Daihatsu Materia 1,5 16v

Japanski gradski automobili, namenjeni pre svega domaćem tržištu, često su podjednako široki i visoki. Prave kocke, ili u najboljem slučaju pravougaonici na točkovima. Svesni da su evropski ukusi znatno različiti, ovi retko vide ”svet”, no to ih ne sprečava da ostvare izuzetan uspeh kod kuće.

Tako, recimo, Toyota bB koja je preplavila tokijske ulice, nije ništa drugo do sestra bliznakinja modela Daihatsu Materia. Ipak nije bilo za očekivati da će se ovaj model jednog dana ”iskrcati” u Evropu, ali veoma slab plasman modela YRV (isto tako mikrovan) i više nego originalan izgled, ipak su doneli prevagu. I sreća da je tako, dodali bi smo, jer toliko maštovite forme, mada ne i svima dopadljive, danas su prava retkost i kao takve zaslužuju pažnju.

Vertikalno isečen prednji i zadnji deo, sa horizontalnom ”haubom” i neuobičajeno visoko podignutim bokovima, zaista odudara od fluidnih linija aktuelnih vozila u segmentu. Iako izgleda masivno, Materia zapravo ima samo 3,8 m dužine (visoka 1,64 i široka 1,69), što će reči da je znatno kraća od konkurenata kao što su recimo Nissan Note, Škoda Roomster, Ford Fusion ili Fiat Idea. Međutim, to nikako ne znači da je raspoloživi prostor inferiorniji, naprotiv, Japanci su pravi mađioničari po tom pitanju.

Crni salon

Sa vertikalnim vetrobranskim staklom daleko od upravljača i zastorima za sunce koje jedva da se može dohvatiti, vozač ima utisak da upravlja autobusom. Pogotovo što je i plafon toliko visok da svi putnici mogu putovati sa cilindrima na glavi.

Enterijer je daleko klasičnije zamišljen od eksterijera, bez obzira što centralno smešteni polukružni instrumenti, izgledaju prilično atraktivno. Osvetljeni jarkoplavom svetlošću, baš kao i rukohvati i okviri bas zvučnika u vratima (po želji ova svetlost se isključuje), deluju veoma techno, i vrlo efektno uspevaju da razbiju sivilo. Preciznije bi bilo reći, crnilo, jer počevši od obloge krova pa do podnih prostirki, ova boja dominira.

No, recimo da smo se na ovo navikli kod japanskih proizvođača, baš kao i na robusnu plastiku, nažalost bez i jednog mekanog dela. Čitava komandna tabla sačinjena je od velikog bloka, postavljenog uspravno, opet kako bi se dobilo što više prostora. A njega zaista ima u izobilju, posebno pozadi. U najboljem slučaju za kolena smo izmerili 36 cm prostora, što je bolje od većine luksuznih limuzina, dužih za dobar metar.

Poznata formula

Formula je već dobro poznata, zadnja klupa na klizačima (amplituda pomeranja od 16 cm) omogućava da se prednost da putnicima ili prtljagu. Ukoliko su prvi u pitanju, spuštanjem naslona moguće je udobno odremati pozadi, kada u prtljažniku ostaje dimenzija minimalnih 227 dm3. U obrnutom slučaju ostaje još uvek dovoljno mesta za decu nižeg uzrasta, a zapremina tovarnog prostora povećava se na odličnih 357 dm3.

Rekord za vozilo ovakvih dimenzija.

Modularnost se time ne završava, dovoljno je samo oboriti naslone kako bi se dobila potpuno ravna površina, doista nepoznate, ali impresivne zapremine.

Po svemu ostalom Materia je posve prosečna. Tu, pre svega, mislimo na vozačevu poziciju i praktične detalje. Sedište i upravljač podešavaju se po visini (ne i po dubini), dok ne preterano precizni instrumenti daju samo neophodne informacije. Jedino CD-MP3 radio prijemnik otskače atraktivnim dizajnom i velikim komandama. Pregrade i boksovi nedovoljno su velike zapremine, dok za odlaganje limenki ima čak osam udubljenja. Četiri u vratima i četiri pri dnu sedišta napred i pozadi.

