Izrael više ne veruje Turskoj

a da li neko veruje Izraelu ,zemlji koja je svojom spoljnom i unutrasnjom politikom pljunula na sve jevrejske zrtve nacista

Nisam baš ubedjen da je Netanyahu isključivi krivac za pogoršanje odnosa izmedju Izraela i Turske. Mislim da je u poslednjih par godina očit zaokret u turskoj spoljnoj politici. Pošto ih u Evropi ne žele, oni su se, izgleda, odlučili da postanu glavne baje u svom dvorištu. Otuda i "iznenadno" otvaranje prema Siriji, ustupci Kurdima unutar granica Turske, pomirenje (kakvo takvo) sa Jermenima...

A da bi se osvojili poeni kod muslimansko-arapskih režima, uvek je dobro javno reći koju osudu na račun Izraela!

Izrael ne moze sebi da priusti luksuz da veruje bilo kome, pa cak ni Americi. Okruzeni su zemljama koje ne zele nista dobro Izraelu i gledaju svoj interes. Naravno, osudjujem neke poteze izraelske vojske i vlade ali realnost na terenu nekada diktira drasticne mere.

Izrael nema nikakvog razloga da ne veruje "Turskoj", pošto su, u normalnim okolnostima, to zemlje sa vrlo sličnim interesima, istim neprijateljima (prvenstveno Iranom i nekim od okolnih arapskih država) i istim saveznicima EU, NATO, i, na prvom mestu, SAD. Ono čemu Netanijahu ne veruje, i potpuno je u pravu, je islamistička klika iz AKP i Erdoganova vlada, koja Tursku, polako, ali vrlo uspešno i perfidno, odvlači od sekularnog nasleđa Kemala Ataturka koje stoji iza stabilnog razvoja i prosperiteta ove zemlje za poslednjih nekoliko decenija. Oduvek sam bio veliki pristalica ulaska Turske u EU, jer je to doskora bila stabilno sekularna država i pouzdani NATO saveznik, ali, ako se zloćudi uticaj AKP nastavi, mislim da ću postati mnogo skeptičniji u tom pogledu, jer je islamska država-članica povezana sa arapskim zaleđem poslednje što je Evropi potrebno i, za razliku od stabilne, sekularne i ekonomski jake Turske koja je mogla da krene sasvim drugim pravcem da socijalističke štetočine iz EU nisu tako vredno radili na destrukciji "nedemokratskog" Ataturkovskog nasleđa (kao da cela poenta razvoja u zemljama gde je većina stanovništva fanatizovana i zaostala nije ubrzan ekonomski razvoj i temeljita promena njihove svesti pre nego što se preuranjenom demokratizacijom upropaste sve šanse za brze i dalekosežne reforme, i dovede na vlast već neka demagoška mafija, tipa AKP, koja se oslanja na štetne i retrogradne tradicionalne kulturne i religijske obrasce, i uspešno koči svaku promenu na bolje - uostalom, i SAD su napravile potpuno istu grešku u Iraku, i proći će još nekoliko decenija punih ko zna kakvih problema i tragedija dok se ta zemlja ne stabilizuje i oporavi od prevremene i na nejnom sadašnjem kulturnom i obrazovnom nivou potpuno besmislene demokratizacije), sasvim sigurno bi bila poslednji ekser na mrtvačkom sanduku ionako nestabilne i iznutra nagrizene Unije.

Izrael se bori za goli zivot, Turska igra igre...

Činjenica je da Izrael ne želi Siriji vratiti Golansku visoravan zbog vode. Zbog vode je Izrael i zaratio 1967. godine. Izrael danas zahvaljujući okupaciji Zapadne Obale i Golanske visoravni kontroliše 90% pitke vode na Bliskom istoku.

Niti Sirija niti Jordan vojno ne mogu ništa Izraelu a da ne pominjem da SAD ne bi sjedile skrštenih ruku.

Moram da reagujem i na vest ali i na rekaciju posetioca pre mene... Za gradjane Srbije, a mislim na generaciju koja je odrasla i skolovala se u Titovo vreme kada je Pokret nesvrstanih igrao glavnu ulogu spoljnoj politici zemlje, Izrael je krivac za sve sto je lose na Bliskom istoku i jedini krivac sto palestinski Arapi nemaju svoju drzavu.

