NBS traži rešenje s bankama, Vladom

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da će nastojati da brzo pronađe način da pomogne građanima koji imaju kredite u francima, koji su se našli u teškoj situaciji posle snažnog i iznenadnog jačanja te valute.

NBS će nastojati da rešenje za kredite u švajcarskom francima pronađe u dijalogu s predstavnicima Vlade, banaka, Udruženjem banaka, kao i svim drugim nadležnim institucijama i organizacijama, sagledavajući sve eventualne mere i njihove efekte, navodi se u saopštenju.

Prema centralnoj banci, sva "gotova" rešenja koja su tokom proteklih dana pominjali predstavnici udruženja građana, ali i nekih drugih lica, po pravilu znače i prenošenje rizika s korisnika ovih kredita, a samim tim i troškova, na banke, NBS ili državu.

"Fiksiranje kursa na nivou od 102 dinara za švajcarski franak, koje znači eliminisanje deviznog rizika za korisnike ovih kredita, znači ne samo trošak po banke, već nije korektno prema korisnicima kredita koji su inicijalno bili oprezniji i zadužili se u evrima, jer oni i dalje ostaju izloženi deviznom riziku u koji su svesno ušli", navodi NBS.

Centralna banka navodi i da nije tačano da bi se konverzijom kredita iz franka u evro bankama bio smanjen "ekstra profit" koje imaju po osnovu kursnih razlika.

"Uvažavajući propise koji važe u svim uređenim sistemima, banke moraju da imaju usklađene iznose izvora sredstava i plasmana po svim valutama (uz dozvoljeno odstupanje od 20 odsto). Dakle, da bi odobrile kredite indeksirane u švajcarskim francima one su morale da imaju izvore u toj valuti (krediti, devizni depoziti, finansijski derivati i drugo)", navela je NBS.

Drugim rečima, dodaj se, "ekstra profit" po osnovu kursnih razlika koji se pominje u tim "gotovim" rešenjima ne postoji.

NBS navodi da se u tim predlozima ne pominje da bi u slučaju eventualne konverzije u evro kredite po kursu koji je važio u momentu odobravanja kredita, morale da se primene i više kamatne stope koje su građani koji su se zadužili u evrima plaćali duži niz godina.

Razlike između euribora i libora, u periodu od 2006. do 2008. godine, kada su krediti indeksirani u švajcarskom franku mahom uzimani, oscilirale su u rasponu od 1,5 do 2,7 procentnih poena.

"Zbog toga, tek nakon sveobuhvatne analize svih aspekata - položaja građana i mogućnosti podnošenja troškova svake od mera, mogu se komentarisati eventualne mere i aktivnosti u cilju iznalaženja modaliteta za dugoročnije i održivije prevazilaženje problema u otplati kredita", navela je NBS.

U Srbiji kredite indeksirane u švajcarskim francima ima oko 22.000 građana.

Vlada Hrvatske spremila je rešenje, a Saboru će uputiti zahtev da se u narednih godinu dana zamrzne kurs franka, i to na 6,39 kuna.