Da li je ljubav zaista slepa?

Da li je ljubav zaista slepa? Gledanje zaljubljenog mozga jeste svojevrsna slika neuroloskog vatrometa. Ventralna tegmentalna oblast i ventralni striatum, smesteni u sredistu mozga usijaju se od uzbudjenja kada dopamin i norepinefrin krecu u akciju, izazivajuci kratak raspon paznje i zudnju za odredjenom osobom. Studija iz 2005. koju je sproveo tim Helen Fiser sa Ratgers univerziteta, ispitivala je fMRI skenere mozga 17 muskaraca i zena koji su se izjasnili kao iskreno i ludo zaljubljeni. Svaka od slika pokazala je istu aktivnost mozdanog sistema koja se javlja i kod zavisnika od kokaina. Ispitanici su bili spremni da zanemare osobine koje im se nisu narocito dopadale kod osobe u koju su zaljubljeni i pod uticajem dopamina i drugih monoamina su vrlo lako prelazili preko ovih mana. “Jednom kada se zaljubite u nekog, kada povucete okidac mozdanog sistema za zaljubljivanje, ljubav je slepa, nema sumnje,” rekla je Fiser. Zaljubljeni ljudi su prepusteni milosti sistema mozga sve dok neurotransmiteri oksitocin i vazopresin, koji su povezani sa dugorocnim vezivanjem, ne proizvedu smirujuci efekat stabilizacije. Ipak, pre nego sto vrtoglavica izazvana dopaminom uzme maha, ljudi imaju vremena da odluce ko ce zadobiti njihovu naklonost. “Ljubav je ekstremno slepa jednom, kada izaberete partnera, ali nije toliko slepa dok ne napravite izbor,” rekla je Fiser. “U sustini, ovaj koncept izbora je kao filter – u svakom trenutku postoje odlucujuci poeni, trenuci kada jednostavno ne ide.” Izbor para – suprotno od zaljubljenosti – zapravo je vrlo pragmatican. Ljudi podsvesno biraju partnera iz slicnog socijalno-ekonomskog, etnickog, geografskog okruzenja i nivoa obrazovanja. Bilo dobro ili lose, imamo tendenciju da biramo osobu koja je veoma slicna nama samima. Dok idemo okolo i trazimo ljubav, odbijamo one koji ne dele nista zajednicko sa nama i pletemo mrezu onoga sto Fiser zove “ljubavna mapa”, odnosno temperament i osobine koje nas privlace jos od detinjstva. Iz tog razloga je nemoguce da se zaljubimo u svakog. “Drugim recima, ako udjete u prostoriju koja je puna kepeca koji vam dosezu do kukova, velika je verovatnoca da se necete zaljubiti u nekog od njih...jer vam jednostavno nisu bliski,” objasnjava Fiser. Gordon Galup, priholog sa Drzavnog univerziteta Njujork slaze se da se ljudi generalno privlace prema slicnim interesovanjima i poreklu. “Kada su u pitanju dugorocne veze, ne moze se reci da se suprotnosti privlace,” rekao je Galup, ekspert za medjupersonalnu privlacnost. Njegova istrazivanja su pokazala da, kada su u pitanju karakteristike koje povezuju dvoje ljudi, urodjena fizicka privlacnost je daleko od slepe. Naprotiv, aktivira sva nasa cula kako bismo utvrdili da li je neko nas reproduktivni par. Uzmite za primer zvuk necijeg glasa. Studija je otkrila da je glas zena koje ne koriste kontraceptivne pilule privlacniji sredinom njihovog ciklusa, kada su najplodnije. Takodje, figura u obliku pescanog sata i cvrsto oblikovana tela muskaraca podsvesno signaliziraju veci reproduktivni potencijal. “To znaci da prvi utisak, kada nekog tek upoznamo, ukljucuje prikupljanje informacija vizuelnog i auditornog domena,” smatra Galup. “A kada tome dodate i prvi poljubac...” Prvi poljubac ne mora da znaci pocetak veze, ali svakako moze da obelezi njen kraj. Ono sto se dogadja tada u organizmu jeste prikupljanje informacija sa vise razlicitih strana – u analizu su ukljuceni stav, miris, dodir, razmena tecnosti. Ova intimna interakcija podsvesno proucava genetsku i interpersonalnu kompatibilnost. Vracajuci se na istrazivanje tima Fiserove, upravo ovaj ekspolzivni prvi poljubac moze da zapali neurolosku ljubavnu reakciju, aktivirajuci dopamin i podesavajuci zavisnost od osobe koja nam se dopala. Njihove studije su pokazale i da, kao i sa drogama, ljudi razvijaju toleranciju za neurotransmitere koji proizvode osecaj “leptirica u stomaku” kada se zaljubimo. Koliko ovaj euforicni osecaj traje ostaje pitanje bez odgovora – zavisi od osobe do osobe ili od ljubavnika do ljubavnika, kako bi mozda Sekspir rekao. Foto: photostock / FreeDigitalPhotos.net Sekspir je u “Mletackom trgovcu” napisao “Ljubav je slepa i ljubavnici ne mogu da vide”. Nakon vise od 400 godina, skener mozga je ponudio i naucnu potvrdu njegovih stihova. Sekspir je u “Mletackom trgovcu” napisao “Ljubav je slepa i ljubavnici ne mogu da vide”. Nakon vise od 400 godina, skener mozga je ponudio i naucnu potvrdu njegovih stihova.

