Karlo Rati: Ekspo 2027 mogao bi postati primer kako se gradovi mogu održivo razvijati

Za međunarodnu izložbu EXPO koja će se održati u Beogradu 2027. godine kaže da bi mogla postati primer kako se gradovi mogu održivo razvijati.Rati je i direktor &quot;MIT Senseable City Lab-a&quot; (digitalne laboratorije u okviru Masačusetskog tehnolo&scaron;kog instituta) i on je za potrebe EXPO 2015. godine u Milanu osmislio &quot;Future Food District&quot;, vizionarski prostor koji je ponudio odgovor na pitanje kako će izgledati hrana i gradovi sutra&scaron;njice, saop&scaron;tio je EXPO 2027 Beograd. Na pitanje da li iskustvo Ekspa 2015. godine u Milanu može biti korisno Beogradu dok se priprema za EXPO 2027, Rati je odgovorio da se jedna od ključnih pouka Svetske izložbe 2015. u Milanu odnosila na važnost razmi&scaron;ljanja o onome &quot;posle&quot; izložbe. &quot;U Milanu je veliki deo temeljne infrastrukture zami&scaron;ljen imajući u vidu dugoročnu upotrebu. Međutim, mnogi paviljoni su demontirani nakon zavr&scaron;etka događaja, &scaron;to postavlja pitanje da li smo mogli da učinimo vi&scaron;e da obezbedimo kontinuitet. Dok se Beograd priprema za EXPO 2027, postoji realna prilika da se ide dalje - ne samo da se projektuje za nasleđe, već i za prilagodljivost, demontažu i ponovnu upotrebu. Brojne prilike tu postoje. Ne projektuje se isključivo samo za taj događaj - projektuje se i za ono &scaron;to sledi. Prioritet treba da budu konstrukcije koje su lagane, fleksibilne i lokalno značajne. Mogućnost ponovne upotrebe i transformacije treba da bude u srcu svakog paviljona&quot;, rekao je Rati. U tom smislu, ističe on, međunarodna izložba u Beogradu 2027. mogla bi postati vi&scaron;e od proslave - mogla bi da postane &quot;katalizator urbane regeneracije, živi model cirkularne arhitekture i primer kako se gradovi mogu održivo razvijati&quot;. Na pitanje &scaron;ta su najznačajnije prilike i izazovi za gradove poput Beograda dok se modernizuju i &scaron;ire, Rati odgovara da prava prilika leži u kori&scaron;ćenju ovakvih trenutaka za kreiranje inovacija u realnom vremenu i posmatranju kako ljudi reaguju na njih. &quot;Gradovi postaju žive laboratorije, gde se nove ideje mogu testirati ne u teoriji, već direktnom interakcijom&quot;, rekao je Rati. Na pitanje koje inovacije s pro&scaron;lih međunarodnih izložbi smatra da su imale najveći uticaj na to kako danas projektujemo gradove, Rati odgovara da privremeni svetski događaji kao &scaron;to su EXPO, Olimpijske igre, Bijenale u Veneciji ili Milanska nedelja dizajna nude jedinstveno &quot;igrali&scaron;te za eksperimentisanje&quot;.&quot;Oni nam omogućavaju da testiramo nove ideje iz oblasti urbanog projektovanja, mobilnosti i tehnologije, jer nisu zauzdani ograničenjima trajnosti. Ti događaji su u svoj svojoj prolaznosti u pro&scaron;losti dali neke od najradikalnijih inovacija. Setite se Kristalne palate Džozefa Pakstona na Velikoj izložbi 1851. godine, ili kule Gistava Ajfela u Parizu za Svetsku izložbu 1889. godine. Obe su nastale kao privremene konstrukcije i obe su oblikovale modernu arhitekturu&quot;, rekao je Rati.Naveo je da je to duh koji atelje CRA i dalje privlači na Ekspo izložbe.