Od MMF zaduženima "samo" 150 mlrd €

Taj novac trebalo je da posluži za pomoć jako zaduženim zemljama evrozone.

Kako je saopštio Žan Klod Junker, premijer Luksemburga i predsedavajući ministara finansija Evrogrupe, na telefonskoj ministarskoj sednici postignut je dogovor o upućivanju dodatnih 150 milijardi evra MMF-u kroz bilateralne zajmove. Ministri finansija EU u ponedeljak su razgovarali o nalaženju sredstava za jačanje MMF-a da bi mogao da obezbedi bolju odbranu od krize.

Od 17 zemalja evrozone, Grčka, Irska i Portugal, koji su najjače pogođene krizom i koje su dobile pakete novčane pomoći od više milijardi evra, neće davati dodatna sredstva MMF-u.

Od preostalih 10 zemalja EU koje nisu članice evrozone, samo četiri su se čvrsto obavezale da će doprineti tom fondu MMF-a za pomoć zemljama evrozone - Češka, Švedska, Danska i Poljska, rekao je Junker, ne navodeći međutim koliko će koja zemlja doprineti.

Poljska je ranije rekla da će dati oko šest milijardi evra a Danska je obećala 5,4 milijardi evra, i naznačila da cilj EU da sakupi 200 milijardi dolara za MMF neće biti postignut.

Kako navodi agencija Frans pres, u ovoj fazi nije sigurno da će Evropa dostići svoj cilj od 200 milijardi evra, što je trebalo da posluži kao primer za ostatak sveta.

Češka demantuje da daje pomoć

Češki ministar finansija Miroslav Kalousek demantovao je, međutim, danas da je Češka među zemljama van zone evra koje su odlučile da se pridruže paketu pozajmica.

"Jasno smo izjavili da češka vlada još nije odlučila o pozajmici. Vest iz Brisela nije precizna", kazao je češkom radiju Kalousek.

Plan pomoći dužnicima u evrozoni preko pozajmica MMF-u u visini od 200 milijardi evra dogovoren je na samitu EU u Briselu 8. i 9. decembra.

Dogovor je u ponedeljak postignut da novac pozajmi samo 18 članica EU, i to 150 milijardi evra. Ostalim članicama EU prepušteno je da odluče same da li će se pridružiti a među onima koji su na to pristali navedene su Švedska, Poljska, Danska i Češka.

U Pragu se procenjuje da bi Češka trebalo da pozajmi 3,6 milijardi evra iz svojih deviznih rezervi. Predsednik Češke Vaclav Klaus kategorično je protiv te pozajmice jer po njegovim rečima Češka nije izazvala krizu evra a posledice treba da snosi onaj ko je skrivio, medju ostalima i banke koje su odobravale pozajmice računajući da EU neće dopustiti krah evrozone.

"Kada bi bio uveden red i kada bi bili jasni odnosi, kada bi bilo jasno da su zapušene te crne rupe i da novac ne curi na nešto drugo, onda bih bio za", kazao je češki predsednik.

Protiv pozajmice je i premijer Petr Nečas a, i ako ga ministri preglasaju, još je pod znakom pitanja da li bi novac pozajmila centralna banka.

Guverner Češke narodne banke (ČNB) Miroslav Singer upozorio je danas da bi nova pozajmica značila da Češka ima čak 23 odsto svojih deviznih rezervi na jednom mestu, u MMF-u.

"Kada bi se ČNB rukovodila pravilima za komercijalne banke, na jednom mestu bi mogla da ima maksimalno stotine miliona evra. Svakako, MMF je kao institucija veoma bezbedan dužnik, ali ipak treba da razmislimo da li će u budućnosti biti u stanju da izvršava svoje obaveze", rekao je danas Singer.

Nemačka će udvostručiti doprinos

Nemačka će sledeće godine u novi fond evrozone za spas prezaduženih članica uplatiti 8,6 milijardi evra, dvostruko više nego što se ranije očekivalo.

Ranije je u planu bilo da Nemačka u taj fond 2013. godine uplatiti 4,3 milijarde evra, "ali se trenutno očekuje da će ta zemlja morati da izdvoji oko 8,6 milijardi evra sledeće godine".

Prvobitno je bilo u planu da članice evrozone daju svoj doprinos Evropskom mehanizmu za stabilnost (ESM) u pet rata počev od 2013. godine, na zahtev Nemačke, koja je bila zabrinuta oko svog programa za smanjenje deficita.

Lideri EU su postigli dogovor da ESM, koji će preuzeti funkciju Evropskog fonda za finansijsku stabilnost kao stalni fond za spas prezaduženih članica, stupi na snagu godinu dana ranije nego što je planirano, uz kapacitet kreditiranja od 500 milijardi evra.