"Bili giganti, sad za staro gvožđe"

"Do 2015. godine u Srbiji je privatizovano 3.047 preduzeća, a za te privatizacije je dobijeno 3,7 milijardi evra, odnosno u proseku oko 1,2 miliona evra po preduzeću", kazao je Sertić koji je dodao da bi prosečna dobit od prodaje firmi bila manja, da nije bilo privatizacije u kojoj je učestvovao Telenor.

Podsetio je da je za privatizaciju ostalo nešto više od 500 preduzeća "koja su u ozbiljnim problemima". "Devedeste pet odsto tih preduzeća je potpuno tehnološki zastarelo", kazao je on i naveo da je početna tačka za privatizaciju "potpuni minus", jer nijedno od tih preduzeća nema rast.

Sertić je rekao da je u medijima pratio polemike oko toga na koji način te firme mogu da opstanu, ali smatra da bi javnost trebalo da shvati da početna tačka koja određuje oblik privatizacije, "nije firma koja je pre 15 ili 20 godina uspešno radila, imala veliki broj zaposlenih, obezbedjeno tržište ili razvijne planove i solidan menadžment, već katastrofalno stanje u kojem se firme sada nalaze".

On je dodao da te firme više nemaju tržište, a radnici uglavnom nisu sposobleni da se nose s tržišnim uslovima.

"Od 188 preduzeća koja su pripremljena za stečaj, 76 nema nijednog zaposlenog", kazao je Sertić.

Najavio je i da se spremaju izmene Zakona o stečaju s ciljem da se preduzećima omogući da iz pasivne faze stečaja, pređu u aktivnu, po različitim modelima moderne tržišne ekonomije.

On je podsetio i da su fiskalna konsolidacija, reforma javnih preduzeća i završetak privatizacije preduslovi razvoja Srbije, na šta se država obavezala aranžmanom s Međunarodnim monetarnim fondom.