Veća prava za žrtve

Stručnjaci smatraju da zatvorska kazna nije uvek adekvatna i da je potrebno uspostaviti i druge vidove kažnjavanja. To je ocena učesnika međunarodne konferencije pod nazivom "Alternativni oblici reagovanja na kriminalitet i prava žrtve". Kao alternativni vidovi kazni, prema Krivičnom zakoniku Srbije, previđeni su rad u javnom interesu, novčane kazne, uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom.

To je naročito aktuelno u momenatu kada su uhapšene osobe osimnjičene za širenje rasne, verske i nacionalne mržnje. Postavlja se pitanje da li bi neonacisti mogli da budu osuđeni na humanitarni rad na primer romskom naselju, s obzirom da su ranije nekažnjeno napadali Rome. Takva praksa postoji na Zapadu, ali ne i u Srbiji, iako takve odredbe postoje u zakonu.

Kao alternativa zatvoru, prema Krivičnom zakonu, previđeni su rad u javnom interesu, uglavnom u humanitarnim organizacijama, novčane kazne i uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom koja može podrazumeva da osuđenik ide na lečenje. Takve kazne ne treba potpuno da zamene zatvor i moguće su samo za lakša krivična dela za koja je propisana zatvorska kazna do pet godina kao što su kleveta, lakše telesne povrede i krađe. Mogućnosti zamene zatvorske kazne su neiscrpne, pa osuđenik može recimo da bude vodič slepoj osobi.

"Dobre strane su što dobar deo kriminaliteta jesu lakša krivična dela i u tim slučajevima se obično izriču kratke kazne zatvora, koje su kontraproduktivne zato što se svode na čistu odmazdu, a takođe pojačavaju bes izvršioca prema žrtvi, tako da veoma često po povratku izvršioca iz zatvora, žrtva trpi još veće pretnje", kaže Vesna Nikolić-Ristanović, predsednica Viktimološkog društva Srbije.

Ideja je da se zatvori konflikt između izvršioca i žrtve, da žrtva dobije satisfakciju, a da se izvršilac integriše u društvo umesto da se isključi iz društva. Alternativne mere mogu biti potpuna zamena ili dopuna zatvorske kazne kada se zatvorenici mogu dovesti u kontakt sa žrtvama da bi shvatili koje su posledice proizveli kako bi se promenili.

"Taj proces podrazumeva pokušaj da učinilac kriminalnog dela dobije mogućnost da učini dobro delo. Na primer, ako sam vam ukrao auto ili naneo neku štetu, mogao bih da vam popravim auto ili da učinim neka dobra dela, a kada me upoznate, nećete biti toliko ljuti. Možda ćete prihvatiti moju pomoć, a ja ću biti mnogo bolja osoba ako sam vam pomogao, umesto da sam bio u zatvoru", kaže Prof Nils Kristi, kriminolog iz Finske.

Stručnjaci kažu da ljude šaljemo u zatvor da bi se oni loše osećali i da ih žigošemo, ali se oni retko menjaju po izlasku iz zatvora. U Americi ima 760 zatvorenika na 100.000 stanovnika, u Srbiji 100, a u Skandinaviji 70. Broj zatvorenika u Americi stalno se povećava, pa kriminolozi postavljaju pitanje gde će društvo u tom slučaju završiti i da li želimo živeti u društvu robova. U skandinavskim zemljama se okleva sa slanjem u zatvor, a kada se zatvor odredi, kazne su kratke, da bi nakon njih počinioci bili osuđeni da učine na slobodi neko dobro delo, na primer da čiste školu ili igralište.