Delta: Naš zaštitni znak biće agrar

Ona dodaje da za Deltu ovakva odluka nudi mogućnost da se krene u intenzivan razvoj i širenje novog strateškog biznisa - agrara.

"Delta holding je još prošle godine najavio da će jedan od najvažnijih poslova ubuduće biti poljoprivreda i da ćemo se posebno angažovati u oblastima voćarstva, povrtarstva i stočarske proizvodnje", kaže Krstović.

Direkorka Delta holdinga navodi da "cene hrane u svetu enormno rastu i potrebe za hranom biće sve veće. Srbija bi, u tom smislu, mogla da zauzme značajno mesto u proizvodnji hrane, ali je takođe neophodno da država proglasi poljoprivredu za stratešku granu".

Krstović kaže da intenzivno bavljenje agrarom zahteva i velike investicije i najavljuje "proširenje voćnjaka u Čelarevu za 200 hektara ove godine, i još toliko u naredne dve godine. Centar našeg povrtarstva biće Bogatić, gde sa holandskim partnerima planiramo izgradnju velikog staklenika. U saradnji sa stranim partnerima uvešćemo nove standarde i unapređenu tehnologiju. Naravno da sve to podrazumeva i otvaranje novih radnih mesta".

Na pitanje da li je rizično ulaganje u tržne centre kad ljudi ovde svakodnevno ostaju bez posla, ona odgovara da Delta planira izgradnju nekoliko šoping molova u Srbiji i u regionu, kao i da ovaj biznis pokazuje prve znake oporavka od posledica krize.

"Mislimo da je sada pravo vreme da počnemo sa pripremama. Poznato je da je dug period razvoja jednog šoping mola, od projektovanja, preko dobijanja potrebnih dozvola, izgradnje. Verujemo da će se do 2013. godine, kada je planirano i otvaranje šoping mola u beogradskoj Ulici despota Stefana, značajno popraviti i privredna situacija u Srbiji", navodi Krstović.

Poljoprivreda se ne raduje Miškoviću

Teško će Miroslav Mišković ubediti bilo kog poljoprivrednika da će imati vajde od milijarde dobijene od Maksija i da će agrar zaista biti srpska nafta, a ne samo njegova bušotina, piše novosadski Dnevnik.

Koje će poteze povući u agraru, u šta će ulagati i hoće li zaista to činiti ili će samo spasavati svoje sve klimavije poljoprivredno carstvo – tek ćemo videti jer iz kompanije još uvek nema nikakvih konkretnih najava o tome niti iko želi da priča. S druge strane, oni koje je mesecima „zavlačio” za robu, dugovao im i gradio svoju imperiju na njihovu štetu – sigurno mu neće poverovati da bilo šta radi zbog njih i u njihovu korist.

"Ulagaće sigurno, ali u sebe, ne u agrar ove zemlje. Neće to biti za dobrobit srpskog agrara, već ličnog, ali mnogi verovatno nisu razumeli njegovu priču. Jer, da je imao bilo kakve dobre namere prema poljoprivrednicima, ne bi uzimao robu od njih i dugovao im po šest meseci", kaže predsednik Kluba 100P Plus Vojislav Malešev.

On kaže da "ne veruje da će ijedan dinar od para dobijenih prodajom Maksija otići seljacima. Ne mislim, pri tom, da neko, bilo ko, nama deli po 100 evra već na realne kredite, prelamanje ekstradobiti na poljoprivrednike, poštenije kooperantske odnose".

"Moguć scenario po kojem će Mišković ulagati pare u agrar je da pokupuje poljoprivredne firme u kojima je poništena privatizacija. Recimo, da preko kompanije Delta agrar, koja bi bila poverilac firmama iz poljoprivrede gde su poništeni privatizacioni ugovori, odnosno preko dužničko-poverilačkog odnosa, dođe do vlasništva u tim preduzećima. Tu su preduzeća koje je upropastio Mile Jerković, ali i ona u Dolovu, Surčinu, Obrenovcu..." , smatra Malešev.

On naglašava da agrar ne može biti srpska nafta sve dok je budžet za sve seljake u Srbiji 22 milijarde dinara, a jedna fabrika automobila, i to strana, dobija 18 milijardi. Dokle god agrarni budžet ne bude najmanje pet odsto ukupnog, ništa od agrara neće biti, veli on.