21. najbogatija država - vazduhoplovstvo

Švajcarski “Air Transport Action Group“ (ATAG) izneo je prilično atraktivni izveštaj o uticaju vazdušnog saobraćaja na ekonomski rast, zapošljavanje, razvoj za 2014. godinu uz pojedina predviđanja za narednih dvadesetak godina.

Broj informacija za 2015. međutim, je sužen.

Iako bi se naizgled reklo da je reč o grešci ili statistici koja danas, 2016. godine, nije reprezentativna, ATAG za Tango Six objašnjava da su upravo ovi podaci najsvežiji, s obzirom na to da je njegovom timu – “Aviation Benefits Beyond Borders“ (ABBB), koji analizira zvanične podatke Vladinih agencija širom sveta, potrebno 18 meseci za sakupljanje informacija i njihovu obradu.

Objavljeni izveštaj nastao je ukrštanjem podataka 50 zemalja i revizorske kuće “Oxford Economics“.

Da je vazduhoplovstvo država, bila bi to 21. zemlja na svetu na osnovu BDP-a – navodi se kao samo jedan od slikovitih podataka u izveštaju. Ilustracije radi, 2014. godine dvadeseta država na svetu na osnovu BDP-a bila je Švajcarska, a dvadeset prva Švedska, podaci su Svetske banke.

“Vazduhoplovna država“ je tokom 2014. godine zaradila 2,7 biliona dolara, doprinela sa 3,5 odsto svetskom BDP-u i zapošljavala blizu 63 miliona ljudi, direktno i posredno.

Direktna zaposlenja u avio-saobraćaju prema ovoj statistici za 2014. godinu odnose se na kategorije:

– Direktno zaposleni na aerodromima – 447.500

– Posredno zaposleni na aerodormima (špediteri, ugostitelji, zaposleni u maloprodaji, na iznajmljivanju automobila, carini) – 5.468.000

– Osoblje aviokompanija (letačko i kabinsko, ljudi zaduženi za održavanje, obuku, „chack in“, „ground services“ ) – 2.669.000

– Inženjeri i projektanti aviona, motora i komponenti – 1.101.000

– Zaposleni u kontrolama letenja – 224,000

Za nova radna mesta, građevinske projekte i samu izgradnju infrastrukture, aerodromi su tokom 2014. godine uložili 37 milijardi dolara.

– Za najveći deo svojih ulaganja – poletno-sletne staze, terminale, kontrole, vazdušni saobraćaj izdvaja novac iz sopstvenog budžeta, što nije slučaj u drumskom i železničkom saobraćaju gde postoje subvencije, olakšice putem oporezivanja i slične pogodnosti – objašnjava se u izveštaju.

Trenutno leti preko 26.000 putničkih aviona

Foto: Thinkstock

Prema ATAG-u, na svetu ukupno ima 41.788 aerodroma, uključujući i vojne i aerodrome za generalnu avijaciju. Svega njih 3.883 se koristi za komercijalni saobraćaj.

Poslednji podaci za 2014. pokazuju da je bilo ukupno 1402 avio-kompanije i 26.065 putničkih aviona. Oni su leteli na 51.554 rute čime je ostvareno ukupno 32.8 miliona letova. Prema istoj statistici, u svetu ima 173 organizacije koje su zadužene za kontrolu letenja.

Avionom je 2014. preneto manje od 1% ukupne količine robe u svetu. Međutim, njena vrednost činila je više od trećine (35%) ukupne vrednosti prenete robe u svetu. Reč je, naime, o 50 miliona tona tereta odnosno 786 milijardi FTK (Freight Tonne Kilometres).

Emitovano je 739.2 miliona tona ugljen-dioksida, što predstavlja svega 2% od ukupne emisije u svetu. Pri tom, 80% ovog štetnog gasa je emitovano na letovima dužim od 1.500 kilometara koji praktično nemaju alternativu u drugom vidu prevoza, navodi se u izveštaju.

Vazduhoplovstvo po regionima

Foto: Thinkstock

Najviše direktnih radnih mesta 2014. godine avio-saobraćaj doneo je Azijsko-pacifičkom regionu – 3,3 miliona. Iza njega se nalazi Evropa sa 2,5 miliona direktno zaposlenih ljudi, a slede je Severna Amerika sa 2,4 miliona, Latinska Amerika sa 806 hiljada, Bliski istok sa 427 hiljada i na kraju Afrika sa 381 hiljadom ljudi.

Azija prednjači i u segmentu indirektnog zapošljavanja i zapošljavanja u turizmu, ali ne i u godišnjem doprinosu ukupnoj vrednosti globalne vazduhoplovne industrije zabeleženoj 2014. godine. Na prvom mestu tu se nalazi Evropa sa 860 milijardi dolara doprinosa BDP-u. Najveći deo ostvaren je u okviru Evropske unije – skoro 708 milijardi dolara doprinosa BDP-u.

Slede zatim Severna Amerika, Azisjko-pacifički region, Latinska Amerika, Bliski istok i na kraju Afrika.

2015. i smela predviđanja do 2034.

Foto: Thinkstock.com

Informacija koje se odnose se na prošlu godinu, gotovo da nema u izveštaju. Navode se samo detalji u vezi sa brojem ruta – 52.964, brojem putničkih letova – 33.8 miliona, emisijom ugljen-dioksida – 770 miliona tona. Svi parametri veći su u odnosu na rezultate u 2014. godini, što se u kontekstu prva dva može protumačiti kao dobro, ali ne i kada je reč o emisiji štetnih gasova.

ATAG iznosi najvažnije dugoročne procene za period do 2034. godine:

– rast godišnjih prihoda od avio-saobraćaja iznosiće 4,3% godišnje

– biće obezbeđeno 14.9 miliona direktnih radnih mesta i dodatnih 1.5 biliona dolara svetskoj ekonomiji

– najveći godišnji rast avio-saobraćaja zabeležiće Bliski istok

Iznoseći procene za narednih 18 godina, ABBB i sama ukazuje na njihovu neizvesnost navodeći da promene u političkoj i ekonomskoj situaciji lako mogu da ih ponište. Primera radi, ako se ispostavi da će godišnji rast avio-saobraćaja do 2034. u svakom od regiona biti za 1% manji, umesto predviđenih 14.9 miliona direktnih radnih mesta u avio-saobraćaju širom sveta biće svega 1.4 miliona.