Ah ti Japanci... Izgleda da su stalno žedni...

Glasan i napet

Specijalista za male benzinske agregate sa tri cilindra, Daihatsu je, ipak, posegnuo za ”snažnim” četvorocilindarskim motorom od 1,5 litara, kako bi Materia imala neophodan elan. I to je izvodljivo, s obzirom da masa iznosi 1030 kilograma, kao i pod uslovom da se kazaljka obrtometra uvek nalazi u gornjoj polovini obrtaja. Konkretno, ispod 3500 o/min motor je veoma trom, da bi penjanjem u više obrtaje postao znatno agresivniji i temperamentniji. Normalno, maksimalnih 132 Nm ostvaruje pri visokih 4400 o/min.

Progresivno sa njima raste i buka u kabini, koja na autoputu i brzinama iznad 130 km/h, praktično onemogućava slušanje muzike. Na to treba dodati i buku od kotrljanja i znatne šumove izazvane vetrom - što samo dokazuje da je Materia prevashodno gradski automobil.

Bez obzira na maksimalnih 170 km/h, ovom mališanu više prija cool vožnja po regionalnim putevima, posebno uzevši u obzir ogibljenje tvrdo k’o beton.

Naravno da svetskom proizvođaču N°1 ne treba deliti lekcije o ponašanju na putu (Daihatsu je samo satelit Toyote), ali ovako podešena Materia poskakuje po lošem asfaltu, tako da su neophodne korekcije upravljačem. Verovatno bi elektronska kontrola stabilnosti, ESP, znatno olakšala posao vozaču, no ova nažalost nije dostupna ni uz doplatu. Naprotiv, na dobrom putu ovako tvrd trim znatno bolje kroti pomeraje karoserije, tako da vozilo ima veoma malu tendenciju podupravljanja, a i kočnice za svaku hvalu. Snažne i efikasne, pri brzini od 130 km/h zaustavljaju vozilo nakon nekih 65 metara, uprkos činjenici da su pozadi obični doboši.

Jedan motor i jedan završni nivo

Testirani motor od 103 KS jedini je u ponudi. Daihatsu ne ugrađuje dizel agregate ni u jedan model, već po želji kupca automobil je moguće dobiti sa manuelnim petostepenim (testirani), ili četvorostepenim automatskim menjačem. Prvi je toliko prijatan i precizan da vozač nikad ne poželi da ga dotakne, dok drugi samo podiže i onako visoku potrošnju. Naša prosečna potrošnja iznosila je 10,2 litre, i nikada nije pala ispod 7 litara.

Materia je prvenstveno namenjena gradskoj vožnji, gde je zahvaljujući četvrtastim formama, moguće parkirati se u milimetar precizno. Uzgred, vrata se otvaraju pod uglom od 90°, dok se prozori pozadi kompletno spuštaju, što je retkost kod savremenih automobila.

Što se opremljenosti tiče, Materia kao i većina konkurenata poseduje ABS, četiri vazdušna jastuka, manuelni klima uređaj, centralno zaključavanje (po ”starinski” sa dodatnim priveskom), spomenuti CD-radio, četiri podizača prozora i spoljašnje retrovizore sa električnom komandom, aluminijumske naplatke od 15 cola (gume Yokohama 185/55), zatamljena zadnja stakla...

Nije loše, posebno uzevši u obzir cenu, koja u Francuskoj iznosi 15.990 evra. U nju je uračunata garancija od pet godina i kompletno održavanje, odnosno ukoliko se odabere klasična garancija od 3 godine, cena je niža za tačno 1.000 evra.

Ne preterano skup i rekordno prostran, sa originalnim i neodoljivim dizajnom, ovaj mali Daihatsu zaista otskače od konkurenata. Lično me potseća na blindirane kombije za prevoz novca, kakvi se često sreću na ulicama evropskih gradova. Naravno da sve nije u superlativima, ali za ljubitelje unikata takvi ”detalji” sigurno neće biti od manje važnosti.

Piše: P. Rajković, Vrele Gume