Rusija neće izvoziti pšenicu

Zabranu je objavio ruski premijer Vladimir Putin, koji je obećao 1,17 milijardi dolara subvencionisanih kredita i donacija poljoprivrednim proizvođačima.

Vest iz Rusija uticala je na rast cena pšenice na svetskom tržištu. Po oceni stručnjaka Miladina Ševerlića sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, zabrana izvoza žitarica iz Rusije neće uticati na cene u Srbiji.

Zemlje koje su od Rusije uvozile pešnicu, ječam, raž i kukuruz, potrebne žitarice od sredine avgusta moraće da kupuju od neke druge zemlje.

Ni jedno zrno najveći izvoznik žitarica neće izvesti sigurno do kraja godine, a postoji mogućnost da će se zabrana produžiti i za 2011 godinu, što zavisi od prinosa ovogodišnje žetve.

Ruski premijer Vladimir Putin rekao je da je zabrana neophodna da bi se srpečio rast cena.

„Zbog neuobičajeno viskokih temperatura i suša verujem da je poptuno razumljivo zašto smo se odlučili da privremeno zabranino izvoz žitarica. Mi imamo dovoljno rezerevi- 9, 5 miliona tona, ali moramo da sprečimo rast cena hrane. Takođe, moramo da očuvamo stočni fond i stvorimo rezerve za iduću godinu“, rekao je Putin.

Suša koja pogađa evropski deo Rusije i zbog koje je u 27 regije uvedeno vanredno stanje, prema proceni analitičara, smanjiće rod žitarica na 65 do 75 miliona tona. Poređenja radi, prošle godine rod je bio 97 miliona tona, a izvezeno je blizu 22 miliona tona.

Zabrana izvoza iz Rusije odmah je uticale na cene žitarica na svetskom tržištu. Na terminskom tržištu hlebnog žita u Čikagu dostignut je dnevni limit rasta kotacija, odnosno pšenica je poskupela za 60 centi po bušelu, što je najveće poskupljenje u poslednja 23 meseca.

„Ako pogledate širu sliku, 2008. godine je za pušel pšenice bilo potrebno 14 dolara. I pored poskupljenja bušel sada košta oko osam dolara. Verovatno će poskupeti uskoro. Verujem da će cena biti oko osam i po do devet dolara za bušel“, kaže berzanski stručnjak Alan Knuckmen.

Za sada dobru vest dobili su jedino ruski poljoprivredni proizvoćači čija su polja izgorela u požarima ili su im usevi uništeni zbog suša. Njima je poruče da ih država neće ostaviti na cedilu.

U dve faze, prvoj u avgustu, a drugoj u oktobru, proizvođači će dobiti 353, 5 miliona dolara subvenicija i 838, 5 miliona subvencionisanih budžetskih kredita.