Ne možemo da pobegnemo od inflacije

Krajem ove i početkom naredne nedelje očekuje se rast cena mesa i mesnih prerađevina, slatkiša, sireva, začina, konzervi, pirinča, ali i sveže ribe od dva do devet odsto, a u nekim slučajevima i za petinu. Trgovci kažu da su dobili najave da će do kraja nedelje poskupeti do 20 odsto i pakovane grickalice, kao što su kikiriki, badem, pistaći...

U većini trgovina u Srbiji namirnice su prošlih meseci već znatno poskupele. Konditori su poskupeli su za pet, suhomesnati proizvodi od tri do devet odsto, maslac i pavlaka za tri, a neki sirevi čak 20 odsto.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, kaže da nova poskupljenja kojima praktično nema kraja, negativno utiču na porodične budžete koji su ionako već previše opterećini.

"Prosečnom domaćinstvu u Srbiji standardno, hrana, piće, komunalije i transport odnesu gotovo 70 odsto prihoda, a građani vrlo teško sklapaju kraj s krajem i sa postojećim izdacima. Svako novo povećanje cena odraziće se i na slabiji promet i lošiji život građana", kaže Bogosavjević. Sva najavljenja poskupljenja nagoveštavaju da će inflacija u Srbiji, uprkos prognozama MInistarstva finansija, Narodne banke Srbije i oceni premijera biti blizu dvocifrene ili čak premašiti 10 odsto.. Inače, po visini inflacije Srbija je dugo u vrhu među evropskim državama, a po svemu sudeći tako će biti i ove godine.

MMF u izveštaju „Svetske ekonomske perspektive“ Srbiji za 2011. prognozira prosečnu godišnju stopu inflacije od 11,3 odsto.

Ocena premijera Mirka Cvetkovića je da će ona biti jednocifrena, a Ministarstvo finansija precizira da će to biti 7,9 odsto. Guverner je najveći optimista jer za osam meseci, prema zvaničnoj statistici, ona iznosi 6,7 odsto, a međugodišnji rast je, prema Narodnoj banci Srbije, na kraju avgusta bio 10,5 odsto.

Opšti rast cena kao da je sudbina od koje Srbija nikako ne uspeva da utekne. Inflacija u Srbiji je sada za nekoliko procenata veća nego u Hrvatskoj ili Crnoj Gori i ona je, slažu se ekonomisti, najozbiljnija bolest srpske privrede.

U modernim, tržišnim ekonomijama je savladana i gotovo je nepristojno reći da zemlja ima problem sa visokom inflacijom. U zemljama evrozone trenutno je, u proseku, malo iznad dva odsto uz sve finansijske i druge krize. Plan NBS je, inače, bio da na kraju 2011. godine inflacija bude 4,5 odsto (plus-minius 1,5 odsto), ali se od toga odustalo, pa je u maju to postavljeno kao cilj koji treba da bude dosegnut polovinom 2012. godine. Poseban problem je, kako to primećuje ekonomista Vladimir Gligorov, što se kod sagledavanja inflacije „čas uzme jedna mera, čas druga, u skladu s tim koja se čini povoljnijom bilo za Vladu ili za centralnu banku“.

Prema službenoj statistici, standard građana neznatno je pao poslednje dve godine. Porodični budžeti pokazuju suprotno, pa se utisak građana o opštem rastu cena, odnosno inflaciji, ne poklapa sa stavovima zvaničnika.