A nije bas tako. Od 1948. godine, nakon podele palestine (geografski pojam) odlukom UN, palestinski Arapi nisu proglasili svoju drzavu vec je svojevoljno stavili pod upravu Jordana. Sve do rata sa Jordanom 1967. ili 69. godine (ne secam se tacno sada) palestinska drzava je bila u nekoj vrsti konfederacije sa Jordanom. Nakon pomenutog rata (u kome je Izrael bio napadnut upravo sa teritorije koju je Jordan kontrolisao), Izrael je preuzeo kontrolu nad tom teritorijom, ili ju je okupirao, kako se ovde govori, neka bude i tako. Inace, svi ratovi koje je vodio sa svojim susedima, a nasim nesvrstanim prijateljima, za Izrael su bili odbrambeni jer je on prvi bio napadnut, a za ishod ratova neka odovornost preuzmu oni koji su zapoceli. Danas Izrael ima dipolomatske odnose i sa Jordanom i sa Egiptom. Da li se vole? Ne mnogo, ali probleme resavaju tako sto sede za istim stolom i razgovaraju, svesni da se nalaze tu, jedni pored drugih, i da medjusobno priznanje, kao suverenih drzava, nema alternativu. Sto se tice PLO-a, jednu stvar takodje treba naglasiti: postojala je povelja koja je definisala borbu PLO-a i koja se sastojala od, cini mi se, 5 tacaka, od kojih je prva, dakle prioritet, bila, citiram "brisanje Izraela sa lica zemlje" a poslednja tacka je bila stvaranje palestinske drzave. Tvorca te povelje Titov Beograd je docekivao na crvenom tepihu. Podele medju Palestincima postoje od trenutka kada je Arafat nagovestio mogucnost priznanja Izraela i tako sada imate Hamas, koji je dobio izbore u oblasti Gaze, koji ne priznaje pravo Izraela na postojanje. U nedostatku podrske iz susedstva, Hamas, kao i Hezbolah na jugu Libana podrsku (i moralnu i u oruzju) dobijaju od Irana. Negiranje Holokausta, vredjanje zrtava II svetskog rata, nosenje zute trake na protestima kada Izrael odgovara na raketne napade - sve to je pocelo kada se u regionu, medju susedima Izraela, pocelo razmiljati realno umesto izazivanja ratova. Jedino i jedino sto Izrael trazi vec decenijama, jeste priznjavanje prava ne njegovo postojanje.

Izrael se bori za goli zivot, Turska igra igre...

Izrael ne moze sebi da priusti luksuz da veruje bilo kome, pa cak ni Americi. Okruzeni su zemljama koje ne zele nista dobro Izraelu i gledaju svoj interes. Naravno, osudjujem neke poteze izraelske vojske i vlade ali realnost na terenu nekada diktira drasticne mere.

Izrael nema nikakvog razloga da ne veruje "Turskoj", pošto su, u normalnim okolnostima, to zemlje sa vrlo sličnim interesima, istim neprijateljima (prvenstveno Iranom i nekim od okolnih arapskih država) i istim saveznicima EU, NATO, i, na prvom mestu, SAD. Ono čemu Netanijahu ne veruje, i potpuno je u pravu, je islamistička klika iz AKP i Erdoganova vlada, koja Tursku, polako, ali vrlo uspešno i perfidno, odvlači od sekularnog nasleđa Kemala Ataturka koje stoji iza stabilnog razvoja i prosperiteta ove zemlje za poslednjih nekoliko decenija. Oduvek sam bio veliki pristalica ulaska Turske u EU, jer je to doskora bila stabilno sekularna država i pouzdani NATO saveznik, ali, ako se zloćudi uticaj AKP nastavi, mislim da ću postati mnogo skeptičniji u tom pogledu, jer je islamska država-članica povezana sa arapskim zaleđem poslednje što je Evropi potrebno i, za razliku od stabilne, sekularne i ekonomski jake Turske koja je mogla da krene sasvim drugim pravcem da socijalističke štetočine iz EU nisu tako vredno radili na destrukciji "nedemokratskog" Ataturkovskog nasleđa (kao da cela poenta razvoja u zemljama gde je većina stanovništva fanatizovana i zaostala nije ubrzan ekonomski razvoj i temeljita promena njihove svesti pre nego što se preuranjenom demokratizacijom upropaste sve šanse za brze i dalekosežne reforme, i dovede na vlast već neka demagoška mafija, tipa AKP, koja se oslanja na štetne i retrogradne tradicionalne kulturne i religijske obrasce, i uspešno koči svaku promenu na bolje - uostalom, i SAD su napravile potpuno istu grešku u Iraku, i proći će još nekoliko decenija punih ko zna kakvih problema i tragedija dok se ta zemlja ne stabilizuje i oporavi od prevremene i na nejnom sadašnjem kulturnom i obrazovnom nivou potpuno besmislene demokratizacije), sasvim sigurno bi bila poslednji ekser na mrtvačkom sanduku ionako nestabilne i iznutra nagrizene Unije.