Gledanje zaljubljenog mozga jeste svojevrsna slika neurološkog vatrometa. Ventralna tegmentalna oblast i ventralni striatum, smešteni u središtu mozga usijaju se od uzbuđenja kada dopamin i norepinefrin kreću u akciju, izazivajući kratak raspon pažnje i žudnju za određenom osobom.

Studija iz 2005. koju je sproveo tim Helen Fišer sa Ratgers univerziteta, ispitivala je fMRI skenere mozga 17 muškaraca i žena koji su se izjasnili kao iskreno i ludo zaljubljeni.

Svaka od slika pokazala je istu aktivnost moždanog sistema koja se javlja i kod zavisnika od kokaina.

Ispitanici su bili spremni da zanemare osobine koje im se nisu naročito dopadale kod osobe u koju su zaljubljeni i pod uticajem dopamina i drugih monoamina su vrlo lako prelazili preko ovih mana. “Jednom kada se zaljubite u nekog, kada povučete okidač moždanog sistema za zaljubljivanje, ljubav je slepa, nema sumnje,” rekla je Fišer.

Zaljubljeni ljudi su prepušteni milosti sistema mozga sve dok neurotransmiteri oksitocin i vazopresin, koji su povezani sa dugoročnim vezivanjem, ne proizvedu smirujući efekat stabilizacije.

Ipak, pre nego što vrtoglavica izazvana dopaminom uzme maha, ljudi imaju vremena da odluče ko će zadobiti njihovu naklonost.

“Ljubav je ekstremno slepa jednom, kada izaberete partnera, ali nije toliko slepa dok ne napravite izbor,” rekla je Fišer. “U suštini, ovaj koncept izbora je kao filter – u svakom trenutku postoje odlučujući poeni, trenuci kada jednostavno ne ide.”

Izbor para – suprotno od zaljubljenosti – zapravo je vrlo pragmatičan. Ljudi podsvesno biraju partnera iz sličnog socijalno-ekonomskog, etničkog, geografskog okruženja i nivoa obrazovanja. Bilo dobro ili loše, imamo tendenciju da biramo osobu koja je veoma slična nama samima.

Dok idemo okolo i tražimo ljubav, odbijamo one koji ne dele ništa zajedničko sa nama i pletemo mrežu onoga što Fišer zove “ljubavna mapa”, odnosno temperament i osobine koje nas privlače još od detinjstva. Iz tog razloga je nemoguće da se zaljubimo u svakog.

“Drugim rečima, ako uđete u prostoriju koja je puna kepeca koji vam dosežu do kukova, velika je verovatnoća da se nećete zaljubiti u nekog od njih...jer vam jednostavno nisu bliski,” objašnjava Fišer.

Gordon Galup, priholog sa Državnog univerziteta Njujork slaže se da se ljudi generalno privlače prema sličnim interesovanjima i poreklu.

“Kada su u pitanju dugoročne veze, ne može se reći da se suprotnosti privlače,” rekao je Galup, ekspert za međupersonalnu privlačnost.

Njegova istraživanja su pokazala da, kada su u pitanju karakteristike koje povezuju dvoje ljudi, urođena fizička privlačnost je daleko od slepe. Naprotiv, aktivira sva naša čula kako bismo utvrdili da li je neko naš reproduktivni par.

Uzmite za primer zvuk nečijeg glasa. Studija je otkrila da je glas žena koje ne koriste kontraceptivne pilule privlačniji sredinom njihovog ciklusa, kada su najplodnije.

Takođe, figura u obliku peščanog sata i čvrsto oblikovana tela muškaraca podsvesno signaliziraju veći reproduktivni potencijal.

“To znači da prvi utisak, kada nekog tek upoznamo, uključuje prikupljanje informacija vizuelnog i auditornog domena,” smatra Galup. “A kada tome dodate i prvi poljubac...”

Prvi poljubac ne mora da znači početak veze, ali svakako može da obeleži njen kraj. Ono što se događa tada u organizmu jeste prikupljanje informacija sa više različitih strana – u analizu su uključeni stav, miris, dodir, razmena tečnosti.

Ova intimna interakcija podsvesno proučava genetsku i interpersonalnu kompatibilnost. Vraćajući se na istraživanje tima Fišerove, upravo ovaj ekspolzivni prvi poljubac može da zapali neurološku ljubavnu reakciju, aktivirajući dopamin i podešavajući zavisnost od osobe koja nam se dopala.

Njihove studije su pokazale i da, kao i sa drogama, ljudi razvijaju toleranciju za neurotransmitere koji proizvode osećaj “leptirića u stomaku” kada se zaljubimo.

Koliko ovaj euforični osećaj traje ostaje pitanje bez odgovora – zavisi od osobe do osobe ili od ljubavnika do ljubavnika, kako bi možda Šekspir rekao.

Foto: photostock / FreeDigitalPhotos.net