Muftija Zukorlić kao ajatolah

Lider Islamske zajednice u Srbiji tako će postati prvi verski poglavar koji izlazi na crtu političarima.

To se do sada nije dogodilo ni u jednoj evropskoj državi, a jedina zemlja koja poznaje ovakvu praksu je Iran, gde je na čelu države verski lider - ajatolah!

Iako kao svaki drugi građanin na to ima pravo, ovaj presedan mnogi tumače kao kršenje Ustava islamske zajednice, ali i principa odvojenosti države i verskih zajednica. Teško je i pretpostaviti kako bi javnost reagovala da se na izbornom listiću nađe ime nekog od pravoslavnih vladika ili katoličkih biskupa. Najveći problem u političkom angažmanu novopazarskog muftije upravo je njegova verska funkcija. Za razliku od njegovih saradnika, koji su ulazeći u politiku napustili pozicije u IZuS, Zukorlić će u predsedničku trku ući sa belom čalmom na glavi. Upravo to dovodi u pitanje legitimitet njegove odluke da se kandiduje za šefa države, pišu "Novosti".

Da formalno pravo muftije Zukorlića da podnese kandidaturu nije sporno, smatra programski direktor Cesid Đorđe Vuković. Iako zakoni ne zabranjuju verskim službenicima učešće na izborima, kako kaže, ovakav njegov potez je "klimav" na terenu morala. "Zukorlić, kao i svaki drugi građanin, ima pravo da glasa i da se kandiduje," objašnjava Vuković. "S obzirom na to da je on i verski poglavar dela muslimana u Srbiji, pod znakom pitanja je kvalitet te odluke. U svakom slučaju, njegova namera je da pomogne koaliciji "Sve zajedno" da ostvari što bolji rezultat na lokalnim i parlamentarnim izborima."

Izlazak muftije na političku pozornicu i njegov izborni angažman, međutim, ne iznenađuje Aidu Ćorović, iz novopazarske organizacije "Urban in". Ona kaže da je kandidatura samo kulminacija višegodišnje verbalne kampanje.

"Svojom kandidaturom Zukorlić želi da degradira izborni proces," kaže Ćorovićeva. "Nelogično je da posle poziva na bojkot državnih institucija on želi da stane na čelo države. Njemu, međutim, sve manje ljudi veruje, a podrška mu opada i među vernicima koje predstavlja. Podizanje rejtinga i novac koji se dobija za kandidaturu osnovni su razlozi njegovog izlaska na izbore."

U Islamskoj zajednici Srbije uopšte ne ulaze u motive muftijine kandidature, ali kažu da je takva njegova odluka nespojiva sa prirodom sekularizma. Oni na to gledaju kao na grubo narušavanje Ustava Islamske zajednice koje Zukorlića diskredituje kao verskog velikodostojnika.

Ove kritike u muftijinom taboru vide kao neosnovane. Jer, kako kažu, on ima pravo da se kandiduje za predsednika Srbije, bez obzira na to što se nalazi na verskom položaju. Muftija Zukorlić nada se ulasku u drugi krug predsedničkih izbora, a ukoliko do toga ne dođe, sigurno će podržati nekog kandidata.

"Spremni smo na saradnju sa svim partijama," kaže izvor "Novosti" iz Zukorlićevog tabora. "Zavisno od ponude stranaka, nakon glasanja donećemo odluku koga ćemo podržati."