrata i nema razloga da bude jeftinije, na Vračaru, Starom gradu, Savskom vencu, ili gde god. Ali, ako oformimo treći deo Beograda, preko Dunava, ako se izgradi most, čemu će služiti ta površina Banata, ako ne bude 550 evra, koliko je sada u Obrenovcu? Zašto da ne napravimo 100.000 stanova u tom 'trećem' Beogradu", pita se Janković.

Beograd, međutim, sada nema više slobodnog zemljišta koje bi ponudio investitorima.

Još se čeka izmena urbanističkog plana, kojim bi mnoge oranice uz autoput bile pretvorene u gradsko građevinsko zemljište.