a da li neko veruje Izraelu ,zemlji koja je svojom spoljnom i unutrasnjom politikom pljunula na sve jevrejske zrtve nacista

Nisam baš ubedjen da je Netanyahu isključivi krivac za pogoršanje odnosa izmedju Izraela i Turske. Mislim da je u poslednjih par godina očit zaokret u turskoj spoljnoj politici. Pošto ih u Evropi ne žele, oni su se, izgleda, odlučili da postanu glavne baje u svom dvorištu. Otuda i "iznenadno" otvaranje prema Siriji, ustupci Kurdima unutar granica Turske, pomirenje (kakvo takvo) sa Jermenima...

A da bi se osvojili poeni kod muslimansko-arapskih režima, uvek je dobro javno reći koju osudu na račun Izraela!

Moram da reagujem i na vest ali i na rekaciju posetioca pre mene... Za gradjane Srbije, a mislim na generaciju koja je odrasla i skolovala se u Titovo vreme kada je Pokret nesvrstanih igrao glavnu ulogu spoljnoj politici zemlje, Izrael je krivac za sve sto je lose na Bliskom istoku i jedini krivac sto palestinski Arapi nemaju svoju drzavu.

A nije bas tako. Od 1948. godine, nakon podele palestine (geografski pojam) odlukom UN, palestinski Arapi nisu proglasili svoju drzavu vec je svojevoljno stavili pod upravu Jordana. Sve do rata sa Jordanom 1967. ili 69. godine (ne secam se tacno sada) palestinska drzava je bila u nekoj vrsti konfederacije sa Jordanom. Nakon pomenutog rata (u kome je Izrael bio napadnut upravo sa teritorije koju je Jordan kontrolisao), Izrael je preuzeo kontrolu nad tom teritorijom, ili ju je okupirao, kako se ovde govori, neka bude i tako. Inace, svi ratovi koje je vodio sa svojim susedima, a nasim nesvrstanim prijateljima, za Izrael su bili odbrambeni jer je on prvi bio napadnut, a za ishod ratova neka odovornost preuzmu oni koji su zapoceli. Danas Izrael ima dipolomatske odnose i sa Jordanom i sa Egiptom. Da li se vole? Ne mnogo, ali probleme resavaju tako sto sede za istim stolom i razgovaraju, svesni da se nalaze tu, jedni pored drugih, i da medjusobno priznanje, kao suverenih drzava, nema alternativu. Sto se tice PLO-a, jednu stvar takodje treba naglasiti: postojala je povelja koja je definisala borbu PLO-a i koja se sastojala od, cini mi se, 5 tacaka, od kojih je prva, dakle prioritet, bila, citiram "brisanje Izraela sa lica zemlje" a poslednja tacka je bila stvaranje palestinske drzave. Tvorca te povelje Titov Beograd je docekivao na crvenom tepihu. Podele medju Palestincima postoje od trenutka kada je Arafat nagovestio mogucnost priznanja Izraela i tako sada imate Hamas, koji je dobio izbore u oblasti Gaze, koji ne priznaje pravo Izraela na postojanje. U nedostatku podrske iz susedstva, Hamas, kao i Hezbolah na jugu Libana podrsku (i moralnu i u oruzju) dobijaju od Irana. Negiranje Holokausta, vredjanje zrtava II svetskog rata, nosenje zute trake na protestima kada Izrael odgovara na raketne napade - sve to je pocelo kada se u regionu, medju susedima Izraela, pocelo razmiljati realno umesto izazivanja ratova. Jedino i jedino sto Izrael trazi vec decenijama, jeste priznjavanje prava ne njegovo postojanje.

Činjenica je da Izrael ne želi Siriji vratiti Golansku visoravan zbog vode. Zbog vode je Izrael i zaratio 1967. godine. Izrael danas zahvaljujući okupaciji Zapadne Obale i Golanske visoravni kontroliše 90% pitke vode na Bliskom istoku.

Niti Sirija niti Jordan vojno ne mogu ništa Izraelu a da ne pominjem da SAD ne bi sjedile skrštenih ruku.