Solidarnost, selfiedarnost i fašizam

Solidarnost je prosto eksplodirala. Deca, kojoj se zamera da ne silaze s kompjutera - samoorganizovana su i požrtvovana, posvađane komšinice zajedno ređaju pelene, sukobljeni navijači pune džakove, snobovi poklanjaju odeću, ljudi ne napuštaju svoje ljubimce, stranci doniraju novac. Još dirljiviji prizori su u Bosni, do skora paralisanoj od podela i nacionalističke retorike.

Međutim, problem je baš u ovoj eksploziji. U maničnosti. U zapaljivosti, nama tako bliskoj i dragoj. Šta ćemo kada se vratimo u rutinu. Da li ćemo i onda biti solidarni, empatični? Oberučke primiti azilante ili ih opet vilama proterivati...

Kao što ne smemo ostati imuni na iskazano bratimljenje i ljudskost, tako ne smemo ignorisati da kolektivna solidarnost ima i drugu stranu. Onu koja skida glave. Bilo bi neodgovorno da to ne vidimo, međutim, upravo se to od nas očekuje.

Dok se najveći broj ljudi, zbog nestručnosti, nespremnosti i izuzetno loše organizacije državnih službi, samoorganizovao i iskoristio društvene mreže kao najefikasniji alat za spašavanje, pomoć i solidarnost, na mreži je prisutan i jedan drugačiji fenomen: selfiedarnost.

Mutant solidarnosti u selfie epohi. Ona se meri brojem fotografija sa nasipa, džakova ili veličinom gomile sakupljene pomoći, brojem statusa i hashtagova o nesreći... Taj angažman će zatim poslužiti da se sa pozicije "pravednika", očitava lekcija i pokazuje prstom na "neispravne". Unesrećeni su tu na poslednjem mestu. Oni su roba.

U tom takmičenju, naravno, najveći broj slika skupljaju oni sa helikopterima, amfibijama, organizovanim TV ekipama, novinarima u studiju, vojskom "volontera" sa stranačkim bedževima i cenzorima po IT kabinetima. Oni će imati najveći kapacitet za preki sud i presude i niko to neće smeti da dovede u pitanje.

Vodostaj raste, razliva se - bes raste, fokusira se. Tačnije, sam se nametnuo.

Petak je, veče, kiša pada treći dan. Biljana Srbljanović, poziva svoje pratioce na tweeteru na promociju moje knjige. Zbog vode koja ne prestaje, ali o kojoj još uvek niko, pa ni aktuelni gradonačelnik ili predsednik opštine Obrenovac, ne misli da će izazvati katastrofu ovih razmera, Biljana bira slobodniji rečnik i predlaže da se do ove promocije dopliva.

Taj tweet, spinovan zloćudnom novinskom tendencijom biva izbačen u prvi plan pred očajne građane, pune straha, nepoverenja i histerije zbog haosa koji je nastao. Za nekog ko je već na nišanu, koga tabloidi redovno demonizuju - neoprostiva greška: rekli bi mnogi.

Sada imamo sve. Jasan fokus na neprijatelju, dovoljno drugačijem, zgodnom za žrtvenik, kolac, vile, ko će rado popiti srdžbu unesrećenih ljudi, čije će smaknuće možda skinuti odgovornost sa paralisane države i čime bi se bar na kratko namiro bes i krivica zvog sopstvene i ignorancije naših institucija. Pretnje smrću, silovanjem, čerečenjem i suludo kreativne pretnje se nižu.

I eto, paradoksalno ali ne i slučajno, neko, čije pisanje i delovanje upravo promoviše zaštitu slabijih i budi solidarnost, neko ko se uvek borio za zaštitu ljudskih prava i bio hrabar da izgovori svoj stav po svaku cenu, biva proganjan i ugrožen, stavljen pred oštricu besnog društva željnog olakšanja.

Čest ritual u našem društvu.

I tako, dolazimo do svih preduslova i školskog primera nastanka (okoštavanja) fašističkog društva. Imamo cenzuru i poslušnost medija, spoljnog neprijatelja koji nas sve ujedinjuje, unutrašnjeg na koga je nalepljen TARGET, histeričnu vrhušku, nekritične poslušnike, označenu "degenerisanu" umetnost i na kraju uplašene i histerične građane u vanrednom stanju kao lak plen. Izgleda da ni ovaj put nećemo propustiti priliku.

Zato apelujem da srednjevekovni lov na veštice prestane, da se fokusiramo na pomoć ugroženima u sledećim mesecima, da sačuvamo ovaj divni duh solidarnosti, prenesemo ga u svakonevicu bez histerije i kanališemo u izgradnju društva svesnog svojih mogućnosti, osetljivog na razlike i željnog promene.