&quot;Tokom godina, imali smo priliku da doprinesemo mnogim izložbama - od Digitalnog vodenog paviljona u Saragosi 2008. godine (koji je časopis Tajm prepoznao kao jedan od najboljih izuma godine), do tematskih paviljona u Milanu 2015. godine, paviljona Italije u Dubaiju 2020. godine (u saradnji sa Italom Rotom), a sada i paviljona Francuske u Osaki 2025. godine (zajedno sa kompanijom &#39;Coldefy&#39;). Ipak, nadam se da se ove izložbe neće pamtiti po stilskim uspesima, po čemu su se pamtile pre jednog veka. Umesto toga, njihovo pravo nasleđe treba da leži u načinu na koji se arhitektura nosi sa izazovima na&scaron;eg vremena - od klimatskih promena do nejednakosti, od oskudice resursa do digitalne tranzicije&quot;, rekao je Rati. Tema predstojeće Specijalizovane izložbe u Beogradu je &quot;Igra(j) za čovečanstvo: sport i muzika za sve&quot;, a na pitanje kako vidi ulogu igre u svakodnevnom životu, Rati odgovara da, isto kao i veliki američki filozof Džon Djui, igru vidi ne samo kao rekreaciju, već i kao sredstvo za učenje i razvoj. &quot;Ovo je takođe veoma važno kada je reč o urbanizmu. Kao &scaron;to je napisao moj kolega sa MIT-a, Fabio Duarte, &#39;urbana igra&#39; je su&scaron;tinski sastojak u oblikovanju grada. Upravo kroz igru - eksperimentisanje, interakciju i improvizaciju - urbani život pulsira punom parom. Stoga, &scaron;ansa za Beograd leži u ru&scaron;enju granice između sadržaja i pakovanja: između činova igre i samog prostora grada. Ako Ekspo može da poistoveti jedno sa drugim, odnosno ako učini da grad postane i pozornica i scenario, to može radikalno pojačati njegov uticaj na grad i zemlju domaćina&quot;, istakao je Rati. Govoreći o izložbi EXPO 2015. u Milanu, Rati je naveo da se nasleđe te izložbe može sagledati iz vi&scaron;e različitih uglova. &quot;Prvi je onaj koji možemo nazvati nasleđem sadržaja. Sa svojom centralnom temom &#39;Nahranimo planetu, energija za život&#39;, izložba je pokrenula nacionalnu diskusiju o prehrambenim sistemima, inovacijama i održivosti. Njen uticaj je i dalje uočljiv - od pojave startapova usmerenih ka prehrambenoj industriji do inicijativa kao &scaron;to je &#39;Grand Tour&#39; u Bolonji, koji nastavljaju da istražuju kulturnu i ekolo&scaron;ku sferu prehrambene industrije&quot;, rekao je Rati.Dodao je da postoji i infrastrukturno nasleđe izložbe u Milanu 2015. godine. &quot;Lokalitet Ro-Pero, prvobitno zami&scaron;ljen kao privremena bina, postao je poligon za urbanu rekonstrukciju. Danas predstavlja sedi&scaron;te naučnog centra &#39;MIND - Milan Innovation District&#39; - gde se naučno istraživanje, gradski život i poljoprivreda prepliću na nove načine. Karlo Rati asocijacija (CRA) imala je tu privilegiju da projektuje prvobitan master plan za ovakvu transformaciju&quot;, rekao je Rati. Kazao je da postoji i ličnije nasleđe, jer EXPO 2015 Milano nastavlja da govori na koji način njegov atelje pristupa konstrukciji globalnih događaja. &quot;To je bio trenutak koji je preoblikovao na&scaron; način razmi&scaron;ljanja. Ove teme jasno prožimaju na&scaron; trenutni rad, bilo da je reč o kustoskom vođenju Venecijanskog bijenala arhitekture 2025. godine, koji je otvoren 10. maja, ili doprinosu izložbi EXPO 2025 u Osaki. Zajedno sa kompanijom &#39;Coldefy&#39;, tamo smo razvili paviljon Francuske kao prostor za dijalog i transformaciju - arhitekture koja slu&scaron;a koliko i govori. U najboljem slučaju, Ekspo-i ne samo da izlažu - oni stvaraju budućnost&quot;, zaključio je Rati.

Karlo Rati: Ekspo 2027 mogao bi postati primer kako se gradovi mogu održivo razvijati

0 Komentari