Model javno-privatnog partnerstva

"Da bi ovaj model mogao da bude primenjiv i u Srbiji vlast treba da usvoji nekoliko zakona."
Da bi ovaj model bio primenjiv u Srbiji treba promeniti, najpre vlast.
Kod ove vlasti postoji sprega javno-privatnog kapitala ali ne na dobrobit gradjana, nego vlastodržaca i vlasnika manje više sumnjivog kapitala.

Ako grad uzima prihode od iznajmljivanja objekta, a privatnom investitoru plaća rate, npr. 30 godina, šta će se desiti ako realno ostvareni prihodi budu niži od ugovorene rate? Dalje, šta će se desiti kada objekat bude trebalo da se renovira, od kojih sredstava će se to fininasirati? Ko će imati korist od ovog modela? Investitor je u ovom modelu zapravo posrednik između određene banke i gradskog budžeta, pri čemu je grad garant za kredit koji vuče tzv. investitor, a pri tome, naravno, i investitor i banka dobijaju raskošne provizije, odn. kamate. Ovome treba dodati i građevinski konzorcijum, koji je takođe posrednik (a koji može biti i praktično pravno povezano lice sa investitorom), kome investitor može omogućiti posao bez tendera i bez bilo kakve kontrole tržišne realnosti vrednosti građevinskih radova, dakle cena gradnje se može napumpati do neslućenih razmera. Gde je u svemu ovome dobrobit građana koji će kao krajnji korisnici, na ovakav način izgrađenih kapitalnih ili manje kapitalnih gradskih objekata, biti prinuđeni da plaćaju paprene cene korišćenja ovakvih svojevrsnih piramidalnih finansijsko-građevinskih konstrukcija.?

samo se iznerviram kad vidim koliko ima nacina da se rese problemi, da se nesto dobro uradi. a mi smo dobri samo kada treba problemi da se prave, a ne da se resavaju :(
za svaki problem moze da se nadje resenje,

Moja firma je u Hrvatskoj sudjelovala u jednom takvom projektu. Ukratko poanta je da se dobije javni objekt uz izgradnju i održavanje ostvareno efikasnošću privatnog sektora. Nije stavr u tome da se zaradi u korištenju nego da zajednica ima koristi a da se sve, pa i zaduženje, prebaci na privatni sektor. E sad, to super funkcionira u skandinavskim zemljama ali u Hrvatskoj ne baš jer je vlast (cijela državna adminsitracija) blago rečeno loša i mutna. A kako je i kod vas isto onda neće valjati ni kod vas. Barem sljedećih 10-20 godina.

Ovo mnogo toga objašnjava. Naime, u Somboru je u planu već neko vreme da se na taj način sredi stadion. Interex treba da dobije pomoćni teren za izgradnju supermartketa, a zauzvrat da izgradi zapadnu tribinu i upravnu zgradu.
Znači to stoji zbog toga što fali zakon... Tipično.

Ovo mnogo toga objašnjava. Naime, u Somboru je u planu već neko vreme da se na taj način sredi stadion. Interex treba da dobije pomoćni teren za izgradnju supermartketa, a zauzvrat da izgradi zapadnu tribinu i upravnu zgradu.
Znači to stoji zbog toga što fali zakon... Tipično.

samo se iznerviram kad vidim koliko ima nacina da se rese problemi, da se nesto dobro uradi. a mi smo dobri samo kada treba problemi da se prave, a ne da se resavaju :(
za svaki problem moze da se nadje resenje,

Ako grad uzima prihode od iznajmljivanja objekta, a privatnom investitoru plaća rate, npr. 30 godina, šta će se desiti ako realno ostvareni prihodi budu niži od ugovorene rate? Dalje, šta će se desiti kada objekat bude trebalo da se renovira, od kojih sredstava će se to fininasirati? Ko će imati korist od ovog modela? Investitor je u ovom modelu zapravo posrednik između određene banke i gradskog budžeta, pri čemu je grad garant za kredit koji vuče tzv. investitor, a pri tome, naravno, i investitor i banka dobijaju raskošne provizije, odn. kamate. Ovome treba dodati i građevinski konzorcijum, koji je takođe posrednik (a koji može biti i praktično pravno povezano lice sa investitorom), kome investitor može omogućiti posao bez tendera i bez bilo kakve kontrole tržišne realnosti vrednosti građevinskih radova, dakle cena gradnje se može napumpati do neslućenih razmera. Gde je u svemu ovome dobrobit građana koji će kao krajnji korisnici, na ovakav način izgrađenih kapitalnih ili manje kapitalnih gradskih objekata, biti prinuđeni da plaćaju paprene cene korišćenja ovakvih svojevrsnih piramidalnih finansijsko-građevinskih konstrukcija.?

"Da bi ovaj model mogao da bude primenjiv i u Srbiji vlast treba da usvoji nekoliko zakona."
Da bi ovaj model bio primenjiv u Srbiji treba promeniti, najpre vlast.
Kod ove vlasti postoji sprega javno-privatnog kapitala ali ne na dobrobit gradjana, nego vlastodržaca i vlasnika manje više sumnjivog kapitala.

Moja firma je u Hrvatskoj sudjelovala u jednom takvom projektu. Ukratko poanta je da se dobije javni objekt uz izgradnju i održavanje ostvareno efikasnošću privatnog sektora. Nije stavr u tome da se zaradi u korištenju nego da zajednica ima koristi a da se sve, pa i zaduženje, prebaci na privatni sektor. E sad, to super funkcionira u skandinavskim zemljama ali u Hrvatskoj ne baš jer je vlast (cijela državna adminsitracija) blago rečeno loša i mutna. A kako je i kod vas isto onda neće valjati ni kod vas. Barem sljedećih 10-20 godina.